Добитници Годишњих награда Културног центра Војводине „Милош Црњански“ за 2020. годину

Културни центар Војводине „Милош Црњански“ и ове године додељује Годишње награде из културе у четири категорије. Управни одбор Културног центра Војводине „Милош Црњански“ је на седници одржаној 3. децембра 2020. године верификовао предлоге одлука о овогодишњим лауреатима по предлогу Комисија за разматрање пристиглих предлога.
Овогодишњи лауреати су:

Искре културе – додељује се за савремено стваралаштво младом аутору до 35 година

Ивана Дамјанов Илић

Пијанисткиња Ивана Дамјанов Илић иако веома млада до сада има импресивне уметничке референце. Наступала је у најзначајнијим културним центрима и салама широм Србије, у Румунији, Немачкој, Италији, Малти, Аустрији, Француској, Хрватској, Мађарској… Такође је снимала за РТВ и РТС. Наступала је на значајним фестивалима, али и на хуманитарним концертима. Од бројних изузетних уметничких референци комисија посебно издваја наступ са чувеним виолинистом Романом Симовићем и челистом Драганом Ђорђевићем на Коларцу, четири наступа са оркестром на Концертној турнеји (Дебрецин, Будимпешта, Балатон, Љубљана) као солиста са World Youth Orchestra и легендарним пијанистом и диригентом Тамашом Вашаријем, а затим три наступа као солисте са Зрењанинским камерним оркестром (турнеја: Темишвар, Зрењанин, Нови Сад) и као солиста са оркестром Академије уметности Нови Сад. Добитница је награде за најбољи реситал и најбољег учесника фестивала Nei Suoni dei Luoghi у Италији (Удине).
Ивана Дамјанов Илић је рођена у Зрењанину 1999. године. Клавир је почела да свира са три године, а током укупног школовања освојила је преко 70 првих награда. Као изузетан таленат уписала је Академију уметности у Новом Саду, две године пре своје генерације, а студије завршила у рекордном року за само три године. Универзитет у Новом Саду је Ивану прогласио за студента генерације из области уметности 2019. године, а токође јој доделио и награду за изузетне успехе на међународним такмичењима. Тренутно је апсолвент мастер студија и ангажована као сарадник у настави на АУНС на Катедри за клавир.
Комисија је једногласно закључила да вансеријске уметничке референце пијанисткињу Ивану Дамјанов Илић сврставају у водеће уметнике своје генерације. Својим континуираним уметничким активностима и фасцинантним бројем награда на међународним конкурсима у претходних неколико година, она је значајно обогатила не само културни живот у нашој земљи, већ је значајно допринела и промоцији наше културе у иностранству. Комисија једногласно сматра да ће јој награда Искра културе бити подршка да даље распламса своје будуће уметничке активности.

Медаља културе за мултикултуралност и интеркултуралност
Јожеф Клем

Господин Јожеф Клем је заменик генералног директора Радио-телевизије Војводине, новинар, публициста и писац.
Господин Клем је најбољи пример ствараоца и руководиоца који читав свој рад гради на интеркултуралном ставу и мултикултуралној провинијенцији. Као директор Радио Новог Сада допринео је да се број мањинских језика на којима се емитује програм Радио НС повећа са десет на чак шеснаест, по чему је Радио-телевизија Војводине постала јединствена не само у региону него и у читавој Европи. Специфичност ових програма је потпуна аутономија у уређивању, али истовремено и размена програмских садржаја како би се све националне заједнице на чијим језицима се емитује програм што боље међусобно разумеле, упознале, прихватиле и усвојиле.
Господин Јожеф Клем је изузетно допринео и конкретно учинио на изградњи чврстих односа са јавним медијским сервисима оних земаља на чијим се језицима емитују програми Радио-телевизије Војводине, на пример – припремио је и реализовао више од једанаест међународних протокола о сарадњи.
Поред тежње за проширењем језичке понуде, Јожеф Клем је активно допринео у побољшању квалитета информисаности српске мањине у дијаспори, пружајући програмску и материјалну помоћ оснивању и функционисању српског радија: СРБ Будимпешта, Радио Дунав, Радио Борово, Радио Печух, Радио Темишвар, итд.
Године 2019. створио је услове за потписивање уговора о сарадњи са новонасталим телевизијским и радио интернет порталом на српском језику ,,Варош РТВ“, из Будимпеште.
Господин Јожеф Клем дуги низ година руководи УГ ,,За медије“, које се бави образовајем мањинских новинара, у циљу побољшања квалитета информисања мањинских заједница.
Више пута је награђиван за свој рад – наградом ,,За слободу штампе“, од стране владе Републике Мађарске, затим орденом ,,Златни крст за заслуге“, председника Републике Мађарске, и друго.
Мултикултурално и интеркултурално стваралаштво Јожефа Клема, премда на врло неуротичном подручју као што су медији и информисање, доприноси да се у медијском сегменту Војводине и Србије разлике разматрају као квалитет, а не као као подручје за конфликте, те да се различите националне заједнице боље упознају и разумеју.

Медаља културе за очување културног наслеђа

Дубравка Ђукановић

Дубравка Ђукановић је током своје каријере остварила изванредне резултате у домену очувања културног наслеђа кроз пројекте који су били кључни за очување и промоцију културне баштине у широком распону свих народа и свих конфесија који постоје у АП Војводини. Као изузетан стваралац, током 30 година професионалног рада, истиче се по разноврсности истраживачких и конзерваторских пројеката које је током тог периода реализовала.
Дубравка Ђукановић, ванредни је професор Академије уметности Универзитета у Новом Саду и научни сарадник Института за архитектуру и урбанизам Србије, а од 2005. године води сопствени Студио за пројектовање и дизајн STUDIO D’ART који је лиценциран за израду документације за културна добра од највишег националног значаја и међународног значаја са Листе светске културне баштине и објекте у националним парковима. Референце је стицала из области пројектовања обнове и заштите културних добара у којој има реализовано више од 100 пројеката. Од студентских дана, када је 1984. године била у тиму као студент-сарадник за обнову споменика града Котора, до позиције Senior Expert Architect 2014. године у тиму за техничку подршку реализацији ЕУ пројекта на обнови Фрањевачког самостана у Бачу и позиције руководиоца и првог експерта у тимовима за израду документације за ревитализацију Градске куће у Суботици и вођења надзора над реализацијом обнове старих преводница на каналу Бегеј. Ауторски рад Дубравке Ђукановић у више наврата је представљен у публикацијама и на домаћим и на међународним изложбама, укључујући и представљање у Културном центру РС у Паризу и на венецијанском бијеналу.
Паралелно са професионалним, бави се и научно истраживачким радом и академским радом на Универзитету у Новом Саду, где је од 1999. до 2013. године била ангажована на Департману за архитектуру и урбанизам Факултета техничких наука, а од 2016. године на Академији уметности у Новом Саду. Гостовала је као предавач на Универзитетима у Будимпешти и Београду, те бројним радионицама и летњим школама архитектуре од Београда, Печуја, Перуђе до Гента. Учествовала је у више истраживачких пројеката, све до најновијег “Избрисано памћење: визуелна реконструкција несталог архитектонског наслеђа Новог Сада” које је управо ове године награђено повељом Салона архитектуре у Новом Саду и Плакетом Јесење изложбе УПИДИВ-а.
Дубравка Ђукановић члан је Одбора за ликовне уметности Матице српске, као и члан редакције “Грађе за проучавање споменика културе Војводине”. Ауторка је великог броја текстова у домаћој и страној стручној и научној литератури, коауторка више стручних публикација и ауторка три монографије. За једну од њих, монографију “Српске православне цркве 18. и 19. века у Бачкој, награђена је годишњом наградом “Ранко Радовић”. Њена монографија “Архитектура римокатоличких цркава Војводине од 1699. до 1939. године” је као кориговано и допуњено издање објављена и на мађарском и енглеском језику и награђена од стране Удружења мађарских културних институција Војводине за најбољу публикацију објављену на мађарском језику у области теоријског рада у 2019. години.
Од бројних признања, истиче се и награда на националним архитектонско-урбанистичким конкурсима 2016. и 2018. године, као и “Повеља Капетан Миша Анастасијевић” за најбољу пословну жену 2004. године.
Члан је Инжењерске коморе Србије, Друштва архитеката Новог Сада, Женског архитектонског друштва, Друштва конзерватора Србије и Националног комитета ICOMOS Србија.

Медаља културе за животно дело тј. за укупно стваралаштво/рад
Каталин Ладик

Каталин Ладик је рођена у мађарској породици у Новом Саду 1942. године. Одрастала је говорећи, читајући и пишући на мађарском и српском језику. Њена прва песничка дела објављена су 1962. године у књижевним часописима Hid (Мост) и Symposion. Била је члан неоавангардне књижевне групе Új Symposion (Нова симпозија) у Новом Саду. Ослањајући се на свој гласовни таленат, постала је професионална глумица мађарске радио станице Новосадског радија, док је студирала глуму у Драмском студију. Придружила се новооснованом новосадском позоришту 1974. године, поставши члан сталног особља мађарског позоришног ансамбла „Újvidéki Szinhaz” (1977-1992). Глумила је у драмским улогама на локалној сцени. Током година сарађивала је с редитељима Miklős Jancoső, Győrgy Harag и Лордан Зафрановић („Ујед анђела“), Peter Strickland („Berberian Sound Studio“), играјући водеће и споредне улоге у позоришту и на филму. Додељена јој је прва глумачка награда на Смотри Војвођанских професионалних позоришта 1978. и 1986, Прва глумачка награда Удружења Драмских уметника Србије 1979. године.
Раних седамдесетих остала је дубоко уроњена у авангардну уметничку сцену Новог Сада, Београда, Загреба, Љубљане и Будимпеште. У ликовној уметности (визуелна дела, визуелна дела партитуре), у звучној поезији, у радио представама и у представама потакнут је разноликим културним пејзажом људи и традиција. Инспирисана народним традицијама Балкана и неоавангардним праксама, како домаћим, тако и међународним, Каталин Ладик их је комбиновала на различите начине изражавања кроз визуелне елементе, покрет, звук и писање. Често је истраживала тему да је и жена и уметница на радикалан, изазован и провокативан начин. Еманципаторска снага рада Каталин Ладик лежи у њеном кршењу постојећих категорија и улога. Она користи своје тело и особу као медиј своје уметности у својим перформансима, што заузима посебан положај у историји перформанс уметности.
Данас њен опус укључује писану, звучну и визуелну поезију; визуелну уметност, концептуалну уметност, фотографију; уметност перформанса; експерименталну музику, позоришне, филмске и радио представе. Њена библиографија броји 23 књиге на српском, мађарском и другим језицима.