Награда „Милица Стојадиновић Српскиња“ биће уручена добитници – Тањи Ступар Трифуновић, у Заводу за културу Војводине, у четвртак, 18. октобра 2018. године, у 13:00 часова, у оквиру манифестације „Милици у походе“ коју Завод организује у знак сећања на једну од првих српских песникиња Милицу Стојадиновић Српкињу.

Поред свечаности уручења награде, Завод за културу Војводине организује исти дан у 17:30 часова промоцију збирке песама „О хрид“ Драгице Стојановић, прошлогодишње лауреаткиње награде „Милица Стојадиновић Српкиња“. Награда, поред финансијског дела, подразумева и објављивање новог рукописа у едицији „Добитница књижевне награде Милица Стојадиновић Српкиња“ која се промовише на следећој манифестацији „Милици у походе“. Тања Ступар Трифуновић, списатељица из Бања Луке, награђена је за књигу „Размножавање домаћих животиња“, објављену у едицији „Нулта стварност“, издавача „Буyбоок“, Сарајево 2018. године.

О лауреаткињи
Тања Ступар Трифуновић је рођена 1977. у Задру. Дипломирала је на Филолошком факултету у Бањој Луци. До сада је објавила пет песничких књига, књигу прича и роман. Радови су јој превођени на енглески, немачки, пољски, словеначки, македонски, чешки, дански и
француски језик. Књига О чему мисле варвари док доручкују је награђена наградом УниЦредит банке за најбољу књигу објављену у БиХ у 2007/8. години и била је у ужем избору за књижевну награду за Источну и Југоисточну Европу (ЦЕЕ Литературе Аwард). Књига поезије Главни јунак је човјек који се заљубљује у несрећу награђена је књижевном наградом „Фра Грго Мартић“ за најбољу књигу поезије 2009. године. Роман Сатови у мајчиној соби награђен је наградом
Европске уније за књижевност (ЕУПЛ) и објављен у преводу на неколико европских језика.
Заступљена је у више антологија и избора поезије и прозе, у земљи и иностранству. Уредница је часописа за књижевност, уметност и културу Путеви, у Бањој Луци, у којој живи и ради у Народној иуниверзитетској библиотеци Републике Српске.

О награђеној збирци
Пета песничка књига Тање Ступар Трифуновић, Разможавање домаћих животиња, неуобичајено обимна за песничку књигу (114 страница), садржи 53, углавном дуже и наративне песме. Оне су
распоређене у шест циклуса, али су све прожете „нежном бруталношћу“, кроз коју се исказује песничка истина, на којој ауторка инсистира. У њој се меша монотеизам са паганством, а ликови из грчке митологије се спуштају у нашу нимало узвишену свакодневицу. Митолошке, пре свега јунакиње, али и поједини јунаци, попримиле су људске особине, а с њима и несавршенство тзв. малог балканског човека, односно жене. Значи да је ова „књига о женама наших простора, о њиховој храбрости, њиховим свакодневним успонима и падовима. Један каталог женских судбина, набијен мудрошћу неког ко трага за љубављу упркос неизбежним поразима“. Јосиф Бродски је тврдио да “човек трага за љубављу, јер је његова љубав већа од њега самог”. Отуда је и његова потрага испуњена позитивним конотацијама, јер више није више у питању само разочарење у митове, већ увиђање, па и прихватање свакодневице и ближњих. А живот је час нежан час груб, непредвидљив, као и стихови награђене песникиње Тање Ступар Трифуновић.