Књижевна награда „Милица Стојадиновић Српкиња” Мирјани Стефановић

 Жири за доделу награде награде „Милица Стојадиновић Српкиња“, коју додељује Културни центар Војводине „Милош Црњански“, у којем су ове године били: др Зоран Ђерић (председник), Фрања Петриновић, др Драгана В. Тодоресков, др Ђорђе Деспић и Ален Бешић, донели су једногласну одлуку да овогодишњу награду „Милица Стојадиновић Српкиња“ за најбољу песничку књигу женског аутора, писану на српском језику, добије Мирјана Стефановић, песникиња из Београда.

Лауреаткиња је награђена за збирку песама „Трап”, објављену у едицији „Повеља“, Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“, Краљево 2018. године.

На конкурс Културног центра Војводине „Милош Црњански“ је пристигло 15 књига песама ауторки, које су објављене од октобра 2018. до октобра 2019. године.

Мирјана Стефановић је рођена у Нишу, 1939. године. Од 1950. живи у Београду. Једна је од најзначајнијих савремених српских песникиња. Пише и прозу, као и књиге за децу и младе. Награђена збирка је њена десета песничка књига.

Песме и приче су јој уврштене у више од 70 антологија. Добитница је више књижевних награда, међу којима су најважније „Десанка Максимовић“ (2010), за целокупно песничко дело и допринос српској поезији, и међународна књижевна награда „Босански стећак“ (Сарајево, 2013).

Између осталог, Жири је у образложењу навео и следеће: „Шест деценија песничког присуства на сцени, на којој су се смењивале различите генерације и поетике, традиција и модерност, сажете су у последњој књизи Мирјане Стефановић. Песме у књизи Трап, сведоче о континуитету, извесној песникињиној преокупираности животним радостима, свакодневици, малим стварима. Али не остаје скривена ни друга, мрачнија страна живота, зло које се дешава, слутња оног што се може десити. На пример, у песми „Долазак“. Сви се радују рођењу детета. Нико не примећује како „у шпајзу иза портвиша и ђубровника / његов никакав и горак будући животић / тек пробуђен растеже се безвољно / креће да отаља посао“.

Песмама „Мило моје“, „Мушке папуче“, „О прању судова“, „Облачење – свлачење“, „Светла страна“, а нарочито песмом „Women’s Lib“ Мирјана Стефановић потврђује да није без разлога проглашена за родоначелницу женског писма код нас. Од самог почетка њена поезија је позиционирана као женска, аутономна и природна. Како пре 60 година, тако и данас, у њој је видљиво „елементарно женско осећање саме себе“. Без позе и пренемагања, песникиња проговара о оном што јој се дешава, што је преокупира, једноставним језиком, директно, нема патетике, нити филозофирања. Кад говори о промаји, онда је реч заиста о промаји. Или кад описује погибију два радника на градилишту. Неке њене песме су готово документарне, попут „Окружном суду“, „Вестица“ и „Фељтон“. Не посеже за песничким украсима, метафорама и другим. Иако у појединим песмама користи риму, она је ту да својим понављањима исту обесмишљава.”

У знак сећања на српску песникињу Милицу Стојадиновић Српкињу, рођену у Буковцу 1828, умрлу у Београду 1878, сахрањену у Пожаревцу, савременицу Вука Караџића и Његоша, песникињу која је прва, између осталог, овековечила стихом лепоте Фрушке Горе, Културни центар Војводине „Милош Црњански“, већ 43 године, организује  Књижевне сусрете „Милици у походе“. У циљу остварења и јачања родне равноправности, када су у питању књижевна признања, књижевна награда „Милица Стојадиновић Српкиња“, додељује се, од 2009. године, само песникињама, а до сада су ово признање добиле: Тања Крагујевић, Ана Ристовић, Гордана Ђилас, Емсура Хамзић, Даница Вукићевић, Радмила Лазић, Кајоко Јамасаки, Стана Динић Скочајић, Сунчица Денић, Драгица Стојановић и Тања Ступар Трифуновић, као и овогодишња лауреаткиња.

Награда „Милица Стојадиновић Српскиња“ биће уручена добитници Мирјани Стефановић, у Културном центру Војводине „Милош Црњански“ у Новом Саду, 17. октобра 2019. године.

Фотографије и видео са доделе награде погледајте у галерији испод: