У организацији Завода за културу Војводине у четвртак, 24. маја 2018. године у 18 часова, у оквиру циклуса програма излагачке делатвости „Креативни простор у покрету“ биће свечано отворена изложба „Померања – размишљања кроз фотодиптихе“ Чиле Давид. Изложба ће бити отворена до 3. јуна.

О ауторки:
Чила Давид

Рођена је у Новом Саду. Завршила је Карловачку гимназију. Радила је као хонорарни сарадник у омладинској редакцији Радио Новог Сада и као њихов стипендиста започела је школовање на Факултету политичких наука у Београду на смеру журналистике. Фокус интересовања се затим премешта на фотографију, те на Југословенском Институту за Новинарство, смер за фоторепортере, стиче диплому, где јој је ментор био Томислав Петернек. Једно време ради у редакцији часописа Уј Симпосион у Новом Саду као секретарица и преводилац. Почиње да ради у редакцији дневног листа Мађар Со као ученица познатог фоторепортера Боре Војновића, где остаје све до данас.
Опробала се, 1994. године и као уредник фото странице у свом листу, проналазећи занимљива визуелна решења тада још без фото шопа и дигиталне фотографије. Током 1997. Године, била је уредник Ребуса, једног од издања приватних новина Рецефице креирајући необичне визуелно осмишљене укрштенице.
Завршила је, 2006. године, Женске студије и истраживања код професорке емеритус др Свенке Савић.
Као омаж старим мајсторима фотографије, 2012. године, покреће издавање годишњих црно белих фото календара под насловом Светлописци. До сада је представљено шест аутора, а календар је добио награду за чување баштине и естетски изглед.
Као члан Фото кино и видео клуба Војводине учествује на изложбама и осваја награде. Својим фотографијама сведочи о поплавама, земљотресима и многим демонстрацијама. Била је фотограф у месечнику Чаробни лонац а сада је сарадник часописа Војвођански Магазин. Радови су јој објављивани у домаћим и страним дневним и месечним издањима, илустровала је књиге, а њене фотографије су коришћене и за израду плаката, каталога и реклама.

Значајније изложбе:
– Новогодишње честитке, Дом културе, Велика мала књига
– Женски покрет у Војводини, Женске студије и истраживања, Музеј Војводине
– Пет погледа на свет, Клуб посланика Скупштине Војводине, Покрајински секретаријат за равноправност полова
– Жене Војвођанских села (са Аном Лазукић), Галерија Фото кино и видео клуба Војводине
– Сценографија за краљицу, Аполо центар
– Жене Војвођанских села (са Аном Лазукић), Галерија Градске библиотеке у Бачкој Тополи
– Фениx из улице Антона Чехова, дворац Еђшег, у оквиру дводневне европске конференције посвећене мањинским и локалним медијима.

Ауторкин текст:
ПОМЕРАЊА

Мисао која ме је инспирисала потиче од Ежен Делакроа: „Једна линија сама по себи не говори довољно. Потребна је друга да јој да значење.“
Парови слика призивају разне емоције из света око нас. Иста емоција сагледана из два могућа аспекта, понекад супротна, понекад слична. Понекад је то временска дистанца, социјални статус, хумор или иронија. Две слике тако спојене могу да се тумаче као разне приче. Свако има своју асоцијацију на оно што види – искуство или успомену. Истргнути тренуци из разних времена, један наспрам другог, као два огледала, слично а ипак другачије. Фотографије овако спојене предлажу посматрачу да пронађе своје тумачење, своју причу и своју емоцију.
Због чега црно бела фотографија? Јер по ко зна који пут потврђује и данас, у мору шарене виртуелне манипулације сликом, да је присутна, занимљива и бесмртна.

О изложби:
Дарјуш Самии, виши кустос Музеја Војводине

Инспирисана мишљу француског сликара епохе романтизма – Ежена Делакроа настала је изложба фотодиптиха која показује комплементарност на први поглед супротстављених призора. Способност сагледавања једног појма из више различитих углова плод је уметничке и животне зрелости.
Кретање једним градом у улози фоторепортера обележено је дубљим и проницљивим посматрањем свакодневнице. Када је аутор у могућности да препозна универзалне симболе у своме окружењу настају оваква дела и његов професионални пут добија један виши смисао.
Из мноштва слика и паралела које су овим избором повучене издваја се неколико мотива од којих су најупечатљивији запитаност над овоземаљском пролазношћу као и сусрет дечјег погледа са светом одраслих у којем је мерило вредности на великом искушењу. Појављују се и елементи благе ироније и критике друштва који су неизбежни за неког чије око тако будно прати живот својих суграђана.
Одабир диптиха као форме дао је изложби изражајан и снажан карактер, као што би то учинио и јасан дистих или постављена теза и антитеза. Чила Давид је и до сада била запажена као аутор чије изложбе остављају траг и изазивају асоцијације код посетилаца. Њен стваралачки опус обогаћен је још једним дубоко промишљеним делом. Савремена уметност је избрисала границе између професија и у центру пажње су човек и његова порука коју шаље свету.
Анђели нас чувају – једна је од порука ове изложбе, са њом опстаје и вера у наше постојање и вера да ћемо ово место и време учинити бољим.