Отварање изложбе „Пренос“ прилагођене слепим и слабовидим особама

У оквиру програма излагачке делатности „Креативни простор у покрету“ Културног центра Војводине „Милош Црњански“, у среду, 5. јуна 2019. године биће отворена нова изложба у галеријском простору наше установе. Марија Јевтић Дајић је ауторка изложбе „Пренос идентитета и морфолошких карактеристика уметничких дела на тактилне 3D моделе за слепе и слабовиде“. Отварање је у 18 часова у Културном центру Војводине, Војводе Путника 2. Улаз је слободан.

 

Марија Јевтић Дајић о концепцији изложбе

Моја идеја у овом раду је да 3D модели који ће бити изложени у галеријама, постављени на постаментима или окачени на зиду, на што бољи начин буду конзумирани од стране посматрача (слабовидих људи/слепих). Свака особа која уђе у галерију где ће бити поставка има потпуну могућност да приђе 3D објекту и додирне сваки од облика, а помоћу слушалица да чује припремљен аудио садржај.

Сваки од облика који слепа или слабовида особа дотакне, омогући ће да се има потпуна слика о њему: у односу сам на себе и у односу на друге облике око њега, тако да ће посетилац на крају целу слику моћи да препозна, да схвати о каквој слици се ради, о правцу, рукопису уметника, па на крају и целу изложбу. Експериментални део је замишљен тако да уметници из различитих уметничких дисциплина (сликарства, вајарства, нових ликовних медија, музике, глуме, фотографије..) поставе неколико већ осмишљених питања слепим и слабовидим и да на тај начин цела изложба добије још једну димензију.

Реинтерпретација класичне уметности у дигиталну уметност је узет као основни оквир унутар којег сам се кретала помоћу два појма: класично и дигитално. Оба појма представљају различите епохе, у којем појам класичне уметности подразумева далеко дужи временски период, те га је теже користити а да се не определим за један краћи временски период у којем се визуелни знак наметнуо као доминантан у односу на неке друге иконографије ширег класичног наслеђа. Стара терминологија је постала неупотребљива па се логички може закључити и да се наслеђе старе визуелности може теже користити. Моје истраживање заснива се на класичној лепоти која не показује човека онаквим какав он јесте, већ га приказује као неки посебни идеал који се усклађује са оним што је споља и оним што је унутра. При томе, посебно ме занима естетика класичне уметности и могућност њеног трансвера у дигитално. Овде се може боље користити појам апропријације односно, како се естетика класичног користи у епохи дигиталног. Апропорцију дефинишемо као инструмент преноса елемената из једног у други систем значења или уметнички дискурс, односно као акт стварања који стратегијски посеже за постојећим, уметничким или не уметничким, творевинама као грађом за конституцију нове уметничке творевине. Апропорција је стваралачка процедура која подразумева хетерогени скуп језика, жанра, техника, медија али и културолошке захтеве у креацији нових уметничких дела. Појам апропријација је нов у уметничком вокабулару, уведен је кроз постмодернизам, оног тренутка када су се већ почеле градити дигиталне платформе, мреже, и експанзија интернета. Наше тело и тело уметности почело се насељавати унутар нових платформи. Привидна сличност појма апропријација и интерпретација у овом тексту је намерна, зато што се текст гради на поравнавању две историјске епохе, једне која се заснива на Пигменту и друге која се дефинише као Пиксел. Оба појма у историјској перспективи индексирају разнородне истанце и њихових испољавања у модерној уметности и култури посматрања слика. Поново читање слика из далеке прошлости помоћу дигиталне технологије је поново читање уметности, доноси нове увиде у комплексност класичне уметности која се развијала и уз тадашња научна достигнућа кроз открића оптике, хемије, филозофоје уметности-естетике и других достигнућа тог доба. Идеја поравнања Пиксела и Пигмента, односно, проналазак ланеног уља, које је омогућило тријумф сликарске естетике и Амиге, која је машина која је понудила Пигмент, показује сложене процесе апропријације, реинтерпретације, политику коришћења естетског материјала старе уметности у данашњем пост-конзумеристичком добу, где је уметност еманципована кроз екранске слике.

 

Биографија Марије Јевтић Дајић

Марија Јевтић Дајић дипломирала је сликарство на Академији уметности у Новом Саду, мастер студије на истом смеру. Докторске студије на Природно техничком факултету у Љубљани под менторством професорице Хелене Габријелчич Томц. Сарадник је у настави у Високо техничкој школи струковних студија у Новом Саду. Активно излаже од 2009. Имала више од 500 групних и самосталних изложби у земљама као што су Кина, Мађарска, Хрватска, Шпанија. У свом досадашњем раду бави се питањима пролазности, оностраног, а у последњих годину дана отвара ново поље и бави се реинтерпретацијом класичне уметности у дигиталну уметност.

 

 

САМОСТАЛНЕ ИЗЛОЖБЕ

2019 – „Приближавање уметности слепим” Завод за Културу Војводине, Нови Сад.

2019 – „Приближавање уметности слепим” КЦ Раковица, Београд.

2019 – „Тродимензионалане слике” Културни центар Зрењанин.

2018 – „Оностраност” Културни центар „Меандар” Апатин.

2018 – „Приближавање уметности слепим и слабовидим људима” УЛУС, Нови Сад. 2018 – „Идентитет” Завод за културу Војводине, Нови Сад

2017 – „Идентитет” Културни центар Инђија.

2017 – „Оностраност идентитета тела у слици” Културни центар Гроцка.

2017 – „Оностраност идентитета тела” Академија уметности, Косовска Митровица. 2016 – „Оностраност идентитета тела у цртежу” Галерија Траг, Београд.

2016 – „Оностраност идентитета тела у слици” Меморијална галерија „Душан Старчевић„

2016 – „Оностраност идентитета тела у слици” Академија ликовне уметности, Косово и Метохија. 2016 – „Оностраност идентитеа тела у цртежу” Културни центар Божидарац, Београд.

2016 – „Оностраност идентитета тела у слици” Културни центар Нови Сад. 2016 – „Палета младих” Културни центар Врбаса.

2016 – „Оностраност идемтитета тела у слици” Културни центар, Кикинда.

2015 – „Оностраност идентитета тела у слици” независна уметничка организација Урлик, Суботица. 2015 – „Оностраност идентитета тела у слици Божидарац” Београд.

2015 – „Деконструкција” изложба графика арт клуб „Црна Овца” Нови Сад. 2015 – „Деконструкција идентитета” градска галерија „Маржик” Краљево.

2015 – Мастер изложба „Оностраност идентитета тела у слици” центар за визуелну културу „Златно око” Нови Сад.

2015 – „Разлагање идентитета” „Културно уметнички лавиринт” , Нови Сад. 2015 – „Деконструкција идентитета”, Установа културе Палилула, Београд. 2015 – „Деконструкција идентитета”, галерија „Петак”, Београд.

2015 – „Разлагање идентитета”, галерија „Арт55”, Ниш.

2014 – „Деконструкција идентитета”, градска галерија „Мостови Балкана”, Крагујевац. 2014 – „Деконструкција идентитета”, Интернатионал Социал Еxцханге „Пеликан”, Нови Сад.

 

ПЕРФОРМАНСИ

2016 – Дипломски перформанс, ИЗА ЗИДА, ментор Марта Јовановић.

2016 – Урбано ништавило, акција/перформанс, Нови Сад.

2016 – Абортион, Центар за девојке, Ниш.

2016 – Wилл Алеx wилл бе такен плаце фром 12 х то 19 х ат Италиан Цултуре Центре.

2016 – WестандПаге радионица, Италијански институте, Београд.

2016 – ТХЕ РООМ, сарадња са Мартом Јовановић,

2016 – Радионица ангажована новинска илустрација, Нови Сад.

2016 – Радионица перформанса под менторством Милана Јовановића, галерија ХУБ 12, Београд.

2016 – Уложено време, Апсолут 0.1, Нови Сад.

2016 – Конзумеризам, Апсолут 0.1, Нови Сад.

2015 – Ремонт, независна уметницка асоцијација, радионица Тања Остојиц, Миссплацед Wоман?, Београд.

2015 – Галерија ХУБ10 „Зодијак”, под менторством Марте Јовановић, Београд.

2015 – Салон савремене уметности „Срушити и изнова изградити”, сарадња са Јасмином Цибиц, Београд.

2015 – Уметничка организација Црна Куца „Шта да радим са остатком свог живота”, Нови Сад.

2015 – Галерија ХУБ10 „Зодијак”, под менторством Марте Јовановић, Београд.

2015 – Салон савремене уметности „Срушити и изнова изградити”, сарадња са Јасмином Цибиц, Београд.

2015 – уметничка организација Црна Куца „Шта да радим са остатком свог живота”, Нови Сад.

 

ПОХВАЛЕ

2018 – Ужи круг за награду у оквиру арт фестивал минијатура у Ваљеву.

2016 – Номинована за легата културног центра Врбас.

2015 – Похвала за сценографију на државном такмичењу у плесу плесне школе„Импулс”, Нови Сад.

2015 – Изабрана је у ужи круг финалиста„Дани младих”, Крагујевац.

 

НАГРАДЕ

2018 – Прва награда интернационалног конкурса за минијатуру „Прозимање”