О монографији „Банатски фалстаф“

Повод настанка ове књиге посвећене једном новом делу јесте премијерно извођење комичне опере Поп Ћира и поп Спира, с музиком академика Дејана Деспића, као и околност да је композитору исте вечери, 28. марта  2018, било уручено највише признање Српског народног позоришта – специјална златна медаља „Јован Ђорђевић” за његов „укупан допринос развоју српске музике”. Музиколошко друштво Србије иницирало је настанак ове, у нашој музикологији по много чему несвакидашње публикације, уважавајући значај стваралаштва академика Деспића и препознајући у његовој новој опери композиторово ремек-дело које ће и у његовом опусу и уопште у српској музици добити изузетно место. Иницијатива мр Ане Котевске, председнице друштва, наишла је на разумевање Културног центра Војводине „Милош Црњански” и, уз финансијску подршку покрајинског секретаријата за културу, омогућено је публиковање ове колективне моногарфије.

Књига је осмишљена као колективни подухват у којем би се из различитих углова – музикологије, теорије књижевности и драматургије, као и студија извођачких уметности –осветлили различити аспекти овог комплексног дела. У њеном првом делу који је посвећен музиколошкој визури, прилоге дају три музиколога – др Катарина Томашевић, др Бранка Радовић и др Соња Маринковић – осветљавајући прво Деспићеву стваралачку поетику, затим језик и израз у његовој опери и специфично, третман комичних елемената.

У другом су дата два прилога тумачењу односа комичног и лирског у Сремчевом делу, као и његовим бројним филмским, телевизијским и музичко-сценским адаптацијама (прилог др Татјане Јовићевић) и анализом Миладиновићевог либретистичког поступка, а у контексту ауторових теоријских радова посвећених овом питању (прилог др Зорана Ђерића). Трећи део публикације посвећен је самој премијери и има два прилога. Први из пера диригента премијерног извођења др ум. Жељке Милановић, која из специфичног извођачког угла сагледава партитуру и објашњава процес рада на делу. У другпм прилогу објављена је критика др Бранке Радовић поводом премијере, као својеврсни документ првог доживљаја дела из пера нашег најпознатијег оперског критичара. У четвртом делу, захваљујући љубазности и рфазумевању Весне Миладиновић објављеујемо сам текст либрета који ће бити драгоцен будућим истраживачима, а читаоцу донети посебно задовољство, јер је то текст који се, за разлику од већине оперских либрета, може са уживањем читати и као самосталан драмски текст.

МАРКЕТ ДИСТРИБУЦИЈА

СПОМЕНИЦА ПРИСАЈЕДИЊЕЊА 1918-2018, круна вековне борбе за ослобођење и уједињење, Приређивач и главни и одговорни уредник  Ђорђе Вукмировић, 2019, тврди повез, 32,5х25, 346стр.

Пред вама је књига чији наслов „Споменица присаједињења 1918-2018. Круна вековне борбе за ослобођење и уједињење“ говори практично све о њеном садржају. Ипак мислим да у њеном уводу, односу на њеном почетку, треба додати још неку реч о најважнијим у мноштву разлога да она буде објављена. Први разлог је разуме се, огроман историјски значај догађаја чија стогодишњица је обележена 2018. године. Из било ког угла да се анализира, за простор данашње Војводине – али и шире од тог простора – нема важнијих одлука од оних које су донете управо 25.новембра 1918.године,на великој народној скупштини у Новом Саду. Други, можда и важнији разлог јесте – варљивост сећања. Заправо од далеке 1938. године – а од тада је минуло више од осам деценија! У јавном а посебно институционалном оквиру , Велике народне скупштине као да није ни било. Зато 2018. године није било важно само на одговарајући начин обележити век присаједињења, него то урадити у институцијама Војводине које не би ни постојале да није било наших славних предака и њиховог прегнућа. Бесмртни Светозар Милетић и Јаша Томић представљају и данас узоре за време које је пред нама. Њима и њиховом делу је посвећена ова књига.( Из текста Игора Мировића, председника одбора за обележавање стогодишњице присаједињења Војводине Краљевини Србији и председник Покрајинске владе).

МАРКЕТ ДИСТРИБУЦИЈА

“THE CULTURAL HERITAGE OF VOJVODINA”

Претходно издање “Културног наслеђе Војводине” на српском језику објавили су Покрајински Завод за заштиту споменика културе и Завод за културу Војводине 2008. године, а ово обновљено и приређено на енглеском доноси ауторске текстове проф. др Нађе Куртовић-Фолић, др Предрага Медовића, др Бранке Кулић и мр Мирјане Ђекић, фотографије Шандора и Жолт Лукача, Ивана Калнака и Недељка Марковића, док се за цртеже и укупан дизајн монографије постарао Јавор Рашајски. У питању је “прегледна монографија која кроз више од 140 тематских јединица из различитих визура сагледава богато културно наслеђе, идентитет и културне слојеве Војводине”, вредан резултат настојања да се кроз прилоге реномираних научника, специјализованих за различите области, на читљив начин, представе сведочанства о животу и културним добрима на тлу Војводине од древних времена праисторије до доба у коме живимо. То је такође и јединствено сведочанство о вековном преплету култура и специфичном богатству слојевитости наслеђа у једном изразито мултинационалном и мултиконфесионалном амбијенту какав је овдашњи. Захваљујући подршци Секретаријата за културу и јавно информисање АПВ , књига садржи 360 страна великог формата са више стотина колор фотографија репрезентативних објеката, књига, слика, рукописа, уметничких дела итд. У посебном прилогу дат је списак свих проглашених непокретних културних добара од изузетног и великог значаја на територији Војводине, као и изузетних просторно-културних историјских целина и археолошких налазишта. Ако кажемо да се њихов број изражава у стотинама – готово да ништа није потребно додати.

Тврди повез, 367 страна, 2000 динара
ЦД, цена: 250 динара

МАРКЕТ ДИСТРИБУЦИЈА