Изложба „Антропоцентрични екосистеми” Михаила Гернача

У оквиру програма Креативни простор у покрету, у Културном центру Војводине Милош Црњански, у четвртак , 5. августа, биће отворена изложба Михаила Гернача под називом Антропоцентрични екосистеми.

Изложба ће бити отворена у 19 часова у галеријском простору Културног центра Војводине МЦ, Војводе Путника 2, a биће отворена до 5. септембра.

 

О изложби Антропоцентрични екосистеми

Природа, као идејно полазна тачка ове теме, реализована је кроз једну антитезу. Оваква једна супротност дочарана је у виду надреалне архитектуре, архитектуре која губи свој смисао распореда и функционалности каквом она треба да одликује. Врши се једна адхезија њених вештачких и симулираних одлика са оним од кога је то преузела (мимиковала), а то је природа.

На самим радовима доминира један вертикалан геометријски распоред, који у свом централном плану нама представља једну сасвим познату слику (зграде, стубова, конструкције), али темељ на којем је заснована није људско-обликована, већ лежи на природној основи (дрво). Као и сам човек који је производ природе, он је градитељско биће и својим деловањем нарушава њене законе природности и облика. Кроз овакав начин припајања савременог станишта наговештавам о њеном недостатку искрености, она је само једна привремена замена

Термином антропоцентризам (антропос – људско биће + κέντρον: кентрон – центар) желим да истакнем став где се човек представља као биће које је супериорно природи, али се он заправо само надоградјује на већ постојеће. У свом раду кроз један ликован приступ се истовремено бавим и самој критици друштва. На начин визуелне метафоре дочаравам и сам вид интеракције човека са природом, где се угледа и истовремено ремети такво станште. Термин који је веома битан за склад ове идеје је ерсатз (немачки), који у преводу представља неку врсту сурогата (лажне замене) . Замена која у свом правом садржају није у равни квалитета и вредности, она је имитативна, вештачка и фабричка.

Главни елемент којим градим идеју је стуб, Стуб као основни елемент ослонца неког станишта овде представља једну савремену замену елемента који се налази у природи, то је стабло. Оно је прворазредна форма конструкције и искрени носилац живота, како усправно и живо, тако оборено и шупље.

Сам процес формирања једног рада, пре свега изводи се прикупљењем фотографија и ручно скицираним материјалом, где се овај процес развија у серију дигиталних скица.

Дигиталне скице се штампају и техником трансфера прецртавале на веће формате, где би се коришћењем већег формата добио адекватан ефекат монументалности архитектуре, која пре свега треба да даје свој одраз атмосфере.

О аутору

Михаило Гернач рођен 1992. године у Новом Саду, РС. Завршио је Средњу уметничку школу за дизајн Богдан Шупут, 2011. године. Дипломирао је 2018. године на Академији уметности у Новом Саду, на катедри за вајарство у класи професора Томислава Тодоровића. Излагао је самостално и учествовао на више колективних изложби.

– 2017. Изложба СТАЊЕ, Културни центар Зрењанина, Зрењанин, скулптура

– 2016. Музеј савремене уметности Војводине, Нови Сад, Простор дигиталне слике,

-2018. Ла петтите Галерие, Смедерево, изложба ЕXПЛОСИОН, скулптуре

-2018. Културни центар Свилара, Нови Сад, изложба Пројекат РАЗЛИКЕ, скулптура

Кроз своје уметничко истраживање пролази кроз више медија, вајарство ,цртеж и фотографију као истакнутији видови изражавања. У свом раду тренутно истражује комплексан однос између природе, човека и данашњице тако што кроз визуелне метафоре приказује како се човек лоше односи према природи. Третирајући хибридне форме на скулпторски начин, ове визуелне метафоре постају синтеза природе, скулптуре и архиктектуре. Због тога, радови Михаила Гернача креирају мрачну атмосферу која је врло битна за његов рад.