Концерт: РУСКА РОМАНСА – МУЗИЧКО ПУТОВАЊЕ ОД КЛАСИКЕ ДО САВРЕМЕНОСТИ

У организацији Културног центра Војводине „Милош Црњански”, у среду, 12. августа 2026. године, биће одржан концерт РУСКА РОМАНСА – МУЗИЧКО ПУТОВАЊЕ ОД КЛАСИКЕ ДО САВРЕМЕНОСТИ. Концерт ће бити изведен у Културном центру Војводине  „Милош Црњански” (Војводе Путника 2, Нови Сад) са почетком од 20 часова.   

Улаз је слободан.

РУСКА РОМАНСА – МУЗИЧКО ПУТОВАЊЕ ОД КЛАСИКЕ ДО САВРЕМЕНОСТИ

Ана Суслова (Русија) – сопран
Ела Банковић Савчук (Србија) – клавир
Артјом Псарјев (Русија) –  клавир
Дарко Тодоровски (Северна Македонија) – бас

Програм:

Руске класичне романсе

Сергеј Рахмањинов

„Не пой, красавица, при мне” (Не певај, лепотице, преда мном) – Дарко Тодоровски

„Здесь хорошо” (Овде је добро) – Ана Суслова

„Сон” (Сан) – Дарко Тодоровски

„Сирень” (Јоргован) – Ана Суслова

„Весенние воды” (Пролећне воде) – Ана Суслова

Петар Иљич Чајковски
„Благословляю вас, леса”  (Благосиљам вас, шуме) – Дарко Тодоровски

„Средь шумного bala” (Усред шумног бала) – Дарко Тодоровски

„Хотел бы в единое слово” (Хтео бих у једну реч) – Ана Суслова

„Ни слова, о друг мой” (Ни речи, о друже мој) – Ана Суслова


Антон Рубинштајн
„Ночь”  (Ноћ) – Дарко Тодоровски

Руске романсе


„Только раз бывают в жизни встречи” (Само једном у животу се воли) – Дарко Тодоровски
„Я встретил вас” (Срео сам вас) – Дарко Тодоровски
„Очи чёрные” (Црне очи) – Дарко Тодоровски
„Гори, гори, моя звезда” (Гори, гори, моја звездо) – Ана Суслова
„Не уходи, побудь со мною” (Не одлази, остани са мном) – Ана Суслова
„Утро туманное” (Магловито јутро) – Дарко Тодоровски
„Скажите, девушки” (Кажите, девојке) – Дарко Тодоровски
„Калитка” (Капијица) – Ана Суслова
„Отговорила роща золотая” (Утихнуо је златни гај) – Ана Суслова

„Подмосковные вечера” (Подмосковске вечери)
„Вечерний звон” (Вечерње звоно)

Дарко Тодоровски је оперски уметник, бас и контратенор, са богатим сценским и концертним искуством у земљи и иностранству. Дипломирао је оперско певање на Факултету музичке уметности у Скопљу, а магистарске и специјалистичке студије завршио је на Руској академији музике „Гњесин” у Москви. Наступао је на оперским сценама и концертним подијумима у Европи и Сједињеним Америчким Државама, изводећи дела Моцарта, Вердија, Пучинија, Росинија, Доницетија и других аутора. Посебност његовог уметничког профила представља извођење у два вокална фаха – бас и контратенор. Од 2026. године ангажован је као солиста Македонске опере и балета у Скопљу.

Ела Банковић Савчук завршила је основне и мастер студије клавира на Академији уметности у Новом Саду, а усавршавање је наставила као стипендиста Руске Федерације на Руској академији музике „Гњесин” у Москви, где је 2021. године завршила асистентско стажерске студије камерне музике са највишим успехом. Наступала је као солиста и камерни музичар у Србији и иностранству, сарађујући са уметницима из више европских земаља. Добитница је награда на међународним такмичењима у Москви и Бечу, као и признања за најбољег клавирског сарадника на међународним манифестацијама „Тахир Куленовић” (2025) и Sirmium Music Фест-у (2026). Запослена је као клавирски сарадник у Музичкој школи „Исидор Бајић” у Новом Саду.

Ана Валерјевна Суслова дипломирала је соло певање на Руској академији музике „Гњесин” у Москви. Добитница је бројних награда, међу којима су специјална награда на такмичењу „Хозе Карерас” (2021) и друга награда на међународном такмичењу New Opera Talent International Competition (Италија, 2021). Остварила је водеће сопранске улоге у делима Моцарта, Пучинија и Персела, а наступала је као солисткиња Оперског студија „Сперански” и ансамбла за рану музику „DomMuz”. Активно концертира и ради као корепетитор на Руској академији музике „Гњесин”  у Москви.

Артјом Псарјев је класични пијаниста, дипломац Руске академије музике „Гњесин”. Стекао је звање специјалисте за солистичко извођаштво и корепетицију. Активно наступа на концертним сценама Москве и других градова Русије, као солиста и члан едукативног музичког пројекта „Harmonia Lumina”. Његов репертоар обухвата дела свих епоха, од Баха до композитора 21. века. Посебно се истиче у извођењу дела Едварда Грига, Јоханеса Брамса и Александра Скрјабина.