Нови број часописа „Нова мисао” представљен на Сајму књига у Београду
Нови број часописа за савремену културу Војводине „Нова мисао”, који објављује Културни центар Војводине „Милош Црњански”, представљен је данас на штанду Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама, у Хали 4 Београдског сајма. Публици су часопис представили књижевник Ђорђе Писарев и уредница др Жаклина Дувњак Радић.
„Заправо, ово је часопис који је намењен будућности. Може вам се десити да га читате данас, а да га схватите тек сутра. Желимо да подстакнемо читаоце да размишљају на нов начин, без предрасуда. За нас су сви жанрови подједнако важни, као и сви медији. Оно што је суштинско код одабира текстова је квалитет. Све ово је као једрење на дасци – у једном тренутку сте на врху таласа, а у следећем моменту сте доле. Спојити неспојиво, нешто ново, то је оно што ради ова редакција и понекад ми се више чини да смо као ревија. Јер, када замислимо ревију, замишљамо како се нешто дешава на наше очи. Овде, кроз часопис, као на писти, пролазе феномени мисли и нових идеја у филозофији, књижевности, уметности… Нисмо стали само на презентацији и приказивању већ се бавимо и истраживањем”, истакао је Ђорђе Писарев.
Садржај новог броја публици је представила др Жаклина Дувњак Радић, уредница часописа који од ове године излази у новом серијалу, шест пута годишње, на повећаном броју страна:
„И овај број, попут претходних, сведочи о богатству културних догађаја усред Новог Сада, овогодишње европске престонице културе. Један од њих је и пионирски пројекат ̕Fellowship Novi Sad 20.22̕, у организацији Културног центра Војводине ̕Милош Црњански̕, који се у будућности може показати као можда кључна полуга у културној стратегији када је у питању превођење дела наше књижевности на друге језике. Практичан пример успешног преводилаштва из прошлости нуди текст Јоана Бабе који, поводом 100 година од рођења Васка Попе, пише, између осталог, о његовој изузетној рецепцији у иностранству, захваљујући многобројним преводима и препевима.
Када је реч о културној политици, њена абецеда се открива кроз причу о отвореним градовима и платформама за прикупљање правих идеја, дакле трансфере знања и тестирање одрживости (аутор текста Биљана Мицков). Један од уметничких концепата који осветљавамо у овом броју јесте онај светски успешне Гале Чаки, са чијих слика откривамо сигнале из подсвести, изван друштвено стилизованог уметниковог ̕ја̕.
Феномен позоришне критике у теорији и пракси тема је текста Зорана Ђерића ̕Криза позоришта или позориште кризе̕, на који се надовезује текст Светислава Јованова о драмској тензији у играма Моћи и Илузија у једном скоро заборављеном роману Владимира Војновича.
У одељку резервисаном за савремену књижевност доносимо одломак из романа једне од најзначајнијих турских списатељица Оје Бајдар ̕Писма турских мачака̕; приче Владана Матића ̕Отмица на Сокотри̕ и Боје Пижурице ̕Посматрач птица̕, као и нове песме Симона Грабовца. О стваралачком поступку Петера Хандкеа пише Часлав Ђорђевић, а о кошмарном реализму Франца Кафке Јовица Аћин. Ту су и текст Семјуела Вебера о читању Валтера Бенјамина и есеј код нас мало познате Кети Акер, америчке постмодернистичке списатељице.
Што се тиче књижевне критике, Марина Аврамовић прави аналитичко-синтетски осврт на књижевни опус Саве Дамјанова; Владислава Гордић Петковић пише о дистопијској прози македонског писца Томислава Османлија; Павле Зељић разматра ̕Сентиментално васпитање јунака романа̕ Ђорђа Писарева, а Драган Бабић романе Станислава Кракова и Драгише Васића 100 година касније. Проф. др Никола Грдинић објашњава како је настало капитално дело ̕Енциклопедија Доситеана̕, прва персонална енциклопедија код нас, коју је Културни центар Војводине ̕Милош Црњански̕ објавио почетком године.
Духовни мостови су овога пута успостављени између Новог Сада и Будимпеште, не само приказом књиге ̕Нови духовни мост: Нови Сад – Будимпешта̕, о којој пише Валентина Чизмар, већ и текстом Маријете Вујичић о Тихомиру Вујичићу, српском композитору и етномузикологу из Мађарске. На причу о средњоевропском духовном простору надовезују се текстови о остацима градитељских подухвата – текст Ђезе Бордаша о Великом каналу у Бачкој и текст Дарка Веселиновића о хватачима ветра у Ал Бастакији, старом оригиналном делу Дубаија.ˮ
