Објављена књига Зорана Ћирића „Успон и пад Воје Деспотова” и Горана Ибрајтера „Сапутник сабласне краве”

У издању Културног центра Војводине „Милош Црњански” у едицији „Гласови” објављене су песничке збирке Зорана Ћирића „Успон и пад Воје Деспотова” и Горана Ибрајтера „Сапутник сабласне краве”.

Зоран Ћирић рођен је 1962. године у Нишу, где је и дипломирао на Економском факултету.

Објавио је више од тридесет књига прозе и поезије, а заступљен је и у бројним антологијама савремене српске прозе и поезије.

Књиге су му превођене на више светских језика (енглески, италијански, немачки, мађарски, словеначки, пољски, бугарски, македонски, шпански, шведски…)

Добитник је бројних награда, међу којима су НИН-ова награда, „Бранко Радичевић”, награда Фонда „Борислав Пекић”, награда Народне библиотеке Србије…

У поговору о песничкој збирци Зорана Ћирића, који носи наслов „Писати слободно и (не)разумљиво”,  Владимир Копицл, између осталог,  истиче:

„После неколико хиљада година, колико се, кумулативно гледано значајан део људског рода бави писањем на креативан, уметнички начин, за веровати је да више, надајмо се, и нема писца који би желео да буде као сви други. […] Али шта рећи за писца који у сред своје шесте по реду песничке – и тридесет и неке по реду објављене – књиге, такође кумулативно гледано, стиховно одвали:

`ја нисам друкчији / као сви остали!?`

Имајући у виду да је управо наведени аутор нико други до Зоран Ћирић, дата песничка објава носи текстуалну тежину знатнију од у њу нехајно уграђеног значењског парадокса. И указује на најмање две битне особине Ћирићевог писања, било да је у питању поезија, проза или неки од тематски разноликих хибрида есеја, критике и бола, чему је овај радник на тексту такође склон.

Прво сетимо се његовог давног не-претка и не-узора Оскара Вајлда с којим умногоме дели став да је за уметника `прва и основна дужност у животу заузети позу`. Захваљујући томе, песника Ћирића од давне 1990. године и тада штампаног њеног првенца `Рио Браво` знамо као минималистички благоглагољивог урбопоетичара с нескривеним постмодернистичким шмеком за текстуалну вивисекцију и промоцију мултимедијалне ауре стварности. Поготово оне у којој рокенрол, стрип, филм и сличне форме побуњеног спектакла преузимају и балансирају тежину свих опипљивих апорија овог света.

Друго, у тако конструисаном тексту, не без језичке игривости и склоности ка експерименту, Ћирић заузима стваралачку позу чији је узор позиција блуз/рок наратора, вербално активног побуњеника (ребел) и луталице (хобо) који кроз понешто асиметричну маску ироничног и аутоироничног Нарциса изговара своје монологе и дијалоге с дијалога достојном живом и неживом околином.”

Горан Ибрајтер је рођен 1962. године у Мокрину.

До сада су му објављене књиге поезије: „Песме Елеазарове” (Књижевна општина Вршац, 2009; на немачком у издању Банатског културног центра, 2016), „Стихије” (Банатски културни центар Ново Милошево, 2012), „Ја(је)” (Градска народна библиотека „Жарко Зрењанин” Зрењанин, 2014) и „Милетска бележница” (Градска народна библиотека „Жарко Зрењанин” Зрењанин, 2020).

Поетски, прозни и стручни текстови објављивани су му у „Улазници”, „Авангарду”, „Летопису Матице српске”, „Књижевном животу” (Темишвар), „Огледалу”, „Дометима”, „Сцени”, „Новој мисли”, „Багдали”, као и у више зборника из области позоришна теорије.

Превођен је на немачки, енглески, словачки и румунски.

„Песничка збирка необичног наслова `Сапутник сабласне краве` већ у посвети (`Богињи Ији, сабласној крави, њеним и нашим лутањима`) открива значењски смисао наслова, указујући на чињеницу да је савремени песник вечити сапутник и медијум између традиције, митологије и савременог света. Подељена у четири циклуса (`На пут, на пут`, `Разговори о старости`, `У неком наредном животу` и `Успутне разгледнице`) збирка, између осталог, тематизује живот, пролазност, смрт, реинкарнацију, успостављајући дијалог са Јејтсом, Поом, али и савременим писцима – Фрањом Петриновићем и Зораном Ђерићем”, истиче Љиљана Никић.