Објављен часопис за савремену културу Војводине „Нова мисао“ број 58.
У новом 58. броју „Нове мисли” за септембар-октобар читалачку публику очекује пре свега „дубинско знање” о књижевности и књигама, затим „широк поглед” на биће града и још много тога.
Испраћен је други по реду Fellowship – међународни сусрет издавача из света у Новом Саду и Београду, који организује Културни центар Војводине „Милош Црњански”. Овога пута је чак 11 издавача из света учествовало устручном скупу посвећеном објављивању и превођењу књига и сусретима с писцима, како би се што боље упознала српска књижевност и промовисала српска култура, али и размениле информације неопходне издавачима. Циљ ових сусрета је, између осталог, да се подстакне сензибилизација на књижевност „мањинских” језика који не припадају повлашћеној групи светских језика.
Сличном питању сензибилизације на различитости посвећен је и текст Мине Петрић Зашто мислити и писати о вишејезичном позоришту?, у којем се ауторка бави потенцијалима мултилингвалности у савременом позоришту.
У истом мултилингвалном стилу надовезују се стране резервисане за поезију, на којима су заступљени стихови Шандора Мараја – великог мађарског писца који је дуго био забрањен у Мађарској. Песме је превела Маријета Вујичић. Лирски сегмент завршава се са две песме пољског песника Јержија Плешњаровича, у преводу Олге Лалић Кровицки.
У одељку прозе објављен је одломак из романа Дада-чусда Балинта Сомбатија, у преводу Габриеле Братић, као и приче Љубице Арсић Куроси са Лезбоса и Слободана Мандића Потрага за претком.
Главни део овог броја „Нове мисли” чини темат под насловом Град са стазама што се рачвају у времену, који је приредила Настасја Писарев, а који окупља врхунске теоретичаре и научнике из различитих области који, сваки из свог угла, показују комплексност, само наизглед, једноставног појма града. О „идеји града” у књижевности писале су Љиљана Пешикан Љуштановић и Владислава Гордић Петковић; о сећању на изгубљене градове, Вавилон, Палмиру, Петру, Троју и остале, пише историчар Небојша Карталија. Мила Михајловић у тексту Београд на Варму: Дом три српска деспота и четири светитеља открива мало познату причу о Београду на Варму, у покрајини Фурланији у близини Удина у Италији, који је 1465. године купила грофица Катарина Цељска, ћерка деспота Ђурђа Бранковића. Илија Бакић се бави градовима у световима фанатастике, Владимир Сумина градовима суперхеројских стрипова, а Настасја Писарев градовима у видео-играма.
Након ових „разгледница из земаља којих нема”, један текст је посвећен и Новом Саду. Уредница Жаклина Дувњак Радић разговарала је са архитектом-планером Дарком Полићем из ЈП „Урбанизам”, који је добио прву награду за План генералне регулације Алмашког краја, о очувању и заштити градитељског наслеђа у овом делу Новог Сада.
О настанку, развоју и типовима дечјих игралишта у градовима пише Светлана Радовић, а после овог дечјег урбаног искуства следи текст Богдана Рапаића, једног од предавача на Блогерами, о креативном курсу писања који је намењен средњошколцима.
У одељку књижевне критике Владимир Гвозден, поводом 50-годишњице од смрти Џона Роналда Руела Толкина, поставља питање како је могуће да је овај повучени учењак постао толико читан и популаран, штавише поп-звезда 20. века, и како се одредити према феномену Толкин који свакако надилази изворни контекст његовог писања. Илија Бакић представља књигу Часлава Ђорђевића Петер Хандке: азбучник читања, која је објављена прошле године у издању „Агоре”, а Милан Р. Симић ишчитава збирку текстова Жарка Требјешанина Тајна веза: Између психологије и књижевности, у којој је аутор објавио око 40 огледа, студија, есеја у којима је у протеклих 50 година примењивао психоаналитички метод у одгонетању књижевних дела. У тексту Оданост слободи поједностављивања Владислава Гордић Петковић анализира најновији роман Оје Бајдар Писма турских мачака, писан из мачје перспективе, која открива мрачну и неконтролисану стихију људске егзистенције. Драгана Тодоресков пише о митском времену у роману Миомира Петровића Кротитељи времена. На крају, текст Јелене Загорац Чувар светлости света посвећен је недавно преминулом песнику Николи Страјнићу и његовој последњој збирци Космички зазиви (2020).
