Објављен 59. број „Нове мисли”

Овај број „Нове мисли” календарски припада прошлој години и као последњи, шести број из 2023. године, традиционално је посвећен једном писцу, а овога пута то је Сава Дамјанов – добро познати књижевни делатник и професор емеритус са Одсека за српску књижевност Филозофског факултета у Новом Саду и овогодишњи добитник Медаље културе за очување културног наслеђа коју додељује Културни центар Војводине „Милош Црњански”.

Као књижевни историчар и писац, један од најпризнатијих истраживача експерименталног језика у српској књижевној традицији, Сава Дамјанов је снажно утицао и на преиспитивање и презентацију српског књижевног наслеђа, али и на савремене књижевне токове. То је био повод да се 29. септембра у Дигиталном омладинском центру одржи Округли сто Искони бѢ слово о његовом књижевном стваралаштву, на којем су осветљене бројне специфичности и интригантне путање којима је сагледавао и истраживао српску књижевност искоса. Радови учесника овог скупа, еминентних историчара, теоретичара, професора и проучавалаца књижевности, из земље и иностранства, публиковани су у „Новој мисли” као својеврсном зборнику. Тако се у овом броју могу прочитати занимљива запажања из пера Але Татаренко, Владана Бајчете, Снежане Савкић, Милоша Јоцића, Марине Аврамовић, Браниславе Васић Ракочевић, Маријане Терић, Игора Перишића, Василија Милновића, Слађане Илић, Јоване Тодоровић, Селимира Радуловића, Ђорђа Писарева, као и Драгане Бошковић, организаторке скупа.

У уводној речи, Драгана Бошковић истиче: „Сада, након четрдесет година од објављивања првенца Истраживање савршенства (1983) Саве Дамјанова, док смо се сладили Колачима, обманама и нонсенсима (1989), а потом се смејуљили док изговарамо Причке (1994) без Р, ослушкивали и разабирали заумни језик Приповести различних: лирских, епских, но највише неизрецивих (1997) и Глосолалије (2001), негде смо и очекивали разбокореност Ремек-делаца (2005) и карневалску Историју као апокриф (2008), а свакако и субверзивност Порно-литургије архиепископа Саве (2010), што се и оврхунило у, по речима самог аутора, а на наше изненађење, последњем роману Итика Јерополитика@Вук из 2014. Сада је дошло време, када је аутор наизглед заћутао, да та реч са почетка буде повод да он прими уздарје у виду плодова свога књижевног рада – да други тумаче и вреднују његова прегнућа у бесконачном поигравању Језиком, ковању нових речи и митема, у пловидбама непрегледним морима Фантастике и Онирике, преображајима Ероса и Танатоса, док их наткриљује звонки смех Творца – српског Раблеа, како су га често атрибуирали”.   

Осим радова са научног скупа, читаоци у овом броју „Нове мисли” могу да прочитају и шта је сам Сава Дамјанов у великом интервјуу имао да каже о писцу Сави Дамјанову и његовом стваралаштву, као и о улози писца и књижевности у савременом добу.

Такође, ликовни прилози уметница Јелене Горички Елке и Јелене Ђурић, који прате одређене текстове, визуелно су обогатили и нагласили провокативну, пропитивачку и испитивачку позицију Саве Дамјанова у историји српске књижевности.