Округли сто „Бранко и Вукˮ – поводом 200. годишњице рођења Бранка Радичевића
У организацији Културног центра Војводине „Милош Црњанскиˮ и Вукове задужбине, у уторак 14. маја 2024. године са почетком у 10 часова, у Свечаној сали Дома Вукове задужбине (Краља Милана 2, Београд), биће одржан округли сто „Бранко и Вук”, поводом 200. годишњице рођења Бранка Радичевића.
Поздравну реч упутиће мр Ненад Шапоња, директор Културног центра Војводине „Милош Црњански” и проф. др Бошко Сувајџић, председник Скупштине Вукове Задужбине.
Учесници округлог стола су проф. емеритус Душан Иванић, проф. др Бошко Сувајџић, др Гордана Илић Марковић, проф. др Ненад Николић, др Татјана Јовићевић, проф. др Зона Мркаљ, проф. др Мина Ђурић, др Марија Слобода, проф. др Александар Милановић, Ненад Грујичић, проф. др Исидора Бјелаковић и др Ненад Б. Ивановић. Излагања ће бити публикована као темат у Даници Вукове задужбине за 2025. годину.
Од почетних високих оцена песничке појаве Бранка Радичевића, да је у њему „дух српски као феникс васкресаоˮ (Јаков Игњатовић, 1857), да је „дао садашњи живот нашој књижевностиˮ (Ђорђе Поповић Даничар, 1861), да се његове лирске песме често „уздижу до потпуне лепотеˮ (Ст. Новаковић, 1871); од филолошког правца у вредновању његове поезије која полази од народне поезије и народног језика као вредности по себи до ауторитативног суда Јована Скерлића да се Бранко „не може више узети као велики песникˮ (1906); од чувеног есеја Милана Кашанина „Између орла и вукаˮ (1953), о погубном утицају јуначке народне поезије на поезију истанчаног лиричара Бранка Радичевића до оцене Драгише Живковића да је Бранку тек сусрет с Вуком, тј. са народном поезијом, омогућио да заузме водеће место у српској лирици, креће се оцена односа Вука и Бранка у историји српске књижевности.
У српској лингвистици више пута је истицана Даничићева констатација у листу Подунавка за 1847. годину – „да до данас још није ниједан учени Србин овако пјевао као овај Радичевићˮ, те да је његов песнички језик „као суза – чистˮ. Улазак у Вуков културни круг у Бечу несумњиво је имао велики значај за Бранка Радичевића као песника, посебно због његовог односа према Српском рјечнику и народним песмама. Отуда ће, на округлом столу, поред разговора о Бранку као романтичарском песнику данас и о Вуковом бечком културном кругу, бити прилике да се дискутује и о лексикографско-лингвистичким темама.
