Округли сто на тему: „Књижевни портрет Селимира Радуловићаˮ

/in , , /by

У намери да се сагледа рад једног од еминентних савремених српских песника, чувара традиционалних симбола и хришћанског етоса, Селимира Радуловића, Друштво новосадских књижевника ДНК и Културни центар Војводине „Милош Црњански” у Новом Саду организују округли сто под називом Књижевни портрет Селимира Радуловића, који ће бити одржан  28. септембра 2022. године у Новом Саду, у просторијама Дигиталног омладинског центра. Скуп ће траје један дан, у термину од 9.45 до 14.30 часова. Текстови ће бити објављени у часопису Нова мисао.

На овом скупу  пажња ће бити усмерена на књижевни опус Селимира Радуловића, из више истраживачких перспектива, и да се радовима обухвати што већи број песникових стваралачких активности: његова поезија, његов књижевно-критички и антологичарски рад, есејистика, уреднички ангажман и да се на тај начин, што обухватније истражи његово стваралаштво, као и значај и улога коју Селимир Радуловић има у српском песништву и српској култури.

Учесници:

  1. Његово Преосвештенство Епископ бачки Господин др Иринеј (Буловић)
  2. Иван Негришорац
  3. Фрања Петриновић
  4. проф. др Бошко Сувајџић
  5. проф. др Саша Радојчић
  6. Владимир Копицл
  7. др Зоран Ђерић
  8. др Бојан Јовановић
  9. др Зденка Валент Белић
  10. др Александар Петровић
  11. мср Никола Маринковић
  12. проф. др Јелена Марићевић Балаћ
  13. мср Виолета Митровић
  14. проф. др Мина Ђурић
  15. проф. др Слађана Миленковић
  16. мср Милена Ж. Кулић
  17. др Александра Стевановић
  18. мср Милан Громовић
  19. др Марија Бијелица

Модератори скупа: Снежана Николић и Бранка Марковић

Тематска конкретизација:

  • Реинтерпретација библијских мотива и традиционалних симбола у поезији Селимира Радуловића;
  • Радуловићева поезија као „провера библијског писма пред теретом данашњице”;
  • Филозофски аспекти поезије Селимира Радуловића и њена спона са трансценденталним;
  • Ревалоризација старе српске књижевности и брига за континуитет у Радуловићевој поезији;
  • Стилско-језичке карактеристике;
  • Вредност композиције у делима Селимира Радуловића;
  • Лик оца и Оца у Радуловићевој поезији;
  • Тема страха и потрага за Душом;
  • Књижевно-критички, антологичарски и есејистички рад Селимира Радуловића;
  • Аутопоетички елементи у Радуловићевим есејима;
  • О савременом песништву и песничкој речи;
  • Писање као пут ка избављењу.

О АУТОРУ:

Селимир Радуловић (Цетиње, 1953) објавио је једанаест песничких књига: Последњи, дани (1986), Сан о празнини (1993), У сјенку улазим, оче (1995), О тајни ризничара свих суза (2005), Снови светог путника (2009), Под кишом суза с Патмоса (2012), О пастиру и камену са седам очију (2015), Сенка осмог еона (2016, 2018), Дванаест  (2018), О дукату с ликом старца (2020), У царству ветрова арамејских (2022), књиге изабраних песама: По лицу ноћи (1996, 1997), Књига очева (2004), Где Богу се надах (2006), Извештај из земље живих (2009), Светло из очеве колибе (2011) и књиге изабраних и нових песама: С виса сунчаног, страшног (1999), Као мирни и светли весник (2008), Песма с острва сирочади (2010), Дах мале молитве (2017), Исповест тумача царевог сна (2019), Седам малих дрхтаја (2021).  

У издању Српске књижевне задруге и Православне речи објављена су му Изабрана дела (I–V).

Поводом његовог песничког дела објављена су два зборника радова: Песник ноктурна (1995) и Светло из очеве колибе (2015).

Аутор је књиге књижевно-критичких текстова Повој и чланци (1987), књига огледа Светло из очеве колибе (2015), Гле! Јагње Божје! (2020), Оно мало соли (2020), монографије о Светом Сави (2020), заједно с Епископом Новосадским и Бачким др Иринејем и пет антологија/хрестоматија. Антологија Златни век српског песништва имала је три издања (2010, 2019, 2022).

О његовом делу објављене су две књиге – Лако језгро песништва Слободана Жуњића и За светлом из очеве колибе Саше Радојчића.

Издавачка кућа Чигоја објавила је, у колекцији Одговори, књигу разговора Милоша Јевтића са Селимиром Радуловићем Очево лице књиге (2017).

Књиге изабраних песама објављене су му на македонском (Светлина од очевата колиба), руском (Свет иных пространств), грчком (Φως απο την καλυβα του πατερα), немачком (Der Hauch des kleinen Gebets), енглеском (The light from my father’s hut) и словачком (Svetlo z otcovej koliby) језику.

За свој књижевни рад добио је Новембарску повељу Новог Сада, Награду Искра културе, Награду Печат вароши сремско–карловачке, Награду Кочићево перо, Награду Прољетног сајма у Бањалуци, Награду Теодор Павловић, Вукову награду, Награду Миодраг Ђукић, Награду Симо Матавуљ, Награду Повеља Мораве, Награду Књига године Друштва књижевника Војводине, Награду Деспотица Ангелина Бранковић, Награду Кондир Косовке девојке, Награду Теслина голубица, Медаљу Константина Философа, Словенске уније из Чешке, Награду за животно дело Културног центра Војводине Милош Црњански, Награду Ђура Јакшић, Змајеву награду Матице српске, Награду Лаза Костић, Награду Стеван Пешић, Златну медаљу за заслуге Председника Републике, Орден Светог Стефана Лазаревића, Светог Синода Српске Православне цркве, Награду Милан Богдановић, Повељу за животно дело Удружења књижевника Србије,  Награду Ђура Даничић, Награду Филип Вишњић, Награду Теодор Павловић (за животно дело).

Био је секретар Покрајинског фонда културе (1990–1992), директор Културног центра Новог Сада (1992–1997), председник Друштва књижевника Војводине (1997–2000), главни и одговорни уредник издавачке куће Орфеус (2001–2012), директор Стеријиног позорја (2012–2014). Сада је управник Библиотеке Матице српске.

Живи у Новом Саду.

ИЗ МЕДИЈА:

РТВ Специјална емисија (29. 9. 2022. године)

Новости (29. 9. 2022. године)

Дневник (29. 9. 2022. године)

РТС Културни дневник (28. 9. 2022. године)

РТВ Арт-ерија (28. 9. 2022. године)

РТВ Дневник (28. 9. 2022. године)

Војвођанске вести (23. 9. 2022.године)