УМЕТНИК У ФОКУСУ – ИГОР МАРОЈЕВИЋ

У Културном центру Војводине „Милош Црњански“, у уторак, 5.12. 2023. године, у 18 часова, у оквиру програма „Уметник у фокусу“ биће одржана промоција књижевног стваралаштва Игора Маројевића, са акцентом на његовој најновијој књизи „Гранична стања“.  У програму, поред аутора, учествује и књижевна критичарка Слађана Илић. Модератор програма је Валентина Чизмар.

У мотивско-тематском смислу књига „Гранична стања“, према речима Зорана Богнара, представља најполивалентније и најкомпактније дело у богатом Маројевићевом опусу.

Књига новела Игора Маројевића истражује различите теме и мотиве, доводећи читаоце пред драматичне, хиперреалне слике које осликавају граничне аспекте медицинских стања, географских граница, али и савременог света испуњеног брзином, стресом и изазовима. Кроз протагонисте као што су писци, сликари, преводиоци, новинари и али и свет који се бави уобичајеним занимањима, Маројевић истражује њихову борбу за очување личне стабилности, љубави, пријатељства и породичног склада, упркос хаосу и трагедијама који окружују свакодневицу. „Цинизам, иронија, фарса и лакрдија присутни су колико је потребно да се произведе довољна количина комике као својеврсне анестезије од увиђања да је у овој књизи све проклето стварно […]“ (мр Милорад Дурутовић).

О аутору

Игор Маројевић рођен је 1968. у Врбасу. Дипломирао је на Филолошком факултету у Београду, на одсеку за српски језик и књижевност и похађао докторске студије из Светске књижевности на универзитету Аутонома у Барселони.

Објавио је романе: Двадесет четири зида (1998, 2010), Жега (2004, 2008), Шнит (2007, 2008, 2014), Партер (2009), Мајчина рука (2011), Праве Београђанке (2017), Туђине (2018), Роман о пијанствима (2019) и Остаци света (2020, 2022); збирке прича: Трагачи (2001), Медитерани (2006, 2008), Београђанке (2014, шест издања), Све за лепоту (избор, 2021) и Гранична стања (2023). Објавио је и новелу Обмана бога (1997), књигу есеја Кроз главу (2012) и збирку драма Номади (2023), извођених у продукцији барселонског Института за на каталонском и шпанском, те у продукцији Београдског драмског позоришта и БЕЛЕФ-а на српском.

 Његова дела превођена су на шпански, каталонски, португалски, украјински, француски (у току), мађарски, словеначки и македонски, а њихови одломци, односно ауторове приповетке, на још десетак језика. Маројевићеве приче заступљене су у десетак антологија српске, еx југословенске, јужноисточноевропске и европске кратке прозе. Преводи прозу са шпанског и каталонског језика, укључујући и наративе аутора попут Пија Барохе, Рамона дел Ваље-Инклана, Ане Марије Матуте, Хорхеа Ибаргуенгоитије, Роберта Болања, Макса Ауба, Кларе Усон, Мерсе Рудуреде и Ђосепа Пла.

За своју прозу је добио Андрићеву награду, као и награде: Меша Селимовић, Награду града Београда Деспот Стефан Лазаревић, Златни беочуг за трајни допринос култури града Београда, мађарско-српску награду Кáролy Сзирмаи, Награду из Фонда Борислав Пекић, Троношки родослов, Стеван Пешић, Соларисова књига године, Неки рок и Водич за живот, а за есеје награду Десимир Тошић.

Члан је Српског и Каталонског ПЕН-центра и један од оснивача Српског књижевног друштва, преко којег од 2002. године има статус самосталног уметника.

Живи између Београда и Барселоне.