Др Биљана Мицков, уредник: „БУДУЋНОСТ КУЛТУРЕ”

2022, меки повез, 14,5 х 22,5 цм, 161 стр, цена: 1.300,00 динара

„Зборник се бави појмом ‘будућности културе’ који пружа нове погледе на развој сектора културе у глобалним размерама. Прегледни радови који су заступљени у зборнику теоријски анализирају савремени приступ култури, иновацијама, те како развијати градове, а да је култура централни фактор у процесима развоја. Посебан осврт је на односу између културе и иновација као неопходног фактора одрживости. Такође, зборник обрађује теме будућности уметности кроз различите уметничке форме. Фокус будућности је приказан кроз развој културе и уметности у градовима и кроз културне политике које градови спроводе у циљу одржања система у култури. Процена и вредновање културних пројеката у градовима заснована је на реалним и практичним искуствима интернационалних организација, универзитета и активиста. Они представљају посвећеност градских влада да интегришу културу у процес одрживог развоја, локално и глобално.

Иновације у стратегијама културног развоја градова треба да осигурају да се културне политике поштују и прожимају кроз све јавне политике. Програме који ће подстицати веће учешће јавности у културном животу треба развијати посебно са овим циљем. Значајно је улагање у истраживачке пројекте који истражују и померају границе у сектору културе, а најважније је увођење нових мера, посебно у области иновација и стратешког планирања, које ће обезбедити даљи развој.

***

Зборник радова ‘Будућност културе’ садржи увод и тринаест прегледних радова који се баве актуелним темама у сектору културе, као и садашњим стањем овог сектора у Србији и глобално.ˮ

Др Христина Микић, др Биљана Мицков, уреднице: „НОВА ПАРАДИГМА КРЕАТИВНЕ ЕКОНОМИЈЕ: ОД ПРАВИЧНОСТИ КА ПРАВЕДНОСТИ”

2022, тврди повез, 24 х 17 цм, 197 стр, цена: 1.300,00 динара

Нова књига у издању Културног центра Војводине „Милош Црњански” и Института за креативно предузетништво и иновације из Београда, коју су уредиле проф. др Христина Микић и проф. др Биљана Мицков.

Научна монографија „Нова парадигма креативне економије: од правичности ка праведности” управо је објављена и биће, као и остала наша издања, доступна публици 65. Београдског сајма књига, на штанду Секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама у Хали 4 Београдског сајма.

Аутори зборника се баве промишљањем улоге културних ресурса и креативности у обликовању нових друштвених и економских структура, утемељених на начелима фер развоја. Њена поглавља се баве демистификацијом феномена креативне економије и променама са којима се она суочава, изучавајући их из мулти/трансдисциплинарне перспективе.

У монографији су заступљени оригинални научни радови др Хриситне Микић, др Зорана Ерића, др Дарка Ребе, др Енди Прата, др Бранка Радуловића, др Гојка Рикаловић, др Дејана Молнара, др Дејзи Фенкорт и др Сирше Фина, Маје Марсенић и Џастина О’ Конора, а свакако ће бити занимљива за читање професионалцима из сектора културе, економије, културологије, здравства и екологије.

ПРИКАЗ МИЛЕНЕ КРКЉЕШ

Мирослав Кевежди, др Биљана Мицков и др Александра Ђурић Боснић, уредници: AMATEURISM – YOUTH – INTERCULTURALISM

2019.

This book is a remarkable interdisciplinary study that tackles the phenomena of youth, interculturalism, amateur practices and the amateur arts from various angles. In a highly interesting and creative way, amateurism is analyzed using seemingly different means: musical folklore, theatre, intercultural learning, Cosplay, and tourism, but also the issues of rebellion and activism. In that sense, this is a bold and contemporary study, featuring prominent local and foreign authors, illuminating amateurism in a way that has not often been featured in publications

Aleksej Kišjuhas, PhD.

Биљана Мицков и Драган Илић, уредници: КУЛТУРНА ТРАНСФОРМАЦИЈА ГРАДА

2015, меки повез

Међу тековинама домаће културологије у 2015. години се издвојио зборник Културна трансформација града који су приредили новосадски стручњаци Биљана Мицков и Драган Илић. Систематизован зборник садржи 16 огледа о положају културе у савременим градовима која све уочљивије подстиче њихову структурну трансформацију. Након инспиративног увода колегинице Мицков, уреднице и сараднице узорних међународних зборника, културни развој градова у постглобалном добу тумаче домаћи и инострани експерти – херитолози, теоретичари, естетичари, књижевни критичари, архитекте, функционери и саветници градских управа.

Њихови огледи су допуњени краћим биографијама и библиографијама везаним за обрађене теме. У надахнутом есеју ‘Вредновање културе у глобалном граду’, Џон Холден градску културу посматра као сложену ‘загонетку’. Залаже се за преформулацију појма уметности као есенцијалног сегмента ширег концепта културе, напомињући да је културни живот еволуирао од маргиналне до изузетно важне идентитетске компоненте сваког грађанина. Раст културних садржаја доводи у везу са порастом економских активности. Прилози аутора надовезују се на уводни текст који се бави начинима вредновања културе у глобалном граду, допуњујући и разјашњавајући из области као што су урбанизам и наслеђе, савремена уметност, дигитализација или нове културне политике, као и проблематизујући појмове попут креативности и заједнице.

Корисно и читљиво штиво, како за управљаче културним средствима и градске стратеге из развојних области тако и за уметнике, љубитеље уметности и културну публику која жели да се развија или да то постане. Поред домаћих аутора и Новог Сада у повременом фокусу, књига је обогаћена и интернационалним експертским искуством. Неки од аутора су и Џон Холден, Дарко Полић, Јован Чекић, Ивана Јовановић Арсић, Хасан Бакши, Естеве Карамес и други.

Александар Ђ. Кадијевић