Бошко Томашевић: „ДАЛЕКА КОНАЧНОСТ”

2022, мек повез, 14 х 22 цм, 256 стр, цена: 900,00 динара

„Човек данашњице не живи у стабилној култури, но у култури неодређености, односно у култури сенки. Последица тога је да ’установа критике не узурпира ауторитет, али и не уважава постојеће ауторитете’. У таквој култури, када је реч о интерпретацији књижевног текста – а у овом раду управо ћемо о томе говорити – иста је и сама ’скоро случајан одговор на књижевност’ у којој писање, према једној хиперболи Ролана Барта, није оригинално стваралаштво но тек само ’деструкција сваког гласа, сваког становишта. Књижевност је један мултидимензионални простор у коме се мноштво писања, од којих ниједно није оригинално, преплићу и прожимају.’”

Реч аутора

Јасмина Топић: „САДА СМО НА ОСТРВИМА“

2022, мек повез, 13 х 20 цм, 187 стр, цена: 900,00 динара

У оквиру едиције „Добитница књижевне награде ’Милица Стојадиновић Српкиња’”, Културни центар Војводине „Милош Црњански је 2022. године објавио збирку изабране поезије Јасмине Топић, лауреаткиње књижевне награде „Милица Стојадиновић Српкиња”, коју наша институција од 2009. године додељује песникињама за најбољу збирку поезије на српском језику, објављену између две манифестације „Милици у походе”.

Избор поезије Јасмине Топић је за ово издање урадила мср Горица Радмиловић, а поговор је написала др Драгана В. Тодоресков.

Јасмина Топић је 2021. године награђена за збирку поезије „Привремени боравак, у издању издавачке куће „Архипелаг”, Београд. Део књижевне награде „Милица Стојадиновић Српкиња” је и објављивање нове збирке поезије или избора из досадашњих збирки лауреаткиња, те је ове, 2022. године, објављен избор из досадашњих збирки песама Јасмине Топић у књизи „Сада смо на острвима”.

 

Реч приређивача

„Састављајући избор до сада објављене поезије Јасмине Топић, настојала сам да узмем у обзир, не само оне песме за које сам се одлучила као приређивач већ и оне песме које је ауторка изабрала као, условно речено, омиљене. Тада, када сам пред собом имала ’основни’ избор, одлучила сам да песме поделим у пет тематско-мотивских циклуса. Теме, односно мотиви по којима сам сачинила овај избор јесу – сан, плаво (као боја или као меланхолија), море, простор и успомене. За ове мотиве одлучила сам се јер сам у поезији Јасмине Топић видела оно о чему је Јован Христић писао у својој песми ’Федру’ – ’озбиљност, мера, мудра узвишеност’. Озбиљност се у овој поезији огледа у посвећености раду. Наиме, песникињи је до сада објављено седам књига поезије. На мени је било да свих седам књига (које су настајале у периоду од 1997. до 2020. године) узмем у обзир, те да од песама које се налазе у њима покушам да направим неку врсту ’поетике’, другачијег читања од оног уобичајеног, хронолошког. Узимајући у обзир да код песника данас (нарочито песникиња) прве књиге остају, на неки начин, заборављене, песме из ових седам књига нисам слагала хронолошки, већ сам покушала да покажем, како је Црњански говорио, да је ’све у вези’ те да, када је реч о великој песникињи, мера и мудра узвишеност трају од првих до последњих стихова.

Мотиви сна, плавог и мора су, заправо, матерњи језик песникиње. Да би нова поезија добила на значењу, потребно је вратити се почецима, јер како Иван В. Лалић пише – ’песма живи на заборављеном месту’. Управо из ових разлога, настојала сам да песме из старих и новијих збирки измешам и да, на неки начин, урадим ревалоризацију свега до сада написаног. Тај посао није био нимало лак, јер, пре свега, Јасмина Топић има импозантан опус који заслужује много пажње и детаљно ишчитавање. Мотиви простора и успомена су ту да заокруже овај избор, да му дају осећај ’коначности’. Иако је лирски субјекат светски путник (што можемо да видимо у поднасловима песама или при њиховом датирању), он(а) се ипак враћа кући, у познати простор. Милица Стојадиновић Српкиња у писму своме учитељу Димитрију Матићу пише: ’Мени је најмилији свет и онда сам у својој сфери, кад сам са мојим књигама сама’. Исто се дешава и са лирским субјектом Јасмине Топић. Упознавање страних простора (нарочито оних морских, топлих) завршава се, како Иван В. Лалић пише, када ’место бакарне јеке чујем прве снегове’. Тада настаје слагање успомена на полицама, али, попут враћањa почецима писања, посматрају се књиге и све оне ситнице које су означавале живот пре одлазака на пут.

Књиге, сувенири и друге успомене лирског субјекта метафорички означавају повратак из сна (сањарења), неопипљивих осећања, до оног стварног повратка, са пута, из свих оних места које представљају свет, да би се, на крају, дошло до индивидуалне спознаје. На овај начин долази до материјализације свега онога што је до тада било неопипљиво, неиспитано. Тада лирски субјекат коначно спознаје себе, у сопственој соби, као на сопственом острву. Путовања се, дакако, не завршавају, али путовање до себе је коначно досегнуто, као и зрелост писања Јасмине Топић, које се огледа у збици поезије ’Привремени боравак’, заслужено овенчаној престижном наградом ’Милица Стојадиновић Српкиња’.”

Горица Радмиловић

ИЗ ПОГОВОРА

„Раскошни и разбарушени лирски имагинаријум ове ауторке, дочаран приређивачком руком Горице Радмиловић, чини да се поједине старије песме и удаљене слике примакну нашим очима на посве нови и неочекивани начин, освежене друкчијим окружењем, а да притом стабилност композиције циклуса није упитна. Растављајући збирке, циклусе, чак и саме поеме (нпр. ’Јадран’ из књиге ’Привремени боравак’) и слажући их у нове целине према јасном концепту, Г. Радмиловић је одшкринула врата ове поезије која се не даје одједном и цела, а на нама је да у собу стихова и меланхоличних знаменитости Јасмине Топић уђемо опрезно, појачане пажње и подигнуте лествице очекивања.”

Драгана В. Тодоресков

 

 О ПЕСНИКИЊИ

 Јасмина Топић (Панчево, 1977) пише поезију, прозу, књижевну критику, колумне и есеје. Објавила је седам песничких књига и приче у неколико књижевних пројеката. Координатор је и један од уредника песничке едиције „Најбоља” Удружења књижевника и књижевних преводилаца Панчева, као и главна уредница „Рукописа” (Дом омладине Панчево). Песме су јој преведене на више језика и објављиване у изборима српске и екс-југословенске поезије. Била је стипендиста на неколико резиденцијалних програма за писце. Направила је ДВД „Тиха обнова лета” у форми поетских видео записа на српском и енглеском језику (2009) и аудио ЦД „Languages of poetry” (2014) – снимак поезије са музиком на различитим језицима, у оквиру завршне изложбе стипендиста РОНДО програма у Грацу. На музичкој платформи „Soundcloud” постоји неколико снимака тог и наредног пројекта, насталог за потребе промоције песничке књиге „Плажа Несаница” (2017). У припреми је и пројекат музичко-књижевног албума „Привремени боравак” (2022), за који је музику компоновала ауторка, на основу песама из истоимене књиге.

Добитница је награда за поезију „Душковићева звона” (Панчево, 2002) и „Матићев шал”  (Ћуприја, 2002), као и „Милице Стојадиновић Српкиње” (Нови Сад, 2021). Члан је Српског књижевног друштва и Удружења књижевника и књижевних преводилаца Панчева. Живи и ради у Панчеву.