Књиге – Културни центар Војводине „Милош Црњански“

Branko_Andric_Andrla_Lanjski_sneg NASLOVNA

Бранко Андрић Андрла: ,,ЛАЊСКИ СНЕГ”

2022, тврди повез, 22,5 x 22,5 цм, 279 стр, цена: 1.300,00 динара

Културни центар Војводине „Милош Црњански” објавио је последњи антироман познатог новосадског авангардног уметника Бранка Андрића Андрле „Лањски снег”, роман који се не може препричати јер у њему Андрла наставља своје уметничке експерименте који су били одлика и свих његових ранијих књига.

„Лањски снег” је специфична козерија о путовању и местима за која нисмо сигурни да ли постоје или да ли мирују.

Последње поглавље романа има назив „Опроштај”, а последње речи су: „Отуђили су се и један од другога и сами од себе”.

Андрлин син, Бранко Андрић млађи, указао је уредништву Културног центра Војводине „Милош Црњански” на чињеницу да је у Андрлиној заоставштини рукопис романа на којем је писац радио последњих година пре трагичне погибије.

Роман почиње „шекспировом” дилемом: ПИСАТИ ИЛИ НЕ ПИСАТИ?

ИЗ КЊИГЕ „Лањски снег”

Почетак, или једном писцу ништа није милије него да седи и да пише.

Увод у основе онога што би се могло назвати почетком. Почетком свега. У овом случају би се то могло односити на нешто што би суштински требало да представља роман, а можда не би тако истински изгледало.

Писати или не писати? То је дилема сваког иоле савеснијег ствараоца, писца, па и оног човека који није писац, али који би био рад да нешто у том смислу учини, стави некакав знак на папир, да учини живот радосним и блесавим. Напише. Нешто? Песму. Причу. Позоришни комад. Роман. То је једно веома важно питање, једно од важнијих – суштинско.

Писање романа, без потцењивања и понижавања, односно омаловажавања осталих бројних књижевних облика, који исто тако претпостављају постојање великог и изузетног талента, знања и истрајности у раду, далеко је најсложенији вид литерарног стваралаштва. Роман је у стању да се извргне у стоглаво чудовиште које је у стању да се спотакне и саплете о своје сопствене ноге и стропошта се у потпуно безнађе. И онда је онај ко га ствара у стању да осети ону праву, изузетну самоћу.

Роман „Лањски снег” последње је Андрлино дело на коме је радио до смрти, овај рукопис се први пут појављује у јавности.

О ПИСЦУ

Бранко Андрић Андрла рођен је у Новом Саду 1942. године, а погинуо је у саобраћајној несрећи у Дунаујварошу октобра 2005. године. Објављивао је поезију и прозу на српском и немачком језику. Осим тога, бавио се филмом и музиком. Оснивач је култног музичког састава „Империум оф Јазз”. Његове песме и прозни радови заступљени су у многим антологијама. У књижевности се појавио 1971. године прекретничком књигом „Ја сам мали мамин сексуалац”. Поред тога објавио је и следеће књиге „Треба бити спреман на све” (1984), „Потонули бродови од хартије” (1990), „Дан за посете болницама” (1991), „Како жене страшно пате” (1991) и „Санаторијум” (2000).

Борислав Хложан: монографија „ПРИЧА О СТУДИЈУ Мˮ

2022, тврди повез, 24 х 16,5 цм, 186 стр; цена: 1.300,00

„Студио М је наша сала ‘Олимпија‘, наша дворана ‘Чајковски‘, наш ‘Марки клуб‘ и наш ‘Карнеги хол‘. Иако се, можда, Нови Сад у много чему не може мерити са Паризом, Москвом, Њујорком или Лондоном, он се свакако по бујности и квалитету музичког живота може поредити са великим светским музичким центрима. А Студио М је управо био главно жариште наше музикеˮ, написао је о Студију М Борислав Хложан, аутор књиге о настанку и историјату чувене новосадске концертне дворане и професионалног студија.

Аутор је књигу посветио успомени на тројицу визионара: Антона Еберста, Павла Жилника и Василија Димића, који су подизањем ове концертне сале оплеменили Нови Сад.

О аутору Бориславу Хложану

Борислав Хложан (Нови Сад, 1957), завршио је студије на Одсеку за југословенску и општу књижевност на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду. Од 1983. радио је као новинар у Радију Нови Сад и листу „Дневник”. Објављивао је чланке у бројним листовима, часописима и стручној периодици. Био је уредник за музичку уметност „Лексикона уметника Војводине”; аутор је монографје „Хоризонти звука”, посвећене животу и музичком опусу највећег српског и југословенског концертног гитаристе и композитора Јована Јовичића (2012). Од 2007. ради као новинар и уредник у Документарно-образовном програму ТВ Војводине. Снимио је бројне документарне филмове и серијале из историје и културне историје.

О књизи „Прича о Студију Мˮ

Студио М – југословенско светилиште музике

Новосадски Студио М данас није само легендарна концертна дворана, то је и својеврсни храм уметности у којем је током протеклих шездесетак година стварана историја југословенске музике. Када се човек сада осврне на мноштво најразличитијих снимања и концерата који су се овде догађали готово свакодневно, немогуће је не осетити велико поштовање и дивљење пред ентузијазмом и преданошћу генерација музичара и других културних посленика, захваљујући којима се наша музика развијала и напредовала, достижући данас врхунске уметничке домете.

Међу тим непрегледним бројем музичких догађања веома је тешко одабрати она најважнија и најкарактеристичнија, јер су се и мерила и перспективе сагледавања у међувремену толико променили и готово је немогуће у оваквом, силом прилика сведеном и обимом текста ограниченом приказу, пружити комплетну и заокружену слику свега што се догађало у Студију М од његовог отварања до дана када је у њему престала да одјекује музика. Приказ историјата те значајне концертне дворане неизбежно је одређен драгоценом, али непотпуном писаном грађом, сећањима актера, као и субјективним приступом аутора, као скроман покушај реконструкције једног изузетно важног сегмента културне историје Новог Сада и Војводине.

Нема у Новом Саду, ни у покрајини, важнијег концертног простора од Студија М. Све најбоље што се догађало на овдашњој музичкој сцени на неки начин је забележено у историјату ове студијско-концертне дворане. Некада су то били концертни наступи, а некада студијска снимања којима су овековечени највиши извођачки домети водећих домаћих и страних уметника.

Због тога је Студио М наша сала „Олимпија”, наша дворана „Чајковски”, наш Марки клуб и наш Карнеги хол. Иако се, можда, Нови Сад у много чему не може мерити са Паризом, Москвом, Њујорком или Лондоном, он се свакако по бујности и квалитету музичког живота може поредити са великим светским музичким центрима.

Модерна зграда Студија М, смештена између Дунавског парка и зграде у којој је доскора био смештен Радио Нови Сад, деценијама је једно од карактеристичних обележја градског центра, а сам Студио М је добро познат Новосађанима као концертна дворана у којој су наступали многи чувени музичари и где су приређивани бројни значајни фестивали.

Прича о Студију М је заправо повест о брзом развитку нашег музичког живота у другој половини 20. века, као и о изузетном залагању и ентузијазму неколицине великих културних прегалаца, који су у временима оскудице и у околностима не превише наклоњеним уметности, успели да музички живот у Новом Саду и у Војводини унапреде и подигну га на веома висок – заиста се може рећи – европски ниво.

Изградња Студија М, студијско-концертне сале савршених акустичких одлика, средином шездесетих година била је велики тријумф неколицине заслужних културних делатника, пре свега тадашњег начелника Музичког одељења Радија Нови Сад, Антона Еберста, који је упркос свим тешкоћама остварио своју замисао и жељу да свој град обогати једном савременом и репрезентативном музичком двораном.

Завршетак градње и пуштање у рад Студија М био је догађај од преломног значаја за Радио Нови Сад, као и за сам Нови Сад, који је тада први пут добио једну наменски саграђену, праву концертну салу врхунске акустике, која ни у чему није заостајала за најбољим музичким дворанама у свету. И у Студију М су одмах почели да наступају најреномиранији домаћи и страни солисти и ансамбли, овде је снимљено небројено мноштво изузетно вредних концерата. Коришћење ове дворане притом није било искључиво усмерено на музичка збивања, овде су снимане и позоришне представе, приређиване су изложбе, књижевни догађаји, тако да је та музичка сала постала изузетно важан простор, чији је значај надалеко зрачио.

А сами почеци Радија Нови Сад и изградња Студија М нису били лаки. Изградња Студија М 1965. године била је врхунац једне динамичне фазе развоја Радија Нови Сад, који је после тешких и мукотрпних година на почетку рада, током шездесетих постао угледна, слушана и савремено опремљена југословенска радио-станица.

Основан је 31. марта 1949. године. Одређен је и датум почетка емитовања нове радио-станице – 29. новембар, Дан Републике, најзначајнији државни празник тадашње ФНРЈ. Рок за оспособљавање за рад новосадске радио-станице био је веома кратак, а људи запослени у Радију Нови Сад суочили су се са готово непремостивим тешкоћама. У то време, после сукоба са Информбироом, заправо са СССР, Југославија је била под блокадом и са Истока и са Запада, у земљи је било веома мало радио-материјала, а није било могућности за увоз потребне опреме. У Суботици су пронађени делови потребни за израду радио-станице, широм Војводине, прикупљани су каблови и жице и од свега тога је инжењер Ладислав Грајнер, тадашњи професор радио-технике у Средњој техничкој школи у Суботици, сачинио први предајник, јачине пола киловата, који је имао скроман домет. Према јављањима тадашњих слушалаца, програм се повремено чуо у удаљенијим областима Србије, чак и понегде у иностранству, али само када су метеоролошки услови били повољни. Тачно у подне, у етру се први пут чуло: „Овде Радио Нови Сад, на таласној дужини 212,4 метра.” Након спикерске најаве, новосадски хор „Светозар Милетић” извео је химну „Хеј Словени”. Почео је редован радијски програм: следиле су, једна за другом, емисије вести на српско-хрватском, мађарском, румунском, словачком и русинском, на пет језика на којима је од самог почетка емитован програм Радија Нови Сад.

Када су инсталирани јачи предајници, испоставило се да је новосадска радио-станица, која је емитовала програм на пет језика, постала веома слушана и у суседним земљама, као и у другим државама Централне и Источне Европе.

Ђорђе Писарев: „ON THE MOONBRIDGE AND OTHER FANTASTIC STORIES”

2022, меки повез, 14 х 22 цм, 109 стр; цена: 1.200,00

Нову едицији наше Идавачке делатности обогатили смо и трећом књигом прозе: „On the moonbridge and other fantastic storiesˮ, Ђорђа Писарева. Иначе се идеја едиције Наша места (Our places) може изразити једном једноставном сликом: упалити светло у мраку. Објављени текстови значајних војвођанских аутора у преводу на енглески језик треба да истакну вредност ове текстуалне уметности и приближе је онима којима српски није матерњи језик.

Ђорђе Писарев (1957, Визиц) приповедач, романописац, есејиста и критичар, најсклонији је експерименту и један је од најрадикалнијих припадника генерације такозване младе српске прозе са почетка 80-их година 20. века, са којом се постмодерна дефинитивно устоличила као доминантна струја у савременој српској прози. Дипломирао је југословенску и општу књижевност на Филозофском факултету у Новом Саду. Био је главни уредник часописа „Поља”, уредник „Става”, „Недељног Дневника” и Српског књижевног магазина. Сада је уредник недељног издања листа „Дневник”. Заступљен је у десетак антологија савремене српске прозе.

За роман „Пописујући имена ствари” добио је награду за најбољу књигу године Друштва књижевника Војводине, док је „Готска прича” награђена првом наградом Покрајинског фонда за културу, а роман „Завера близнакиња” наградом „Лаза Костић”.

Стипендију „Борислав Пекић” стекао је за рукопис романа „Под сенком змајаˮ. Објавио је четири збирке прича („Књига господара причаˮ, „Мики Шепард: Страшне приче, Посланице из Новог Јерусалима и Бесмртнициˮ), књигу есеја „Пред вратима раја (топографија пусте земље)”, седам романа „Мимезис мимезис романа” (са Фрањом Петриновићем), „Књиге народа лутака”, „Готска причаˮ, „Ковчег”, „Пописујући имена ствари”, „Завера близнакиња” и „Под сенком змаја”.

Сава Дамјанов: „THE EXPLORATION OF PERFECTION”

2022, меки повез, 14 х 22 цм, 109 стр; цена: 1.200,00

У новој едицији наше Идавачке делатности, у овој години објављена је и друга књига прозе, овог пута истакнутог писаца Саве Дамјанова The exploration of perfection. Иначе се идеја едиције Наша места (Our places) може изразити једном једноставном сликом: упалити светло у мраку. Објављени текстови значајних војвођанских аутора у преводу на енглески језик треба да истакну вредност ове текстуалне уметности и приближе је онима којима српски није матерњи језик.

Сава Дамјанов (Нови Сад, 29. септембар 1956) је српски писац, књижевни историчар, есејиста и универзитетски професор. Пише прозу, књижевнокритичке и књижевноисторијске радове. Као прозаисту, књижевна критика га сматра једним од водећих представника српског постмодернизма. Његова научна истраживања усмерена су пре свега ка фантастичној књижевности, еротским и језичко-експерименталним слојевима у српској традицији, теорији рецепције, постмодернизму, као и ка компаративистици. Приређивао је за штампу текстове српских писаца 18, 19. и 20. века. Током деведесетих година уређивао је часопис за светску књижевност Писмо, и Свети Дунав, магазин посвећен средњоевропској култури. Уредник је Библиотеке српске фантастике, едиције Новосадски манускрипт, као и антологијске библиотеке Десет векова српске књижевности код Издавачког центра Матице српске. Један је од оснивача међународног књижевног фестивала Прозефест (у Новом Саду) и Награде „Милован Видаковић“ која се додељује за животно дело. Био је председник Управног одбора Градске библиотеке у Новом Саду (2004-2008); од 2008. је члан Управног одбора Матице српске, а од 2012. председник Управног одбора Стеријиног позорја. Тренутно предаје на Филозофском факултету у Новом Саду, где је и дипломирао (1980. године, група за југословенске књижевности и српскохрватски језик), магистрирао (1986) и докторирао (1996) под менторством академика Милорада Павића.

Његови текстови превођени су на енглески, француски, немачки, руски, пољски, чешки, мађарски, словачки, русински, украјински, бугарски, словеначки и македонски језик. Заступљен је у антологијама савремене српске прозе.

У зимском семестру 2001/2002. предавао је на катедри за славистику Универзитета у Тибингену (Немачка). Држао је предавања и на универзитетима у Регенсбургу, Фрајбургу, Берлину, Халеу, Триру, Гетингену, Бону, Торину, Венецији, Кракову, Вроцлаву, Варшави, Гдањску, Лођу, Ополу, Сосновјецу, Великом Трнову, Љубљани, Скопљу, Будимпешти, Кијеву и Лавову. Сарађује на докторским студијама Универзитета у Београду, Нишу, Никшићу, Загребу и Лисабону. Учесник је многих међународних књижевних и научних симпозијума у земљи и иностранству.

Дела: Истраживање Савршенства (роман), Београд 1983; Граждански еротикон (антологија), Ниш 1987; Корени модерне српске фантастике (студија), Нови Сад 1988; Колачи, Обмане, Нонсенси (приче), Београд 1989; Шта то беше млада српска проза? (есеји и критике), Београд 1990; Причке (проза), Београд 1994; Нова (постмодерна) српска фантастика (антологија), Београд 1994; Кодер: историја једне рецепције (студија), Београд 1997; Повести различне: лирске, епске, но највише неизрециве (приче), Нови Сад 1997; Глосолалија (изабране и нове приче), Нови Сад 2001; Ново читање традиције (књижевноисторијски огледи), Нови Сад 2002; Нови Сад – земљи рај (хрестоматија, у коауторству са Л. Мустеданагић ), Панчево 2003; Нови Сад – земљи рај I-II (хрестоматија, у коауторству са Л. Мустеданагић), Панчево 2004; Антологија сербској постмодерној фантастики (на украјинском), Лавов, 2004; Постмодерна српска фантастика (антологија), Нови Сад 2004; Граждански еротикон (антологија – друго, допуњено и илустровано издање), Нови Сад 2005; Ремек-делца (приче), Београд 2005; Ерос и По(р)нос (есеји, прикази, мистификације), Београд 2006; Историја као Апокриф (роман), Нови Сад 2008; Апокрифна историја српске (пост)модерне (есеји), Београд 2008; Порно-литургија Архиепископа Саве (приче), Нови Сад-Зрењанин 2010; Дамјанов: српска књижевност искоса (изабрани књижевноисторијски и књижевнокритички радови), књига 1-5, „Службени гласник“, Београд 2011-2012: Књига 1: Вртови нестварног (огледи о српској фантастици); Књига 2: Велики код: Ђорђе Марковић Кодер (студија и есеји); Књига 3: Српски еротикон (еротографија у српској књижевности); Књига 4: Нова читања традиције 1-3 (књижевноисторијски огледи); Књига 5: Шта то беше српска постмодерна? (есеји и критике); Итика Јерополитика@Вук (роман), Нови Сад-Зрењанин 2014.

Награде: Бранкова награда; Награда „Захарије Орфелин“; Награда СИЗ-а културе Војводине за оригинални домет у књижевној историографији; Награда за најбољу прозну књигу године Друштва књижевника Војводине; Награда „Лаза Костић“; Награда „Госпођин вир“; Награда „Сретен Марић“;

Фрања Петриновић: „TRAUMA”

2022, меки повез, 14 х 22 цм, 131 стр; цена: 1.200,00

Након књига поезије (Селимира Радуловића и Каталин Ладик), објављене у новој едицији наше Идавачке делатности, за читалачку јавност припремили смо три нове књиге прозе истакнутих писаца: Фрање Петриновића, Саве Дамјанова и Ђорђа Писарева. Идеја едиције Наша места (Our places) може се изразити једном једноставном сликом: упалити светло у мраку. Објављени текстови значајних војвођанских аутора у преводу на енглески језик треба да истакну вредност ове текстуалне уметности и приближе је онима којима српски није матерњи језик.

Фрања Петриновић (Нови Сланкамен, 1957) српски је књижевник, књижевни критичар и уредник књижевних часописа. Студирао је у Новом Саду на Филозофском факултету. Објавио је више романа и есеја. Члан је Управног одбора Друштва књижевника Војводине. Био је уредник часописа „Пољаˮ, новинар културне рубрике листа „Дневникˮ и уредник у издавачком предузећу „Стилосˮ. Добитник је више књижевних признања.

Дела: Мимезис, мимезис романа, роман, 1983, Ткиво, опсене: повест, роман, 1988. (н. издање 2001.), Извештај анђела, роман, 1997, Пред вратима раја, есеји, 2002, Последњи тумач симетрије, роман, 2005, Траума – стечајне легенде, збирка прича, 2009, Алмашки кружоци лечених месечара, роман 2011, Поправљач огледала, роман 2017, Коначани извештаји о равнотежи, роман 2020.

Награде: награда Друштва књижевника Војводине за књигу године 1997, награда „Бранко Бајићˮ 2002, Искре културе 2006, награда „Лаза Костићˮ 2006, Награда „Стеван Пешићˮ 2010, Награда „Душан Васиљевˮ 2012. и Награда „Теодор Павловић”, за најбољу књигу, за роман Коначни извештаји о равнотежи, 2021.

Живи у Новом Саду.

Већину наших наслова можете пронаћи у „Делфи” књижарама: „Јован Јовановић Змај” у Новом Саду (Змај Јовина 12), СКЦ у Београду (Краља Милана 48) и „Борислав Пекић” у Београду (Кнеза Михаила 48), као и у новосадским књижарама: „Мост” (Змај Јовина 22), „Zenit books” (Његошева 24) и „Bulevar books” (Булевар Михајла Пупина 6). А све наслове у Онлајн продавници.

За додатне информације, односно за наслове којих нема у горенаведеним књижарама, можете нас контактирати путем и-мејла: izdavastvokcvmc@gmail.com.

Каталин Ладик: „ПАМЋЕЊЕ ВОДЕ” (билингвално издање)

2022, тврди повез, 22,5 х 22,5 цм, 213 стр; цена: 1.500,00

У издању Културног центра Војводине „Милош Црњански” објављена је нова збирка песама Каталин Ладик, коју је са мађарског језика превела Драгиња Рамадански.

Њен лик и песништво најбоље описује сама уметница одговарањем на питање како она доживљава себе данас: „Да бих уочила разлику између Каталин данас и Каталин у раној младости, морам прво да погледам у себе и да набројим оно што ми се чини да је остало у мени од моје ране младости. То су знатижеља, интровертност, жеља и способност да постанем невидљива, сервилност, избегавање конфликата, повремена жеља да ипак будем у центру пажње, поузданост, одлучност, жеља и борба за независношћу, расипање животне енергије, потреба за самоћом, страх од неизвесности; још увек придајем велику важност сновима, упуштам се у авантуре, летим у сновима, не одустајем од тражења тзв. Космичке интелигенције или – Свемогућег. Примећујем разлику у следећем: постала сам стрпљива и тиша, не плашим се смрти, нити тога да се заљубим…”

Каталин Ладик је 2020. била добитница наше Медаље културе за укупно стваралаштво.

Гордана Драганић Нонин и Жарка Свирчев, уреднице: „ПОСТАЈАЊЕ АУТОРКОМ”

2022, меки повез, 23,5 х 16,5 цм, 246 стр; цена: 1.300,00

„У текстовима обједињеним у зборнику ‘Постајање ауторком’ истражују се стратегије путем којих су списатељице конституисале и афирмисале женско ауторство у српској култури у 19. и почетком 20. века.

***

Предмет истраживања у радовима у овом зборнику управо су сукоби, стереотипи, подвојености, пребивања ауторки у лиминалним просторима, али и њихови непрекидни преображаји и перформирања, изневеравања и прекорачивања постављених граница. ‘Постајање ауторком’ у српској култури један је од формативих наратива (женске) књижевности који протејски искрсава на различитим местима – језичком искуству, жанровским оквирима, тематским меандрима, наративним решењима, те у њиховом позиционирању у књижевном пољу и осмишљавањима иновативних видова деловања. Да је реч о конститутивним чиновима женске књижевности показују и досадашња истраживања овог феномена.”

Жарка Свирчев

Ђезе Бордаш / Атила Бордаш: „ВЕЛИКИ КАНАЛ – ДЕЛО ЈОЖЕФА КИША” (билингвално издање)

2022, тврди повез, 16,5 х 23,5 цм, 116 стр; цена: 1.300,00 динара

Културни центар Војводине „Милош Црњански”, у суиздаваштву са Издавачком кућом „Тиски цвет”, објавио је књигу у част годишњице пловне саобраћајнице у времену Хабзбуршке монархије.

„Ове године је 220. годишњица (1802–2022) отварања за саобраћај првог пловног канала у ондашњој Хабзбуршкој монархији, односно у нашој данашњој Бачкој, који се сматра и једним од првих пловних канала у целој Европи. После дугих и тешких преговора на Бечком двору, радови на такозваном ‘Францовом каналу’ – од Бачког Моноштора на Дунаву до Бачког Градишта на Тиси – почели су 6. маја 1973. године, а канал је постао плован 2. маја 1802. године, када је први пловни објекат прошао кроз преводницу у средишту канала, код Новог Врбаса. Та дереглија је кренула из Карпата, а циљ му је био Беч, скративши дотадашњи водени пут за чак 158 километара. Време путовања од Градишта до Моноштора Тисом и узводно Дунавом било је скраћено за 20 дана, а низводно Дунавом и узводно Тисом за десет дана.”

Реч аутора

„ИЗАБРАНА ЗЕНИТИСТИЧКА ДЕЛА”, 1. коло у 8 томова

2022, тврди повез, 12,5 х 19,5 цм, 116 стр, 74 стр, 104 стр, 122 стр, 85 стр, 70 стр, 79 стр. и 49 стр; цена комплета: 12.000,00 динара, а цена појединачних књига је 1.500,00 динара (ограничен број примерака за појединачну продају)

У суиздаваштву Банатског културног центра и Културног центра Војводине „Милош Црњански” објављена су Изабрана зенитистичка дела у 8 томова.

1. коло чине следеће књиге:

Љубомир Мицић: „АНТИЕВРОПА”;

Љубомир Мицић, Иван Гол, Бошко Токин: „МАНИФЕСТ ЗЕНИТИЗМА”

Бранко Ве Пољански: „77 УБИЦА”

Љубомир Мицић: „СПАС ДУШЕ”

Љубомир Мицић: „РИТМИ МОЈИХ СЛУТЊА”

Љубомир Мицић: „ИСТОЧНИ ГРЕХ”

Љубомир Мицић:„АЕРОПЛАН БЕЗ МОТОРА”

Маријан Микац: „ЕФЕНТ НА ДЕФЕКТУ”

Уређивачки одбор чинили су: Милош Јоцић, Симон Грабовац и Радован Влаховић, са сарадницима: Андреа Беата Бицок, Драгана Бошковић, Маша Вујиновић, Зоран Ђерић, Младен Ђуричић, Василије Милновић, Владимир Петровић, Милана Поучки, Снежана Савкић, Ненад Станојевић, Нина Стокић и Виктор Шкорић.

„Дела у овој едицији стварана су у складу са авангардом, зенитистичком поетиком која је, између осталог, заговарала нестандардне типографске интервенције и слободна играња језиком, стилом, изразом и граматиком. Уредници издања су се трудили да у што већој мери очувају изворни изглед текстова и њихов оригинални, често деструктивни језички израз, како би данашњи читаоци имали прилике да се што непосредније упознају са луцидном зенитистичком уметношћу. Међутим, због прилагођавања савременој штампи, нека дела имају делимично прилагођен гафичким прелом, а због прилагођавања савременом језичком стандарду над текстовима су вршене минималне граматичке интервенције.ˮ

Реч уредника

Борислав Хложан, уредник: „ОПСЕДНУТЕ ВЕДРИНЕ ДУШАНА РАДИЋА”

2022, меки повез, 14,5 х 23,5 цм, 241 стр, цена: 1.300,00 динара

Зборник научних текстова са Музиколоког скупа у Новом Саду, одржаног 2021. године.

„Стваралац неуморне радозналости и истински ерудита широких интересовања, Радић је настојао да својом музиком пружи сопствени уметнички одзив и одговор на одсудне изазове турбулентних времена у којима је живео, што га је, уз поменуту бескомпромисност, а упркос неспорној вредности његовог стваралаштва, често доводило у ситуацију да мора да се бори и да брани сопствене ауторске ставове. Чињеница што је овај композитор готово цео радни век провео у статусу слободног уметника, издржавајући се од сопственог композиторског рада, што је било малтене незамисливо у тадашњој социјалистичкој Југославији, само је пробудило, некада мање, а некада више изражен осећај издвојености или изопштености из тадашњег музичког живота. Радићева музика је, упркос свему, својим квалитетом изборила место на концертним подијумима, његова дела су често и успешно извођена, доносећи овом аутору бројна и значајна друштвена признања, међу којима и чланство у Српској академији наука и уметности, а и музиколози су посветили доста пажње проучавању и тумачењу његовог стваралаштва.ˮ

Из предговора

Др Биљана Мицков, уредник: „БУДУЋНОСТ КУЛТУРЕ”

2022, меки повез, 14,5 х 22,5 цм, 161 стр, цена: 1.300,00 динара

„Зборник се бави појмом ‘будућности културе’ који пружа нове погледе на развој сектора културе у глобалним размерама. Прегледни радови који су заступљени у зборнику теоријски анализирају савремени приступ култури, иновацијама, те како развијати градове, а да је култура централни фактор у процесима развоја. Посебан осврт је на односу између културе и иновација као неопходног фактора одрживости. Такође, зборник обрађује теме будућности уметности кроз различите уметничке форме. Фокус будућности је приказан кроз развој културе и уметности у градовима и кроз културне политике које градови спроводе у циљу одржања система у култури. Процена и вредновање културних пројеката у градовима заснована је на реалним и практичним искуствима интернационалних организација, универзитета и активиста. Они представљају посвећеност градских влада да интегришу културу у процес одрживог развоја, локално и глобално.

Иновације у стратегијама културног развоја градова треба да осигурају да се културне политике поштују и прожимају кроз све јавне политике. Програме који ће подстицати веће учешће јавности у културном животу треба развијати посебно са овим циљем. Значајно је улагање у истраживачке пројекте који истражују и померају границе у сектору културе, а најважније је увођење нових мера, посебно у области иновација и стратешког планирања, које ће обезбедити даљи развој.

***

Зборник радова ‘Будућност културе’ садржи увод и тринаест прегледних радова који се баве актуелним темама у сектору културе, као и садашњим стањем овог сектора у Србији и глобално.ˮ

Из предговора

Др Христина Микић, др Биљана Мицков, уреднице: „НОВА ПАРАДИГМА КРЕАТИВНЕ ЕКОНОМИЈЕ: ОД ПРАВИЧНОСТИ КА ПРАВЕДНОСТИ”

2022, тврди повез, 24 х 17 цм, 197 стр, цена: 1.300,00 динара

Нова књига у издању Културног центра Војводине „Милош Црњански” и Института за креативно предузетништво и иновације из Београда, коју су уредиле проф. др Христина Микић и проф. др Биљана Мицков.

Научна монографија „Нова парадигма креативне економије: од правичности ка праведности” управо је објављена и биће, као и остала наша издања, доступна публици 65. Београдског сајма књига, на штанду Секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама у Хали 4 Београдског сајма.

Аутори зборника се баве промишљањем улоге културних ресурса и креативности у обликовању нових друштвених и економских структура, утемељених на начелима фер развоја. Њена поглавља се баве демистификацијом феномена креативне економије и променама са којима се она суочава, изучавајући их из мулти/трансдисциплинарне перспективе.

У монографији су заступљени оригинални научни радови др Хриситне Микић, др Зорана Ерића, др Дарка Ребе, др Енди Прата, др Бранка Радуловића, др Гојка Рикаловић, др Дејана Молнара, др Дејзи Фенкорт и др Сирше Фина, Маје Марсенић и Џастина О’ Конора, а свакако ће бити занимљива за читање професионалцима из сектора културе, економије, културологије, здравства и екологије.

ПРИКАЗ МИЛЕНЕ КРКЉЕШ

Бошко Томашевић: „ДАЛЕКА КОНАЧНОСТ”

2022, мек повез, 14 х 22 цм, 256 стр, цена: 900,00 динара

„Човек данашњице не живи у стабилној култури, но у култури неодређености, односно у култури сенки. Последица тога је да ’установа критике не узурпира ауторитет, али и не уважава постојеће ауторитете’. У таквој култури, када је реч о интерпретацији књижевног текста – а у овом раду управо ћемо о томе говорити – иста је и сама ’скоро случајан одговор на књижевност’ у којој писање, према једној хиперболи Ролана Барта, није оригинално стваралаштво но тек само ’деструкција сваког гласа, сваког становишта. Књижевност је један мултидимензионални простор у коме се мноштво писања, од којих ниједно није оригинално, преплићу и прожимају.’”

Реч аутора

Sada_smo_na_ostrvima_korice_13052022 (1)-page-001 (1)

Јасмина Топић: „САДА СМО НА ОСТРВИМА“

2022, мек повез, 13 х 20 цм, 187 стр, цена: 900,00 динара

У оквиру едиције „Добитница књижевне награде ’Милица Стојадиновић Српкиња’”, Културни центар Војводине „Милош Црњански” је 2022. године објавио збирку изабране поезије Јасмине Топић, лауреаткиње књижевне награде „Милица Стојадиновић Српкиња”, коју наша институција од 2009. године додељује песникињама за најбољу збирку поезије на српском језику, објављену између две манифестације „Милици у походе”.

Избор поезије Јасмине Топић је за ово издање урадила мср Горица Радмиловић, а поговор је написала др Драгана В. Тодоресков.

Јасмина Топић је 2021. године награђена за збирку поезије „Привремени боравак”, у издању издавачке куће „Архипелаг”, Београд. Део књижевне награде „Милица Стојадиновић Српкиња” је и објављивање нове збирке поезије или избора из досадашњих збирки лауреаткиња, те је ове, 2022. године, објављен избор из досадашњих збирки песама Јасмине Топић у књизи „Сада смо на острвима”.

Реч приређивача

„Састављајући избор до сада објављене поезије Јасмине Топић, настојала сам да узмем у обзир, не само оне песме за које сам се одлучила као приређивач већ и оне песме које је ауторка изабрала као, условно речено, омиљене. Тада, када сам пред собом имала ’основни’ избор, одлучила сам да песме поделим у пет тематско-мотивских циклуса. Теме, односно мотиви по којима сам сачинила овај избор јесу – сан, плаво (као боја или као меланхолија), море, простор и успомене. За ове мотиве одлучила сам се јер сам у поезији Јасмине Топић видела оно о чему је Јован Христић писао у својој песми ’Федру’ – ’озбиљност, мера, мудра узвишеност’. Озбиљност се у овој поезији огледа у посвећености раду. Наиме, песникињи је до сада објављено седам књига поезије. На мени је било да свих седам књига (које су настајале у периоду од 1997. до 2020. године) узмем у обзир, те да од песама које се налазе у њима покушам да направим неку врсту ’поетике’, другачијег читања од оног уобичајеног, хронолошког. Узимајући у обзир да код песника данас (нарочито песникиња) прве књиге остају, на неки начин, заборављене, песме из ових седам књига нисам слагала хронолошки, већ сам покушала да покажем, како је Црњански говорио, да је ’све у вези’ те да, када је реч о великој песникињи, мера и мудра узвишеност трају од првих до последњих стихова.

Мотиви сна, плавог и мора су, заправо, матерњи језик песникиње. Да би нова поезија добила на значењу, потребно је вратити се почецима, јер како Иван В. Лалић пише – ’песма живи на заборављеном месту’. Управо из ових разлога, настојала сам да песме из старих и новијих збирки измешам и да, на неки начин, урадим ревалоризацију свега до сада написаног. Тај посао није био нимало лак, јер, пре свега, Јасмина Топић има импозантан опус који заслужује много пажње и детаљно ишчитавање. Мотиви простора и успомена су ту да заокруже овај избор, да му дају осећај ’коначности’. Иако је лирски субјекат светски путник (што можемо да видимо у поднасловима песама или при њиховом датирању), он(а) се ипак враћа кући, у познати простор. Милица Стојадиновић Српкиња у писму своме учитељу Димитрију Матићу пише: ’Мени је најмилији свет и онда сам у својој сфери, кад сам са мојим књигама сама’. Исто се дешава и са лирским субјектом Јасмине Топић. Упознавање страних простора (нарочито оних морских, топлих) завршава се, како Иван В. Лалић пише, када ’место бакарне јеке чујем прве снегове’. Тада настаје слагање успомена на полицама, али, попут враћањa почецима писања, посматрају се књиге и све оне ситнице које су означавале живот пре одлазака на пут.

Књиге, сувенири и друге успомене лирског субјекта метафорички означавају повратак из сна (сањарења), неопипљивих осећања, до оног стварног повратка, са пута, из свих оних места које представљају свет, да би се, на крају, дошло до индивидуалне спознаје. На овај начин долази до материјализације свега онога што је до тада било неопипљиво, неиспитано. Тада лирски субјекат коначно спознаје себе, у сопственој соби, као на сопственом острву. Путовања се, дакако, не завршавају, али путовање до себе је коначно досегнуто, као и зрелост писања Јасмине Топић, које се огледа у збици поезије ’Привремени боравак’, заслужено овенчаној престижном наградом ’Милица Стојадиновић Српкиња’.”

Горица Радмиловић

ИЗ ПОГОВОРА

„Раскошни и разбарушени лирски имагинаријум ове ауторке, дочаран приређивачком руком Горице Радмиловић, чини да се поједине старије песме и удаљене слике примакну нашим очима на посве нови и неочекивани начин, освежене друкчијим окружењем, а да притом стабилност композиције циклуса није упитна. Растављајући збирке, циклусе, чак и саме поеме (нпр. ’Јадран’ из књиге ’Привремени боравак’) и слажући их у нове целине према јасном концепту, Г. Радмиловић је одшкринула врата ове поезије која се не даје одједном и цела, а на нама је да у собу стихова и меланхоличних знаменитости Јасмине Топић уђемо опрезно, појачане пажње и подигнуте лествице очекивања.”

Драгана В. Тодоресков

О ПЕСНИКИЊИ

Јасмина Топић (Панчево, 1977) пише поезију, прозу, књижевну критику, колумне и есеје. Објавила је седам песничких књига и приче у неколико књижевних пројеката. Координатор је и један од уредника песничке едиције „Најбоља” Удружења књижевника и књижевних преводилаца Панчева, као и главна уредница „Рукописа” (Дом омладине Панчево). Песме су јој преведене на више језика и објављиване у изборима српске и екс-југословенске поезије. Била је стипендиста на неколико резиденцијалних програма за писце. Направила је ДВД „Тиха обнова лета” у форми поетских видео записа на српском и енглеском језику (2009) и аудио ЦД „Languages of poetry” (2014) – снимак поезије са музиком на различитим језицима, у оквиру завршне изложбе стипендиста РОНДО програма у Грацу. На музичкој платформи „Soundcloud” постоји неколико снимака тог и наредног пројекта, насталог за потребе промоције песничке књиге „Плажа Несаница” (2017). У припреми је и пројекат музичко-књижевног албума „Привремени боравак” (2022), за који је музику компоновала ауторка, на основу песама из истоимене књиге.

Добитница је награда за поезију „Душковићева звона” (Панчево, 2002) и „Матићев шал” (Ћуприја, 2002), као и „Милице Стојадиновић Српкиње” (Нови Сад, 2021). Члан је Српског књижевног друштва и Удружења књижевника и књижевних преводилаца Панчева. Живи и ради у Панчеву.

Никола Грдинић: ENCYCLOPEDIA DOSITHEANA

2021, тврди повез, 17 х 23,5 цм, 499 стр, цена: 4.000,00 динара

Енциклопедија о Доситеју Обрадовићу је прва персонална енциклопедиjа у нашој култури. Идеја о енциклопедији је изникла из културне манифестације „Доситејеви дани”, те је ова књига рађена дуги низ година и представља проширено издање које обједињује пет раније објављених мањих свезака енциклопедије. Уредник издања је проф. др Никола Грдинић, а редакциони одбор чине др Нада Савковић, др Сања Париповић Крчмар и др Жаклина Дувњак Радић. Они су аутори највећег броја одредница о Доситејевом животу и раду, као и о кључним појмовима просветитељства. У писању одредница учествовали су и други сарадници, проучаваоци историје српске књижевности: др Мирјана Брковић, др Радмила Гикић Петровић, др Радослав Ераковић, др Душан Иванић, др Жолт Лазар, др Војислав Јелић, др Ева Ковалек, мр Љиљана Чубрић, Душан Хајдук Вељковић, Милан Степановић, Лазар Ћурчић, Милорад С. Курајица и Радован Мићић.

Одреднице у енциклопедији не дају само основне чињенице, већ и њихово тумачење. У том смислу, нису само сажети приказ досадашњег знања о Доситеју, као што је случај са класичним енциклопедијама, већ у многим чланцима те одреднице представљају мале студије. Одреднице нису сложене азбучним редом, већ по тематским целинама. Прва целина је „Просвећеност”, која контекстуализује, не само Доситеја у оквиру српског просветитељства већ и српско просветитељство у оквиру европског. Друга тематска целина је најзначајнија и најобимнија – „Дело”, и она обрађује све што је Доситеј писао, укључујући и преписку. Следи тематска целина „Места”у којој се описују Доситејева путовања, односно места у којима је Доситеј боравио, затим „Људи”, тематска целина у којој су обрађене све релације Доситејеве са значајним савременицима, и на крају „Појмови”, целина која додатно подробно објашњава главне теоријске појмове.

Доситеј Обрадовић је најистакнутија фигура просветитељства, покрета од којег почиње модерно доба европске историје, и које у различитим облицима траје и данас.

„Оно што је из просветитељства преживело досадашње време, и што треба да преживи, јесте бављење садашњошћу, актуелностима времена у коме су живели и на које су желели деловати у циљу бољитка. То јесте филозофски покрет, али њихове теме нису биле вечна питања сазнања или постојања, шта нешто јесте, већ стварност у којој су постојали и како на њу деловати да постане боља и хуманија.” (из предговора уредника Николе Грдинића).

Богдан Чиплић, Изабрана дела, 6 томова

2021, тврд повез, 12,5 цм х 19,5 цм, 265 стр, 237 стр, 282 стр, 170 стр, 281 стр и 255 стр, цена: 9.000,00 динара.

У суиздаваштву Банатског културног центра и Културног центра Војводине „Милош Црњански” објављена су Изабрана дела Богдана Чиплића у 6 томова. Уређивачки одбор чинили су проф. др Миливој Ненин, Радован Влаховић и др Бојана Поповић, са сарадницима: мср Ненад Станојевић, мср Виктор Шкорић, мср Гордана Свиленгаћин, мср Милана Поучки. Издање Изабраних дела састоји се од два романа, књиге изабраних прича, књиге изабраних песама, књиге изабраних драма и књиге позоришних мемоара:

Стравична звона (приредио Виктор Шкорић, а први пут објављена у издању суботичке Минерве 1958. године) збирка је приповедака хетерогене тематике. Чиплић је приповетке конципирао почевши од оних које се везују за окупацију Југославије, преко оних које се баве партизанским отпором, да би у другом делу своје збирке дао простора онима које временски нису обележене, али се с правом може рећи да говоре о мирнодопским временима на простору Војводине пре и после рата. Будући да обухвата два потпуно супротна концепта времена и живота, Чиплић је своје приповетке организовао као поступно удаљавање од ратног вихора и окретање ка миру, животу, земљи и напредку. (Из предговора, Виктор Шкорић).

Ђура Јакшић, романсирана биографија (приредио Ненад Станојевић). Као књижевник и управник Српског народног позоришта у Новом Саду, Богдан Чиплић није могао да заобиђе стваралаштво Ђуре Јакшића, међутим, одлуку да напише роман о њему, вероватно, доноси, кад је дело успело, онај део ауторовог бића који, трагајући за одговорима и сам бива изазван тематиком и личношћу која, на основу одређених сличности и подударности са аутором, појачава способност разумевања, дубоког разумевања психологије и сопствене личности – разумевања које је амалгам саучествовања на подлози знања и препознавања, и критике тренутка у којем аутор живи и ради… (Из предговора).

На велико и мало (приредила Милана Поучки), је роман сачињен од петнаест глава унутар којих се прича разврстава и дели у неколико поглавља, но иако не превише обимно, ово дело обилује мноштвом ликова, догађаја и заплета, али оно што предњачи као доминантна атмосфера и нота јесу боје и мириси јесени – дани су кишовити, путеви блатњави, сунце је заклонило месец, те делује да ноћ траје и када сване, а без обзира да ли се јунаци овог романа налазе на одмору и летовању, или се крећу унутар познате и монотоне свакодневнице, њихово психолошко стање и свест алудирају на тмурни новембар… (Из предговора).

Песме (приредила Гордана Свиленгаћин). Под клобуком уобичајеног и свакодневног, Чиплић у својим делима даје слику војвођанске равнице уроњене у традиционално, старинско и вечно. Његов свет је свет плодних њива и блатњавих сеоских друмова, паорски и гавански, увек исти, а никада до краја истражен и откривен. Према сопственим речима ‘сав огрезао детињством и младиштвом у равничарско поднебље и менталитет’, заглибљен у мутне воде Тисине, Чиплић је читаво своје дело извезао нитима од носталгије и меланхолије, с тек по којим зрнцетом ироније, па их пажљиво уткао на ђерђефом затегнуте равничарске пределе – шире од оних које око може да сагледа, људске судбине – недокучиве у својој једноставности и живот – старији од њега самог… (Из предговора).

Изабране драме (приредила Бојана Поповић). Богдан Чиплић дочарава нам у драмама некадашњу Војводину, доноси једну специфичну атмосферу, најчешће паланачку и сеоску, дах равнице и неког друкчијег времена. Успешно слика менталитет људи у Војводини, њихов суживот у мултинационалним срединама, често мирнији и стишанији темперамент. У скоро свакој драми присутан је хумор и мноштво ликова из грађанског и нижег сталежа. Чиплић није писао драме за читање, већ је он, док је стварао текст, имао на уму глумца који ће играти његов лик. Јасно је да су његове литерарне претензије биле много мање од позоришних, јер је готово био опчињен театром још од најранијег детињства… (Из предговора).

Трагом ‘Мезимчета србског’ (приредила Бојана Поповић) жанровски се може одредити као мемоар. На више места у књизи Чиплић истиче да је само на местима где је то било неопходно користио историјске податке, да он није писац монографије и да књига није права историја Српског народног позоришта, већ његова лична књига о позоришту. У књизи пише о традицији позоришта, али и о позоришној традицији своје породице, као и о својим везама са позориштем. Веровао је да га познаје добро јер је о њему писао прво као позоришни критичар, затим је постао писац чије се дело у њему играло, па онда и секретар, драматург и управник. (Из предговора)

Свака књига има предговор новог читања и тумачења дела младих приређивача. Књиге су формата 125 х 195, у тврдом повезу и у кутији комплета који је штампан у тиражу од 300 примерака.

Богдан Чиплић (Нови Бечеј, 2. новембар 1910 – Београд, 23. јун 1989) био је српски књижевник, преводилац и управник Српског народног позоришта. Објавио је преко двадесет књига песама и девет романа. Његова дела приказивана су на радију, телевизији и у позориштима. Дипломирао је етнологију на Филозофском факултету у Београду (1928–1932). Радио је као асистент на етнолошкој катедри Филозофског факултета у Београду. У периоду од 1935. до 1945. био је гимназијски професор у Темишвару, Великој Кикинди и у Новом Саду. Од 1. августа 1947. до 1. децембра 1949. био је управник Српског народног позоришта. 1949. напустио је службу и Нови Сад и постао професионални књижевник у Београду. Био је дописник дневних листова „Југословенски дневник”, „Политика”, „Дан”, „Слободна Војводина”. Уређивао је часопис „Наша сцена” и од 1956. до 1964. био је запослен као лектор и уредник београдских „Вечерњих новости“. Писао је драме и позоришне критике скоро четрдесет година. У својим драмама дочарао је некадашњу Војводину, најчешће паланачку и сеоску, дух равнице, менталитет људи у Војводини и њихов суживот у мултинационалним срединама. Његове драме игране су у Српском народном позоришту од 1948. до 1971. На репертоару Српског народног позоришта била је Чиплићева драматизација Сремчевог дела Поп Ћира и поп Спира (17. март 1949), као и позоришни комади Над попом попа (28. мај 1954), Варалица у Бечеју (24. новембар 1961), Трактат о слушкињама (8. новембар 1966) и Каплар и цар (25. мај 1971). Последње године живота провео је као слободан уметник, бавио се више сликањем него писањем. Сву своју скромну имовину оставио је Основној школи „Милоје Чиплић“ у Новом Бечеју. Књиге и рукописе (имао је три књиге у рукопису) оставио је Матици српској. Умро је у Београду 1989. године, у 79. години живота и сахрањен је у Београду. Крајем јула 1989. године извршена је ексхумација и сахрањен је, по личној жељи, у породичној гробници.

Селимир Радуловић, The light from my father’s hut

2021, мек повез, 14 х 22 цм, 114 стр, цена: 800,00 динара

За прве две књиге објављене у новој едицији наше издавачке делатности определили смо се за поезију и јавности представили избор из песничког стваралаштва два истакнута песника: Каталин Ладик и Селимира Радуловића. Идеја едиције Наша места (Our places) може се изразити једном једноставном сликом: упалити светло у мраку. Објављени текстови значајних војвођанских аутора у преводу на енглески језик треба да истакну вредност ове текстуалне уметности и приближе је онима којима српски није матерњи језик.

Селимир Радуловић (Цетиње, 1953) објавио је девет песничких књига: Последњи, Дани (1986), Сан о празнини (1993), У сјенку улазим, оче (1995), О тајни ризничара свих суза (2005), Снови светог путника (2009), Под кишом суза с Патмоса (2012), О пастиру и камену са седам очију (2015), Сенка осмог еона (2016, 2018), Дванаест (2018), књиге изабраних песама: По лицу ноћи (1996, 1997), Књига очева (2004), Где Богу се надах (2006), Извештај из земље живих (2009), Светло из очеве колибе (2011) и књиге изабраних и нових песама: С виса сунчаног, страшног (1999), Као мирни и светли весник (2008), Песма с острва сирочади (2010), Дах мале молитве (2017).

У издању Српске књижевне задруге и Православне речи објављена су му Изабрана дела (I–V).

Поводом његовог песничког дела објављена су два зборника радова: Песник ноктурна (1995) и Светло из очеве колибе (2015).

Аутор је пет антологија/хрестоматија, књиге књижевно-критичких текстова Повој и чланци (1987) и књиге огледа Светло из очеве колибе (2015).

О његовом делу објављене су две књиге – Слободан Жуњић / Лако језгро песништва и Саша Радојчић / За светлом из очеве колибе.

Издавачка кућа Чигоја објавила је, у колекцији Одговори, књигу разговора Милоша Јевтића са Селимиром Радуловићем Очево лице књиге (2017).

Књиге изабраних песама објављене су му на македонском (Светлина од очевата колиба), руском (Свет иных пространств), грчком (Φως απο την καλυβα του πατερα) и немачком језику (Der Hauch des kleinen Gebets).

За свој књижевни рад добио је Новембарску повељу Новог Сада; „Искру културе“; „Печат вароши сремско-карловачке“; „Кочићево перо“; Награду Прољетног сајма у Бањалуци; Награду „Теодор Павловић“; Вукову награду; Награду „Миодраг Ђукић“; Награду „Симо Матавуљ“; Повељу Мораве; Награду „Књига године“ Друштва књижевника Војводине; Награду „Деспотица Ангелина Бранковић“; Награду „Кондир косовке девојке“; „Теслину голубицу“; Медаљу „Константина Философа“, Словенске уније из Чешке; Награду за животно дело Завода за културу Војводине; Награду „Ђура Јакшић“; Змајеву награду; Награду „Лаза Костић“; Златну медаљу за заслуге председника Републике.

Био је секретар Покрајинског фонда културе (1990–1992), директор Културног центра Новог Сада (1992–1997), председник Друштва књижевника Војводине (1997–2000), главни и одговорни уредник издавачке куће Орфеус (2001–2012), директор Стеријиног позорја (2012–2014). Сада је управник Библиотеке Матице српске.

Потпредседник је Удружења књижевника Србије, члан Управног одбора Матице српске и председник Управног одбора Српског народног позоришта.

Живи у Новом Саду.

Каталин Ладик, Poems

2021, мек повез, 14 х 22 цм, 113 стр, цена: 800,00 динара

Каталин Ладик, уметница која је добитница Медаље културе за животно дело, тј. за укупно стваралаштво/рад за 2020. годину, рођена је у мађарској породици у Новом Саду 1942. године. Одрастала је говорећи, читајући и пишући на мађарском и српском језику. Њена прва песничка дела објављена су 1962. године у књижевним часописима Hid (Мост) и Symposion. Била је члан неоавангардне књижевне групе Új Symposion (Нова симпозија) у Новом Саду. Ослањајући се на свој гласовни таленат, постала је професионална глумица мађарске радио-станице Новосадског радија, док је студирала глуму у Драмском студију. Придружила се новооснованом новосадском позоришту 1974. године, поставши члан сталног особља мађарског позоришног ансамбла Újvidéki Szinhaz (1977-1992). Глумила је у драмским улогама на локалној сцени. Током година сарађивала је с редитељима Miklős Jancoső, Győrgy Harag и Лордан Зафрановић (Ујед анђела), Peter Strickland (Berberian Sound Studio), играјући водеће и споредне улоге у позоришту и на филму. Додељена јој је прва глумачка награда на Смотри војвођанских професионалних позоришта 1978. и 1986, Прва глумачка награда Удружења драмских уметника Србије 1979. године.

Раних седамдесетих остала је дубоко уроњена у авангардну уметничку сцену Новог Сада, Београда, Загреба, Љубљане и Будимпеште. У ликовној уметности (визуелна дела, визуелна дела партитуре), у звучној поезији, у радио представама и у представама потакнут је разноликим културним пејзажом људи и традиција. Инспирисана народним традицијама Балкана и неоавангардним праксама, како домаћим, тако и међународним, Каталин Ладик их је комбиновала на различите начине изражавања кроз визуелне елементе, покрет, звук и писање. Често је истраживала тему да је и жена и уметница на радикалан, изазован и провокативан начин. Еманципаторска снага рада Каталин Ладик лежи у њеном кршењу постојећих категорија и улога. Она користи своје тело и особу као медиј своје уметности у својим перформансима, што заузима посебан положај у историји перформанс уметности.

Данас њен опус укључује писану, звучну и визуелну поезију; визуелну уметност, концептуалну уметност, фотографију; уметност перформанса; експерименталну музику, позоришне, филмске и радио представе. Њена библиографија броји 23 књиге на српском, мађарском и другим језицима.

Zdenka_Valent_Belic_O_POEZIJI_I_DRUGIM_VRLINAMA

Зденка Валент Белић: О поезији и другим врлинама

2021, мек повез, 14 х 22 цм, 143 стр, цена: 800,00 динара

У едицији (п)ОГЛЕДИ објављена је, у оквиру издавачке делатности Културног центра Војводине Милош Црњански, нова књига Зденке Валент Белић, књижевнице која је и актуелна добитница Медаље културе за мултикултуралност и интеркултуралност, коју наша институција додељује као годишњу награду.

Одабрани есеји, студије и критике др Зденке Валент Белић подељени су у четири поглавља. У поглављу Рефлексије налазе се четири есеја Језик – Књижевност – Идентитет; Поглед преко границе; Када од истине занемимо и Пет словачких романа о слободи, у којима ауторка разматра појмове идентитета, рата, злочина, логора, језика… Као и социолошке аспекте ових појмова, кроз осврте на друге књижевнике и интелектуалце и њихов однос према одређаним темама. У одељку Релације налазе се њени текстови о поезији песникиња и песника: Селимира Радуловића, Зорана Ђерића, Игора Мировића, Мирослава Алексића, Олене Планчак Сакач, Данила Јокановића, Снежане Алексић Станојловић, Ладислава Чањија, Драгана Јовановића Данилова и Ивана Негришорца.

Реинтеграције садрже три текста: Аутослика војвођанских Словака као одраз културне припадности, Интеркултуралност И мултиетничко друштво у словачкој војвођанској постмодерној прози и Етички књижевни сентиментализам Албине Подградске.

У поглављу Рецепције налази се пет приказа књига. Ауторка на свеобухватан начин представља Песничку књигу Огледала Ока Недремана Ивана Негришорца, Антологију словачке прозе друге половине 20. века Црна боја радости, роман Дунав у Америци Михала Хворецког, роман Слике из живота М Светлане Жухове и о словачкој књизи есеја Михала Бабјака, као и о роману Лауре Барне Југо увек окреће на буру.

О ауторки:

Зденка Валент Белић (1975) есејисткиња, песникиња, преводилац, уредница књижевног часописа Nový život. Словачки језик и књижевност студирала је на Универзитету у Новом Саду, а докторирала на Катедри естетике на Филозофском факултету Универзитета Коменског у Братислави.

Објавила је збирке поезије Етеризација (2018, двојезична), Apokrifi po Lilit (2020, која је објављена и на словачком, 2020. и енглеском језику, 2021), књигу есеја на словачком језику Zvuk Eurydikiných krokov (2019), дисертацију Слика Срба у словачкој књжевности (на српском у издању Матице српске и на словачком језику, обе у 2021) и књигу за децу Pamätník rodiny Perlenschlipovej (2019).
Приредила је књигу разговора Имигранти у Вавилонској кули (2017), која је објављена и на словачком језику (2018), панораму савремене словачке војвођанске приповетке Ohmatávanie pulzu (2021), заједно са Мирославом Демаком двојезични зборник поезије Нови духовни мост – Нови Сад – Братислава (2020). Приредила је двојезичну књигу Михала Гомбара Оснивање библиотеке у Кисачу (2014) и заједно са другим приређивачима Каталог издања Градске библиотеке у Новом Саду (2015). Коауторка је електронског српско-словачког Административно-правног терминолошког речника (2018) и Вишејезичког лексикона правних и економских појмова језика који се говоре у Војводини (2020).

Бави се превођењем са словачког, српског и чешког језика. Превела је више од педесет књига, махом романа словачких класика. Награђивана је за превод и поезију. Запослена је у Покрајинској влади Војводине у Новом Саду.

Злата Коцић: Осми дан

2021, мек повез, 13х20 цм, 173 стр, цена: 900,00 динара

У оквиру едиције Добитница књижевне награде „Милица Стојадиновић Српкиња“, Културни центар Војводине Милош Црњански је 2021. године објавио збирку изабране и нове поезије Злате Коцић, лауреаткиње књижевне награде „Милица Стојадиновић Српкиња“ 2020. године, коју наша институција од 2009. године додељује песникињама за најбољу збирку поезије на српском језику, објављену између две манифестације Милици у походе.

Избор поезије Злате Коцић је за ово издање урадио је Зоран Ђерић.

Из поговора Зорана Ђерића

Поезија Злате Коцић је надахнута Библијом, али и нашим народним предањем. Њен језик је богат, мелодичан, препун симбола и песничких фигура. Од точкова у сеоским колима, преко ‘разгали-точка’ и ‘архи-точка’, до сазвежђа Велика и Мала кола. Од клупка, преко ‘крилате тачке’, до ‘крилатог клупка’. Од ‘водених’ до ‘огњених’ точкова. Од заколутаних звезда, преко ‘ора на облацима’, до ‘срчаног ковитлаца’.

За Злату Коцић речи су бића, изазов за песму и певање. Њена поезија је ваљан пример, како се језиком може играти, бајати, успављивати, певати, једноставно, наизглед наивно, али, уз то, и како се може опевати сложеност и дубина духовног живота.

Из песничких књига Злате Коцић се види колико су дуго настајале, колико су се песме таложиле, односно концентрисале око појединих тема, потом преносиле таласима, до тренутка када се песникиња одлучила да их објави. Довољно дуго је она сама ходала по таласима, сада је време да се њени читаоци осмеле на то.

О ПЕСНИКИЊИ

Злата Коцић (1950), песникиња, преводилац, есејист, филолог. Радила као професор и као уредник у издавачкој кући Нолит. Живи у Београду.

Објавила следеће песничке књиге: Клопка за сенку (1982), Оро око гротла (1990), Ребро (1993), Гнездо и купола (1995), Ваздушне фреске (1999), Лазареве лестве (2003; 2010), Мелод на води (2008), Бело пуле (2014), Биберче (2014), Грумен (2020) и Галгал (2020).

Књиге поетске прозе: Полог (1999), Чаура-аура-ура (2016) и Простори душе (2019).

Књиге изабраних песама: Le piéton au large (на француском, 2014), Скала Сирина (на руском, 2014), Хармон (2017), Сламке сунчеве (2021). Књига преведена на руски Белый ослик (2018).

Књига Ртањска светила – о поезији Миодрага Павловића (1996).

Приређене књиге: Посвећење песме – избор поезије Миодрага Павловића (1996); Појте и утројте – Хиландар и Света Гора у поетским записима од Светог Саве до данас (1998).

Песме су јој превођене на руски, енглески, француски, немачки, бугарски, кинески, јерменски, пољски, белоруски, албански језик. О њеној поезији су објављена три зборника критичких текстова са библиографијом.

Представљала Србију на песничким скуповима и симпозијумима у Русији (1985, 2007, 2009), Белорусији (1994, 1996, 2018), Грузији (2011, 2013), Француској (2014) и Тунису (2015).

Награде: „Змајева“, „Дисова“, „Жичка хрисовуља“, „Ramonda Serbica“, „Драинчева“, „Јефимијин вез“, „Златни крст кнеза Лазара“, „Заплањски Орфеј“, „Гордана Тодоровић“, „Нолитова“, „Јован Максимовић“, „ФЕДОР“, „Милица Стојадиновић Српкиња“, „Одзиви Филипу Вишњићу“, „Велика базјашка повеља“, „Златко Красни“, „Бранко Ћопић“. Национално признање за допринос српској култури.

Жаклина Дувњак Радић: ЕСТЕТИКА ПУТОПИСНЕ РЕПОРТАЖЕ

2021, меки повез, 13,5 х 22,5 цм, 335 стр, цена: 1.400,00 динара

… Ова студија је требало да нас наведе, између осталог, да се запитамо о досадашњем статусу новинарских путописа ‘прворазредних’ писаца попут Милоша Црњанског, Растка Петровића и Станислава Винавера. Иако су већином били прећуткивани и скрајнути, ови текстови нипошто нису ‘другоразредни’ и заслужују нашу пажњу на само својом бројношћу и значајном улогом у процесу осветљавања целокупних књижевних дела и поетика датих аутора, већ и својим јединственим доприносом процесу ширења књижевног поља, демократизације културе и књижевности, као и израженом тежњом за естетизацијом стварности. Новинарски путописи и путописне репортаже наших међуратних путописаца говоре о стварном свету у једном одређеном периоду, али то не значи да притом не говоре и о књижевности и уметности у ширем временском оквиру.

Из закључка ауторке Жаклине Дувњак Радић

Горан Јуреша: НАСИЉЕ НАД ДРУГИМ – ОД ИСТОРИЈСКЕ СЛИКЕ ДО САВРЕМЕНЕ УМЕТНОСТИ

2021, тврди повез, 23,5 х 15 цм, 226 стр, цена: 1.300,00 динара

Насиље ће се у људском друштву најлакше испољити када дође до екстремних ситуација у којима примена насиља поприма масовне размере. Ако нема последица, ако не следи казна за учињено (као што се дешава у ситуацијама ратова и геноцида), људи ће се лакше од лучити да узму учешћа у процесу насиља. Луј Фердинанд Селин каже: ‘Кад људској мржњи не прете никакве последице, њена глупост бива врло уверљива, а разлози се лако нађу.’ 15 На ово се надовезује мисао: ‘Тамо где су сви криви, нико није крив; признања колективне кривице су најбоља могућа заштита од откривања виновника, а сама размера злочина је најбољи изговор што се ништа не чини.’ 16 Природа државности свих тоталитарних држава у којима се насиље практиковало као правило почивала је на овом становишту. О механизмима који постоје између људске послушности и насиља Борислав Пекић ће написати: ‘Владавина терора, да би уопште опстала, мора бити заснована на сарадњи грађана. Како се она не може добровољно обезбедити, власт се служи силом (уценом) или ми том (повластицама). База деспотије тако се шири од олигархије према занемарљиво уској повлашћеној мањини, коју следи страхом паси визирана већина, а ову, опет, занемарљива мањина бунтовника’.

Основно питање које остаје на крају јесте да ли уметност може да промени данашњи свет. Не може, наравно. Да ли онда може да буде коректив људског понашања, погрешних политичких избора, нашег зла, насиља и деградације? Не може. Хаосу који влада у свету уметност даје врсту одређеног реда који у њему самом не постоји. Константно насиље обнавља се свуда у свету у разма цима довољно правилним да не заборавимо да је ту, да вреба. Ако се насиље стално понавља и човек ништа из тога није научио, да ли је бесмислено бавити се покушајима да се кроз уметничку форму обра ди овај феномен? Уколико уметник то чини, све остаје на њему, на појединцу. Уметност која се бави проблемима данашњег света, па и насиљем, може само да бележи, да штити од заборава, да упозорава на време у којем данашњи човек живи. То је довољан знак да је она још увек жива и потребна. „

Горан Јуреша

Зоран Ђерић: ПЕСМЕ ПРОДУЖЕНОГ ТРАЈАЊА – Изабране и нове песме

2021, тврди повез, 22,5 x 22,5 цм, 279 стр, 1.500,00 динара

Ђерићеви стихови, како они рани, затим зрели, па све до најновијих, доносе преимућство искрености, истине и реалности. Песник нам поручује да осећа, ‘неутољиву жеђ за истином и љубављу’ (‘Врт уживања, пети’) и то је већ довољно добро полазиште или подлога за утемељено и независно, али уједно смислено и испуњено (љубављу) посматрање света. Јер тако ослобођен непотребних наноса и вођен непресушном жеђи, усмераван путоказима и искуством талога и Талога, песник, лирски субјект, читалац, дакле и ми сами – бивамо у стању да појмимо и понеку спасоносну идеју или да запазимо властите мисли које пре тога нису могле да дођу до изражаја. Ослободи нас просветљујуће искуство наталоженог знања, које је увек ту и било је ту далеко пре нас.

Из Поговора Зденке Валент Белић

Књижевни југ, фототипско издање часописа у 4 тома
2020. година, тврд повез, 25 x 18,5 цм, I том = 536 стр., II том = 448 стр, III том = 582 стр, IV = 408 стр, цена комплета je 3.360 динара.

Зорица Хаџић и Миливој Ненин приредили су фототипско издање књижевног часописа Књижевни југ који су заједно објавили Архив Војводине и културни центар Војводине Милош Црњански. Уредница издања је др Драгана Бедов.
Часопис Књижевни југ почео је да излази у Загребу, последње године Првог светског рата, дакле 1918. године, а у њему су објављени, између осталих и приповетка Исидоре Секулић, Андрићев Ђерзелез и Еx понто, Апотеоза Милоша Црњанског, сећања Светозара Ћоровића, песме Тина Ујевића, Владимира Назора и Анице Савић… У првом броју су објављени преводи песама Волт Витмена.
У првом уредништву били су Иво Андрић, Бранко Машић, Владимир Ћоровић и Нико Бартуловић који је у првом броју, 1. јануара 1918. године, у уводнику Задаци времена, између осталог, написао:

Има циљева, који су, тако рећи, изван времена и простора, над свим пролазностима и епохама, мимо свих ограда и племена, и они су – небеса човјечанства. Но има опет времена, кад све добија становиту потенцију живота и актуелности, кад читав свијет као да иступи напред из тамне позадине бескрајности, и све спирале развоја, попут разбјесњелих змија засикћу нам управо крај ушију, подшкакљају нас под сам живац свијести и ништа више не може да нам остане равнодушно, ничему да будемо туђи, већ само изгарамо од жеље за супатњом.
У таквим временима су и вјечни циљеви ближи. Снага времена скида их са њиховог изванвременског, апсолутног пиједестала и подређује их себи. Врховни циљеви постају тако задаци времена, које толико значи у уздизању к њима, да може да обухвати у се – барем за наше смртничке зјенице – и њихове вјечне садржине.
Није тим дакле ништа умањено на њихову значењу, ако на чело овог чланка ставих, мјесто нападног наслова ‘Вјечни циљеви’, чеднији и, што је главно, конкретнији наслов: ‘Задаци времена’. Тако могу да говорим изравније и стварније, да будем јаснији И приступачнији, а да опет ни за влас не учиним криво идеји апсолутног, која је, бар за мене, ипак најдубљи извор и бит свега овог пролазног и стварног.

За уметнички део био је задужен је Томислав Кризман. На крају сваке свеске, све до краја 1919. године као “власник и одговорни уредник” помиње се Бранко Машић.
У другој и трећој књизи нема имена Томислава Кризмана, али је уредништво појачано са уредником Антоном Новачаном из Словеније. У четвртој књизи, уместо Владимира Ћоровића, уредник је Милош Црњански, који је тада у Београду и који се зато води као спољашњи члан редакције.
У часопису Књижевни југ објављивали су: Исидора Секулић, Иво Андрић, Мирослав Крлежа, Милош Црњански, Тин Ујевић, Станислав Винавер, Иван Цанкар, Алекса Шантић, Аница Савић, Милан Кашанин, Отон Жупанчић, Густав Крклец, а редовно је објављивана и књижевна критика.

Konjovic - Tajcevic - Korice priprema 2021 03 10 BEZ MREZE

Тамара Петијевић: Хорови, П.Коњовић, М.Тајчевић

2020, тврди повез, 21 x 30 цм, 390 стр, цена:1080,00 динара

Петар Коњовић (Чуруг, 1883 – Београд, 1970)

Коњовићева музика је за мене дубоки храстов честар;

Ту се не залази игре ради, већ да се преиспита.

Вељко Петровић

Марко Тајчевић (Осијек, 1900 – Београд, 1984)

По броју дела највеће поље Тајчевићевог стваралаштва – посвећено је људском гласу, пре свега у хорском ставу… У тим својим остварењима се аутор, уз природно променљиву меру надахнућа, показује као прави мајстор хорскога звука и хармоније.

Дејан Деспић

О КЊИЗИ др Тамара Адамов Петијевић

– …Блискост и сарадња ове двојице српских музичких великана током живота и стварања, припадност истој епохи српске музичке Модерне, као и истом – националном стилу у музици, навели су ме да приредим нотно издање са њиховим обједињеним хорским делима. Непосредан повод за штампање су значајне годишњице: 120 година од рођења Марка Тајчевића и 50 година од смрти Петра Коњовића.

Критеријуми по којима је извршен одабир за збирку су: 1) представљање жанровски, тематски и извођачки разноврсног хорског стваралаштва двојице српских композитора; 2) практична употребљивост партитура, тј. њихова применљивост у нашој хорској стварности. Услед изобиља нотног материјала, није било могуће све написане и сачуване композиције уврстити у једну књигу. Тако су изостављене Тајчевићеве Дечје песме и игре (којих има толико, да заслужују посебну збирку), као и неки Коњовићеви хорови, који по својим извођачким захтевима (нпр. 8-гласни мучки хор) надилазе могућности наше хорске стварности.

– Верујемо да смо пред вас изнели вредну штампану музикалију, која ће проширити и обогатити концертни и богослужбени репертоар многих хорова, али и пружити увид у високе вредности српске музичке Модерне у хорском стваралаштву.

– Нотни материал је скупљан током неколико деценија мог диригентског и истраживачког рада. Известан број партитура објављених у овој збирци пронађен је у архивима разних певачких друштава и музичких институција. Многе од тих партитура – поготово Тајчевићеве – никада до сада нису штампане. Највећу захвалност за откривање нотних извора, као и за бројне драгоцене савете, дугујем бившим директорима Музиколошког института САНУ у Београду, академику др Димитрију И. Стефановићу и др Даници Петровић, који су богати нотни архив Института увек стављали на располагање мојој радозналости. Диригенту Милоју Николићу сам захвална за откривање неколико мање познатих Тајчевићевих хорских дела. Бројним сарадницима – међу којима посебно архитекти Урошу Лалицком – творцу визуелног концепта ове књиге и Немањи Тодоровићу – техничком уреднику нотографије (координатору тима од чак 12 нотографа) – припада захвалност за ентузијазам и посвећеност, те стручну и несебичну помоћ у раду на припреми ове књиге.

РАЗГОВОРИ НАД ПАНОНСКИМ МОРЕМ, поводом 10 година часописа ‘Нова мисао’

2020, тврди повез, 27 x 28цм, 139стр, цена: 1450 дин

Књига Разговори над Панонским морем назначена је као једна могућа културна панорама коју је Културни центар Војводине Милош Црњански објавио поводом 10 година од оснивања часописа за савремену културу Војводине Нова мисао.

У књизи се налази избор интервјуа објављених током једне деценије са новосадским уметницима:

Каталин Ладик – Живот у знаку крика / Кључ за браву на капији Ништавила

Александра Вребалов – Одговорна уметност / Станице на путу

Желимир Жилник – Отпор и прикљученије / Од социјализма до капитализма и назад преко Тврђаве Европа

Борис Ковач – Човек и срећа / Највећа је уметност бити Срећан Човек

Ласло Вегел – Судбина и бездомност / Будућност ми је компас, прошлост је мој бич

Јасна Ђуричић – Глумица и тело / Тело је мој инструмент

Игор Антић – Устрајност или препуштање / Будућност уметности се не може предвидети

Стеван Ковач Тикмајер – Панонски звук / Панонски видик који звучи тајновито

Зоран Јањетов – Добри дух цртежа / Сви ти дивни благи људи, стрип-цртачи

Рита Кинка – Звук и симетрија / Звуци имагинарне половине великог звона

Мира Бртка – Хоризонти равнице / ДНК као хоризонт војвођанске равнице

Слободан Тишма – Преображај као такав / Чар ватре

Мира Бањац – Живот и усправност / И проживела, и промислила – усправно

Милан Станојев – Светло света / Читач светла у ноћи света

Владимир Тасић – Писање или гледање / Нешто више од задовољства игре стакленим перлама

Разговоре су радили: Данијела Халда, Адриан Крањчевић, Тијана Делић, Вељко Дамјановић, Наташа Гвозденовић, Мирко Богуновић, Мирко Себић и Гордана Драганић-Нонин.

РЕЧ УРЕДНИКА Мирка Себића:

Овај избор текстова, као уосталом и сваки избор, могао би бити погрешан или макар произвољан, онако, намах начињен. Али његова сврха је да произведе или да зачне један поглед у хоризонт (на линију која спаја небо и земљу) стваралаштва која су на овим просторима (не нужно провинцијалним) настајала у времену за које би могли мислити да није најбоље за стварање. Уређујући часопис из ког потичу ови текстови, увек сам мислио да постоји начин да се превазиђе и преокрене оно што нам се чини неминовно, неизбежно и судбинско. Парадокс претходне изјаве можда могу да разреше текстови који следе. Они су заправо интервјуи објављивани у Часопису за савремену културу Војводине ,,Нова мисао” у раздобљу од десет година, интервјуи који су посвећени разговорима са новосадским ствараоцима. Интервју, та туђица, може значити међупоглед. Кад се погледамо једино што можемо је да постављамо питања. Питања могу отварати међупросторе –приближавати нас или удаљавати.

Милорад Попов: ТА ВАЛДА ЋЕ И НАМА ЗАСЈАТ СУНЦЕ ЈАРКО

2020, тврди повез, 15,5 x 15,5 цм, 222 стр, цена: 560 динара

Двојезична књига (српски/енглески) Милорада Попова Та валда ће нама синут сунце јарко је грађа о старим свадбарским обичајима Срба староседелаца из села Дероња у Бачкој.

АУТОР О КЊИЗИ:

Ова књижица је замишљена као допринос покушајима да се од заборава отргне део народне традиције и богатство фолклора које је прати. У свадбарским обичајима је та традиција посебно чувана. Они су били и огледало времена и слика прошлости, кроз обичајне радње које су се преносиле с генерације на генерацију. О богатству фолклора и музичког стваралаштва који их прате, излишно је и говорити.Ово је прилика да остану забележени обичаји, али и неки сватовци и бећарци, који су некада били неизоставни део сваке свадбе.

Свадбарски обичаји су нешто што се стално мења. Временом се неки губе, а неки нови прихватају. Нама је за модел послужило време негде прве деценије после Другог светског рата, док су се још познавали и вршили традиционални обичаји …

Stavka_1_Umetnost_postom_Mailart_KORICE.indd

Маша Вујновић: Уметност поштом
2020, меки повез, 14 х 22 цм, 204 стр, цена: 250 динара

ИЗ РЕЦЕНЗИЈА:

Ова монографија је доиста и пионирски капиталан подухват, јер је Маша Вујновић на прави начин осветлила један веома важан стваралачки сегмент онога што је ткз. експериментална уметност која се манифестовала у контексту војвођанске неоавангардне сцене. На велику жалост новије српске књижевне историографије оно што је производ тзв. Књижевне периферије (све ван већих центара – пре свега ван Београда и Новог Сада) остало је посве неприметно и сматрано је небитним за свеукупни корпус већ канонизованих неоавангардних уметничких пројеката, те су тако војвођанска варошица Оџаци и уметност стварања у њој осуђени на тзв. књижевну и уметничку маргину.
– Из рецензије проф. др Гојка Тешића

Књига Маше Вујновић бави се мејл-артом и већ сама та чињеница чини је важном у контексту светске и српске неоавангарде чији многи токови – упркос чињеници да њени корени сежу и више од пола века у прошлост – нису озбиљније истражени. Уз прецизан опис и анализу ове изазовне уметничке праксе, ауторка даје и занимљив антологијско-хрестоматијски избор самих остварења. Компетентно писана, концепцијски изузетно добро структуирана, ова књига ће свакако убудуће представљати незаобилазну литературу за све оне који се буду бавили мејл-артом и сродном тематиком. То значи да је реч о релевантном научном остварењу, али и узбудљивом штиву које се чита са надахнућем.
– Из рецензије проф. др Саве Дамјанова

Stavka_9_Jasna_Melvinger_KORICE_FINAL.indd

Јасна Мелвингер: Огледи

2020, тврди повез, 24 x15 цм, 151 стр, цена: 450 динара

ИЗ ПОГОВОРА Ксеније Катанић:

Као уметник врло темељног образовања, обимних знања и префињене културе, као писац са енциклопедијским склоностима, Јасна Мелвингер у својим делима широко захвата егзистенцијално-онтолошку проблематику, тежећи да осветли тајну живота. Као плодан стваралац, саздала је особену визију света у својим делима, која носе печат њене оригиналне уметничке индивоидуалности. У њима пулсирају продуховљена размишљања о човеку, животу, свету, историји, књижевности, сликарству…

Велику вредност Јасниног књижевног дела чини медитативна есејистика, та ‘поезија интелекта’ како је записао Тин Ујевић. Као интелектуалка обогаћена врсним знањима, заправо као ерудите у књижевном раду, неограниченом контемплисању склона, она представља читаву једну моћну струју на војвођанској књижевној сцени.

…

И у књизи Огледи (укупно 22 есеја), која је наставак претходне С текуће траке 20. века (2013), Јасна се још једном потврђује као бриљантан познавалац и тумач уметничког стварања и хрватских и српских аутора. Огледи – својеврстан есејистички вадемецум – обухватају широк временски распон (од 60-тих година прошлог века до 2011. године) и имају два одељка који би могли да носе наслове: Књижевни огледи и Ликовни огледи. Као критичар књижевне и ликовне уметности, очито је, она увек врло помно прати текућа уметничка збивања (промовише књиге). Поред књижевности, луцидно и софистицирано, пише о сликарству (отвара изложбе). Сви ови текстови потичу из стварности и из духовног агона ауторке, која је у њима вешто преплела искуства живота и уметности.

О АУТОРКИ:

Књижевница Јасна Мелвингер рођена је у Петроварадину, 1940. године. Гимназију и студије јужнославенских језика и југославенске књижевности завршила је на Филозофском факултету у Новом Саду, где је 1969. магистрирала након постдипломских студија и стручног усавршавања у Француској. Докторирала је 1981. на Филозофском факултету у Загребу. Била је асистенткиња од 1964. до 1971. на Филозофском факултету у Новом Саду, а директорица новосадског Културног центра од 1971. до 1976. године, те главна и одговорна уредница Трибине младих у Новом Саду. Од 1976. године ванредна, а након 1991. године и редовна професорица на осјечкој Педагошкој академији.

Написала је више уџбеника за основну, средњу школу и универзитете, те на десетине научних радова из лингвистичке стилистике и поетике, синтаксе стандардног хрватског језика, историје хрватског књижевног језика, фразеологије и терминологије. Објавила је, између осталог, дванаест песничких књига и један роман.

За свој рад је примила више признања, између осталих: Горанов вијенац (2008) – за укупан допринос песничкој уметности и одликовање Ред Данице хрватске с ликом Марка Марулића (2009) – за нарочити допринос култури, као и награду за животно дело на подручју књижевности Балинт Вујков Дида (2010). Прва је добитница награде Друштва књижевника Војводине Илија Округић Сријемац, која се додељује за допринос хрватској књижевности у АП Војводини (2011).

Агота Виткаи Кучера: Карактеристике гласа и методички приступи у развоју гласа у функцији професионалних активности

2020, меки повез, 14 x 22 цм, 316 стр, цена: 480 динара

ИЗ КЊИГЕ

Људски глас је канал комуникације, једини живи инструмент, инструмент којим уметник мора да научи да управља спретно и сигурно као и својим удовима (Бернар 1998). Можемо рећи да је глас глумца, продужетак њега самог.

Такође, говор и употреба гласа су физичке радње, које подразумевају употребу одређених мишића,

И као што спортиста тренира како би своје мишиће довео до потребне ефикасности, тако и елитни вокални професионалац увежбава мишиће укључене у коришћење гласа чиме повећава њихову флексибилност, и целокупан квалитет и звонкост гласа. Један од најпознатијих и најбољих светских тенора, Енрико Карузо рекао је:,,Што је лепши глас од природе дат, то је већа брига да остане свеж.

Уметник мора бити веома дисциплинован. Треба да брине о свом здрављу, психичкој и физичкој кондицији…

– Биолошки значај гласа и говора, А. Виткаи Кучера

О АУТОРКИ

Др и др ум. Агота Виткаи Кучера, редовни је професор на Академији уметности Универзитета у Новом Саду. Дипломирала је на два одсека АУ у Новом Саду: Одсеку за општу музичку педагогију и Одсеку за соло певање у класи проф. мр Вере Ковач Виткаи. Титулу доктора наука стиче 2013. године на интердисциплинарним и мултидисциплинарним студијама и истраживањима у оквиру Универзитета у Новом Саду (ACIMSI), а титулу доктора драмских и аудиовизуелних уметности 2018. године на АУ у Новом Саду.

Поред педагошког рада, бави се концертним и оперским певањем, активно излаже на конгресима и конференцијама, водитељ је стручних семинара, бави се гласовним образовањем елитних вокалних професионалаца.

Члан је бројних струковних и других организација, ауторка је бројних стручних и научних радова и књига и добитница је неколико признања и награда, укључујући и, 2019. године, Медаљу културе за мултикултуралност и интеркултуралност коју наша институција додељује у оквиру Годишњих награда за култиуру.

АКО САМ ЈА ОНА – Антологија песама добитница књижевне награде „Милица Стојадиновић Српкиња“ 2009-2019; приредила: Драгана В. Тодоресков

2020, мек повез, 13 x 20 цм, 225 стр, цена: 200,00 динара

У оквиру едиције Добитница књижевне награде „Милица Стојадиновић Српкиња“, Културни центар Војводине Милош Црњански је 2020. године објавио Антологију песама добитница књижевне награде „Милица Стојадиновић Српкиња“, коју наша институција од 2009. године додељује песникињама за најбољу збирку поезије на српском језику, објављену између две манифестације Милици у походе.

У Антологији је објављен избор песама 12 лауреаткиња, хронолошким редом по години добијања признања „Милица Стојадиновић Српкиња“: Тања Крагујевић, Ана Ристовић, Гордана Ђилас, Емсура Хамзић, Даница Вукићевић, Радмила Лазић, Кајоко Јамасаки, Стана Динић Скочајић, Сунчица Денић, Драгица Стојановић, Тања Ступар Трифуновић и Мирјана Стефановић.

ИЗ ПОГОВОРА Драгане В. Тодоресков

Приређујући антологију изабраних песама добитница Награде ′Милица Стојадиновић Српкиња′ настојала сам да, с једне стране, одаберем оно репрезентативно у награђеним збиркама, док, сам, са друге стране, на уму имала и дугогодишњу потребу за ревалоризацијом савремене женске поезије, те сам стога бирала оне песме које најбоље илуструју њене особености, карактеристична тематско-мотивска упоришта и контекстуалне условљености. Чињеница је да ни данас, као ни две деценије раније, након појаве антологије Радмиле Лазић ′Мачке не иду у рај′, жене нису у довољној мери изједначене са својим колегама ни по заступљености у антологијама, ни по броју књижевних награда, па ни по учешћу у раду књижевних жирија, комисија и радних тела појединих удружења. Међутим, поједине ауторке (па и аутори) често се сами опредељују за маргинализујућу позицију на књижевној сцени, што није само резултат њихове друштвене немоћи него и свестан отклон од културне политике са којом се не слажу. Стога сматрам да термине ′женско песништво, поезија коју пишу жене′ итд. не треба доживљавати као радикални феминистички активизам на пољу литературе, али ни као продукте гетоизације.

Драгана В. Тодоресков

О ПРИРЕЂИВАЧУ

Драгана В. Тодоресков (1975, Нови Сад), докторирала је на Филозофском факултету у Новом Саду, са темом из поезије и прозе Јудите Шалго. Поред ове ауторке, бавила се Ј. Стеријом Поповићем, Ненадом Митровим, Фридом Филиповић, као и савременим ауторкама и ауторима. Била је чланица Редакције часописа Летопис Матице српске (2013–2015), а стални је члан Уређивачког одбора часописа Интеркултуралност (од 2011). Члан је Одбора манифестације Милици у походе, у оквиру које је приредила зборник радова са округлог стола на тему: Модерна женска проза и друштвени контекст. Радила је у више стручних жирија за доделу књижевних награда: „Бранко Миљковић“, „Биљана Јовановић“, „Лаза Костић“, Бранкова награда ДКВ, „Милан Богдановић“, Ленкин прстен и др. Објавила је седам књига и приредила неколико књига поезије (Н. Митров, Т. Крагујевић, Д. Максимовић) и дневник Н. Митрова.

Никола Страјнић: КОСМИЧКИ ЗАЗИВИ

2020, тврди повез, 15,5 х 20,5 цм, 156 стр, цена: 380,00 динара

Ранко Рисојевић је, поводом нове књиге поезије Николе Страјнића, написао текст С друге стране чулног:

Говорити о поезији Николе Страјнића, користећи оно мало напабирченог знања, једнако је ударати главом о невидљиви зид сна. Знање треба заборавити, пустити језик да сам организује као резонаторско тијело небеског инструмента. Јер његов поетски свијет је изнад, или изван, чулног свијета. Чула су ту немоћна, она само скривају, а откривено је најчешће банално и пјеснику недовољно. Пјесник је поново и поново митски Орфеј који призива драму љубави и тражи непознате вјештине да би се поново сусрео са својом љубљеном. Тај сусрет је чисти пјеснички сан и остварење тог сна. Изван простора и времена, изван знања и свега оног што као наслеђе заклања поглед у несазнајно…

О АУТОРУ

Никола Страјнић рођен је 1945. године у Поповцу (Барања). Студије Југословенских језика и књижевности и Филозофије завршио је 1969. године на Филозофском факултету Свеучилишта у Загребу, где је магистрирао тезом о Бранку Миљковићу (1972) и докторирао тезом о Момчилу Настасијевићу (1977).

Предавао је Теорију књижевности, Естетику и Светску и компаративну књижевност на универзитетима у Осијеку, Загребу, Новом Саду и Бања Луци. На Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду основао је Катедру за компаративну књижевност 2000. године. Почасни је члан Православне академије наука Србије.

За књижевни, научни и културни рад добио је неколико високих међународних и домаћих признања и награда. Објавио је педесетак књига различитих жанрова.

Превођен је на енглески, пољски, словеначки, немачки, румунски и руски језик.

Живи у Сремским Карловцима.

Срђан Дамњановић: РЕХАБИЛИТАЦИЈА БУДУЋНОСТИ, филозофски огледи

2020, тврд повез, 23,5х15 цм, 243 стр, цена: 600,00 динара

О КЊИЗИ

Срђан Дамњановић у збирци огледа под називом ᾽Рехабилитација будућности᾽ разматра различите филозофске и књижевне теме, притом укрштајући временске димензије прошлог, садашњег и будућег. Тематски дијапазон ауторовог филозофског интереса обухвата компарацију различитих традиција мишљења као што су филозофија живота, психоанализа или праксис филозофија, истраживање појединих аутора (Милан Кангрга, Сима Пандуровић, Душан Васиљев, Мирослав Крлежа, Иво Андрић, Аница Савић Ребац) и систематско преиспитивање концепата рехабилитације, ревизије, традиције и антиквитета. Обрађујући ове разнолике теме аутор показује самосталност сопственог стаба, без обзира на приклањање одређеним струјама, као што су психоанализа или неомарксизам, затим критички однос према традицијама којима се бави у својим текстовима, никад не завршавајући у екстремима фаталног догматизма или неконсеквентног релативизма. У методолошком погледу он у својим огледима спроводи ᾽фалсолошки᾽ приступ проблемима, детектујући заблуде и предрасуде које су ипак и мотор логике, што лежи у основи филозофских и литерарних погледа на свет, држећи се епистемиолошког принципа да човек (и у теорији), учећи из грешака, долази до трајних увида и корисних сазнања, написао је, између осталог, др Дамир Смиљанић у рецензији ове књиге.

О АУТОРУ

Срђан Дамњановић (Нови Сад, 1068) професор је филозофије у Карловачкој гимназији и доцент на Правном факултету за привреду и правосуђе у Новом Саду. До сада је објавио сто тридесет различитих текстова (есеји, прикази, студије), те књиге Мали речник грешака (2005) и Медиалогике (2009) у едицији Link Plus, Media Art Service International, као и Речник грешака, Завод за уџбенике, Београд 2009. године.

Области интересовања и научног делања су му: филозофија психоанализе, критичка теорија, филозофија живота, правна етика.

Mирјана Стефановић: ПОЗДРАВ

2020, мек повез, 13х20 цм, 145 стр, цена: 300,00 динара

У оквиру едиције Добитница књижевне награде „Милица Стојадиновић Српкиња“, Културни центар Војводине Милош Црњански је 2020. године објавио збирку изабране и нове поезије Мирјане Стефановић, лауреаткиње књижевне награде „Милица Стојадиновић Српкиња“, коју наша институција од 2009. године додељује песникињама за најбољу збирку поезије на српском језику, објављену између две манифестације Милици у походе.

Избор поезије Мирјане Стефановић је за ово издање урадила Радмила Гикић Петровић.

Мирјана Стефановић је 2019. године награђена за збирку поезије Трап у издању Народне библиотеке Стефан Првовенчани, едиција Повеља, Краљево. Део књижевне награде „Милица Стојадиновић Српкиња“ је и објављивање нове збирке поезије или избора из досадашњих збирки лауреаткиња, те је ове, 2020. године објављен избор из досадашњих збирки, као и нове песме Мирјане Стефановић у књизи Поздрав.

Из поговора Владиславе Гордић Петковић

У поезији Мирјане Стефановић има пркоса, ината, одрешитог дијалога, са великим темама и моћним силама, у њима се лирски субјект с неким и нечим вечито прегања и расправља, гордо и ругалачки, скривајући бол. Никад скрушена и никад непомична, песникиња пита и копа, наваљује и досађује, спремна да се буни, да детронизује, да растави сваки мађионичарски и реторски трик. Мирјана Стефановић је ауторка важног снопа песама социјалне и егзистенцијалне тематике које нема довољно у српској књижевности, пречесто опседнутој фантазмама моћи а поразно незаинтересованој за животе сиротиње, инвалида рада, бездомних, маргиналних и невидљивих.

О ПЕСНИКИЊИ

Мирјана Стефановић рођена је у Нишу 1939. године. Од 1950. живи у Београду. Објавила је следеће књиге поезије и прозе: Волети, песме, Нови Сад, 1960; Одломци измишљеног дневника, проза, Нови Сад, 1961; Пролеће на Теразијама, песме, Београд, 1967; Индиго, песме, Београд, 1973; Радни дан, песме, Београд, 1979; Саветник, проза, Београд, 1979; Проширени саветник, проза, Нови Сад, 1987; Помрачење, песме, Крањ, 1995. и Београд 1996; Искисли човек, песме, Београд, 2003; О јабуци, проза, Нови Сад, 2009; Промаја, песме, Београд, 2011; Школа живота, песме, Београд, 2012; Одржи пламен, песме, Сарајево, 2013, Трап, песме, Краљево, 2018.

Такође, објавила је десетак књига за децу и младе. Изведено јој је више телевизијских и радио-драма. Песме и приче су јој уврштене у преко 70 антологија. Добитница је више књижевних награда међу којима се посебно издвајају Награда „Десанка Максимовић“ (2010) за целокупно песничко дело и допринос српској поезији, и међународна награда „Босански стећак“, Сарајево, 2015, и награда „Милица Стојадиновић Српкиња“ (2019).

Радуле Бошковић: УМЕТНОСТ ПЛАКАТА, Плакати Српског народног позоришта 1981-2019.

2020, тврди повез, 197 стр, 22х28 цм, цена: 1.400,00 динара

Вишедеценијско трајање једног ауторског потписа на плакатима Српског народног позоришта из Новог Сада (у даљем тексту СНП), феномен је који и сам по себи мора привући пажњу. Без дилеме у питању је квалитет ᾽везива᾽ које омогућава овако вредно позоришно искуство, са њим и шири и видљиви допринос култури једне средине, али и шире. Аргументе овом више него ретком искуству разложно је тражити пре свега у самим плакатима – препознатљивом делу позоришне куће СНП-а, његове драме, тако и опере и балета. У том изузетно великом опусу, који завређује и далеко студиозније сагледавање, овим текстом ће бити захваћени и делимично осветљени визуелни елементи Бошковићевих плаката, начини њиховог појединачног и међусобног организовања, а онда и њиховог дејства.

(Здравко Мићановић, из рецензије)

Јарослав Пап: ВОЈВОДИНА, ЧЕТИРИ ГОДИШЊА ДОБА,

2019, тврди повез, 24 х 31 цм, 245 стр, цена: 1.100,00 динара

Ово је, најзад, књига о непоновљивој лепоти те равнице која, показаће то

странице које следе, није ни монотона, ни једнолична, ни досадна, како то површан

доживљај и небудно око овлашног посматрача обично мисле и често говоре.

А такву књигу могао је да направи само Јарослав Пап, човек који, боље од било кога другог, познаје сваки кутак раскошних ритова и столетних шума нашег Подунавља и бескрај бачких равница. И све што они крију. Човек који је, у свим њеним нијансама, видео и забележио неизрециву лепоту кићеног Срема. И човек у чијој души, оку и објективу је, најзад, застала и сва раскош Баната – од Делиблатске пешчаре до чаробних обала зелене лепотице Тисе и њеног још чаробнијег летњег цветања.

Зато ова књига, пре свега другог, и јесте празник лепоте, који су и њен аутор и њени читаоци одавно заслужили. (Из предговора, Ђорђе Вукмировић)

OMotnica Kulturno nasledje Vojvodine sa cajtnama.indd

Монографија КУЛТУРНО НАСЛЕЂЕ ВОЈВОДИНЕ,

2019, тврди повез, 25 х 31 цм, 367 стр, цена: 3.000,00 динара

Културни центар Војводине Милош Црњански и Покрајински завод за заштиту споменика културе, 2019. године

Претходно издање ове капиталне монографије Културно наслеђе Војводине на српском језику објавили су Покрајински завод за заштиту споменика културе и Завод за културу Војводине 2008. године, а у међувремену je објављена и на енглеском језику.

Након више од деценије, колико је прошло од првог издања, Културни центар Војводине Милош Црњански и Покрајински завод за заштиту споменика, објавили су и друго издање ове монографије на српском језику.

Главни уредник издања је Зоран Вапа, директор Покрајинског завода за заштиту споменика, а ауторске текстове потписују: проф. др Нађа Куртовић-Фолић, др Предраг Медовић, др Бранка Кулић и мр Мирјана Ђекић. Аутори фотографија су: Шандор и Жолт Лукач, Иван Калнак и Недељко Марковић, док се за цртеже и укупан дизајн монографије постарао Јавор Рашајски. У питању је прегледна монографија која, кроз више од 140 тематских јединица, из различитих визура сагледава богато културно наслеђе, идентитет и културне слојеве Војводине, вредан резултат настојања да се кроз прилоге реномираних научника, специјализованих за различите области, на читљив начин, представе сведочанства о животу и културним добрима на тлу Војводине, од древних времена праисторије до доба у коме живимо. То је, такође, и јединствено сведочанство о вековном преплету култура и специфичном богатству слојевитости наслеђа у једном изразито мултинационалном и мултиконфесионалном амбијенту какав је овдашњи.

Захваљујући подршци Секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама АП Војводине, књига садржи 360 страна великог формата, са више стотина колор фотографија репрезентативних објеката, књига, слика, рукописа, уметничких дела итд. У посебном прилогу дат је списак свих проглашених непокретних културних добара од изузетног значаја на територији Војводине, као и изузетних просторно-културних историјских целина и археолошких налазишта. Ако кажемо да се њихов број изражава у стотинама – готово да ништа није потребно додати.

Тања Ступар Трифуновић: МЈЕСТА ГДЈЕ ПОЧИЊЕ СВЕ ИСПОЧЕТКА

2019, мек повез, 13 х 20 цм, 156 стр, цена: 200,00 динара

У оквиру едиције Добитница књижевне награде ‘Милица Стојадиновић Српкиња‘, Културни центар Војводине Милош Црњански је 2019. године објавио збирку изабране и нове поезије Тање Ступар Трифуновић, лауреаткиње књижевне награде Милица Стојадиновић Српкиња, коју наша институција од 2009. године додељује песникињама за најбољу збирку поезије на српском језику, објављену између две манифестације Милици у походе.

Тања Ступар Трифуновић је 2018. године награђена за збирку поезије Размножавање домаћих животиња, Bybook, Сарајево (БиХ). Део књижевне награде Милица Стојадиновић Српкиња је и објављивање нове збирке поезије или избора из досадашњих збирки лауреаткиња, те је наредне, 2019. године објављен избор из досадашњих збирки, као и нови циклус песама Тање Ступар Трифуновић у књизи Мјеста гдје почиње све испочетка, а то је уједно и прво издање песама у Србији ове познате регионалне књижевнице.

Из поговора Владиславе Гордић Петковић

Поезија Тање Ступар Трифуновић чини највише што може да одагна традиционално, укорењено неповерење у значај и важност женског искуства и да призове свако могуће осведочење о уметничкој вредности женске перцепције и о трагичној дубини женских конфликата. Чини то, међутим, без фанфара и јаука, онако једноставно, непосредно и непретенциозно како песникиња саму себе представља у једном интервјуу: ‘Мислим да сам у свему као и друге жене. Глупо је да се правим нешто што нисам, јер у себи носим сву ту трагику и комику људског бића, које је некад величанствено, а некад је крхко и јадно‘.

О ПЕСНИКИЊИ

Тања Ступар Трифуновић рођена је у Задру 1977. године. Дипломирала је на Филолошком факултету, Одсјек српски језик и књижевност у Бањалуци. До сад је објавила пет књига поезије, књигу прича и два романа. Превођена је на енглески, шпански, бугарски, мађарски, њемачки, пољски, словеначки, македонски, чешки, дански и француски. Књига О чему мисле варвари док доручкују је награђена наградом Уни Kредит банке за најбољу књигу објављену у БиХ у 07/08 и била је у ужем избору за књижевну награду за Источну и Југоисточну Еуропу (CEE Literature Award). Књига поезије Главни јунак је човјек који се заљубљује у несрећу‘ награђена је Књижевном наградом Фра Грго Мартић за најбољу књигу поезије, за 2009. годину. Роман Сатови у мајчиној соби награђен је Наградом Европске уније за књижевност (EUPL) 2016. Збирка пјесама Размножавање домаћих животња награђена је наградом Милица Стојадиновић Српкиња за најбољу књигу поезије женског аутора и наградом Ристо Ратковић за најбољу књигу поезије, објављену у Црној Гори, Србији, Хрватској и Босни и Херцеговини.

Селимир Радуловић: ИСПОВЕСТ ТУМАЧА ЦАРЕВОГ СНА,

2019, меки повез, 18 х 20 цм, 338 стр, цена: 170,00 динара

Ековски коментаришући моћ историје библиотечких регистраторских сабиралишта, а праћењем мисли истакнутог библиофилског претходника, дефинишући и самосвест дигитализације савремених каталошких анотација у успеху доказивања да је у питању ‘круг чији је центар свугде, а обод не постоји’, Селимир Радуловић потврђује идеју да је попут библиотеке ‘неопходно каталогизовати и свет’, не би ли се ‘у савршеном облику, вратио Господу’.

(Из предговора књиге, Мина М. Ђурић)

Љубица Будаћ: ДАЈЕ СЕ НА ЗНАЊЕ – ЈАВЉЕНО! ДОБОШАРСКА СЛУЖБА У ВОЈВОДИНИ,

2019, тврди повез, 16,5 х 23,5 цм, 256 стр, цена: 550,00 динара

Књига Љубице Будаћ Даје се на знање – Јављено! Добошарска служба у Војводни, заједничко је издање Архива Војводине и Културног центра Војводине Милош Црњански. Књига је објављена у едицији Документи и представља историјски преглед настанка и развоја добошарске службе у Војводини од 18. до 20. века, о добошарима у Србији, као и о њиховом раду у југословенској држави. Изузетна вредност ове књиге је и у томе да ауторка Љубица Будаћ проучава и тему добошара у књижевности, као и сећања на добошаре, а посебно је интересантан део где су објављене одабране наредбе из Добошарске књиге заповести општине Старчево (1918-1924).

Eржебет Марјанов: ЉУДИ КОЈИ СУ ПРОМЕНИЛИ ЕПОХУ

2019, тврди повез, 23 х 15 цм, 168 стр, цена: 680,00 динара

…Ко су били људи који су донели важне одлуке и принципе на којима се темељи и данашња Војводина?

Како су живели, које вредности су неговали?

О томе говори ова књига, која је настала на основу серијала репортажа о делегатима Велике народне скупштине, објављених у ‘Дневнику’ током 2018. године, у којој је, на заиста импресиван начин, обележена стогодишњица тог великог догађаја. Нажалост, књига садржи тек један мали део њихових биографија, насталих на основу сведочења потомака, јер због велике временске дистанце, али највише због тога што се о том догађају од огромне историјске важности деценијама није говорило и данас је веома тешко пронаћи потомке који би знали да испричају своја сазнања о том времену и улози својих предака у њему… (Ержебет Марјанов).

Мирослав Кевежди, др Биљана Мицков и др Александра Ђурић Боснић, уредници: AMATEURISM – YOUTH – INTERCULTURALISM

2019,

This book is a remarkable interdisciplinary study that tackles the phenomena of youth, interculturalism, amateur practices and the amateur arts from various angles. In a highly interesting and creative way, amateurism is analyzed using seemingly different means: musical folklore, theatre, intercultural learning, Cosplay, and tourism, but also the issues of rebellion and activism. In that sense, this is a bold and contemporary study, featuring prominent local and foreign authors, illuminating amateurism in a way that has not often been featured in publications.

Aleksej Kišjuhas, PhD.

Michael Pupin : From Immigrant to Inventor

2019, tvrd povez, 21,5 x 28 cm, 195 str, cena: 1.200,00 dinara

From ‘Immigrant to Inventor’ has met with a reception which is certainly very gratifying. Evidently it conveyed a message which was timely. Hundreds of letters which I have received since the book was published , eighteen months ago, convince me that the message was particularly welcome to the youth of this country. It was intended for them , and I am certainly happy in the knowledge that it found in their hearts an enthusiastic response. Teachers of science and of religion have also assured me that they , too, found in the book a welcome message , and urged that a less expensive edition of it be published, so as to reach a much wider circle of readers. This edition is a response to these earnest requests. I hope that the new readers of this less expensive edition will find in it just as welcome a message as the readers of the older editions did. (Michael Pupin)

О монографији Дејана Деспића – БАНАТСКИ ФАЛСТАФ,

2019, тврди повез, 15 х 23,5 цм, 208 стр, 490,00 динара

Повод настанка ове књиге, посвећене једном новом делу, јесте премијерно извођење комичне опере Поп Ћира и поп Спира, с музиком академика Дејана Деспића, као и околност да је композитору исте вечери, 28. марта 2018, било уручено највише признање Српског народног позоришта – специјална златна медаља Јован Ђорђевић за његов укупан допринос развоју српске музике. Музиколошко друштво Србије иницирало је настанак ове, у нашој музикологији по много чему несвакидашње публикације, уважавајући значај стваралаштва академика Деспића и препознајући у његовој новој опери композиторово ремек-дело, које ће и у његовом опусу и уопште у српској музици добити изузетно место. Иницијатива мр Ане Котевске, председнице друштва, наишла је на разумевање Културног центра Војводине Милош Црњански и, уз финансијску подршку Покрајинског секретаријата за културу, омогућено је публиковање ове колективне моногарфије.

Књига је осмишљена као колективни подухват, у којем би се из различитих углова – музикологије, теорије књижевности и драматургије, као и студија извођачких уметности – осветлили различити аспекти овог комплексног дела. У њеном првом делу, који је посвећен музиколошкој визури, прилоге дају три музиколога: др Катарина Томашевић, др Бранка Радовић и др Соња Маринковић, осветљавајући најпре Деспићеву стваралачку поетику, затим језик и израз у његовој опери и, специфично, третман комичних елемената.

У другом су дата два прилога тумачењу, односа комичног и лирског у Сремчевом делу, као и његовим бројним филмским, телевизијским и музичко-сценским адаптацијама (прилог др Татјане Јовићевић) и анализом Миладиновићевог либретистичког поступка, а у контексту ауторових теоријских радова, посвећених овом питању (прилог др Зорана Ђерића).

Трећи део публикације посвећен је самој премијери и има два прилога. Први из пера диригента, премијерног извођења др ум. Жељке Милановић, која из специфичног извођачког угла сагледава партитуру и објашњава процес рада на делу. У другом прилогу објављена је критика др Бранке Радовић поводом премијере, као својеврсни документ првог доживљаја дела из пера нашег најпознатијег оперског критичара.

У четвртом делу, захваљујући љубазности и разумевању Весне Миладиновић, објављујемо сам текст либрета који ће бити драгоцен будућим истраживачима, а читаоцу донети посебно задовољство, јер је то текст који се, за разлику од већине оперских либрета, може са уживањем читати и као самосталан драмски текст.

Монографија СПОМЕНИЦА ПРИСАЈЕДИЊЕЊА 1918-2018, круна вековне борбе за ослобођење и уједињење,

Приређивач и главни и одговорни уредник Ђорђе Вукмировић,

2019, тврди повез, 32,5 х 25 цм, 346 стр.

Пред вама је књига чији наслов ‘Споменица присаједињења 1918-2018. Круна вековне борбе за ослобођење и уједињење’ говори практично све о њеном садржају. Ипак мислим да у њеном уводу, односу на њеном почетку, треба додати још неку реч о најважнијим у мноштву разлога да она буде објављена. Први разлог је, разуме се, огроман историјски значај догађаја, чија је стогодишњица обележена 2018. године. Из било ког угла да се анализира, за простор данашње Војводине, али и шире од тог простора, нема важнијих одлука од оних које су донете управо 25. новембра 1918. године,на Великој народној скупштини у Новом Саду. Други, можда и важнији разлог јесте – варљивост сећања. Заправо, од далеке 1938. године (а од тада је минуло више од осам деценија), у јавном а посебно институционалном оквиру, Велике народне скупштине као да није ни било. Зато 2018. године није било важно само на одговарајући начин обележити век присаједињења, него то урадити у институцијама Војводине које не би ни постојале да није било наших славних предака и њиховог прегнућа. Бесмртни Светозар Милетић и Јаша Томић представљају и данас узоре за време које је пред нама. Њима и њиховом делу је посвећена ова књига.

( Из текста Игора Мировића, председника одбора за обележавање стогодишњице присаједињења Војводине Краљевини Србији и председник Покрајинске владе).

Монографија THE CULTURAL HERITAGE OF VOJVODINA

Књига: 2019, тврди повез, 25 х 31 цм, 367 страна, цена: 2.000,00 динара;
Диск: цена: 250,00 РСД.

Претходно издање Културног наслеђе Војводине на српском језику објавили су Покрајински завод за заштиту споменика културе и Завод за културу Војводине 2008. године, а ово, обновљено и приређено на енглеском, доноси ауторске текстове: проф. др Нађе Куртовић-Фолић, др Предрага Медовића, др Бранке Кулић и мр Мирјане Ђекић; фотографије Шандора и Жолт Лукача, Ивана Калнака и Недељка Марковића; док се за цртеже и укупан дизајн монографије постарао Јавор Рашајски. У питању је прегледна монографија која, кроз више од 140 тематских јединица, из различитих визура сагледава богато културно наслеђе, идентитет и културне слојеве Војводине, вредан резултат настојања да се кроз прилоге реномираних научника, специјализованих за различите области, на читљив начин, представе сведочанства о животу и културним добрима на тлу Војводине, од древних времена праисторије до доба у коме живимо. То је, такође, и јединствено сведочанство о вековном преплету култура и специфичном богатству слојевитости наслеђа у једном изразито мултинационалном и мултиконфесионалном амбијенту какав је овдашњи. Захваљујући подршци Секретаријата за културу и јавно информисање АП Војводине, књига садржи 360 страна великог формата, са више стотина колор фотографија репрезентативних објеката, књига, слика, рукописа, уметничких дела итд. У посебном прилогу дат је списак свих проглашених непокретних културних добара од изузетног и великог значаја на територији Војводине, као и изузетних просторно-културних историјских целина и археолошких налазишта. Ако кажемо да се њихов број изражава у стотинама – готово да ништа није потребно додати.

Пеђа Ђаковић: Монографија ЕФЕМЕРИС ЈЕДНОГ ЦРТЕЖА

2018, тврди повез, 23,5 х 30,5 цм, 223 стр.цена: 1500,00 динара

Монографија Пеђе Ђаковића представља раскошну ризницу аутобиографских и других тематских причица, илустрованих цртежима. Приступајући грчкој митологији аутор каже: Грчка митологија је необично богата херојима свих врста. Неки као што су Ахил и Хектор су прваци рата, други, као Одисеј, или Тазеј су хероји из времена мира, неки су позитивни и дружељубиви, као што су Херакле или Парсеј, док су други хероји у ставу, а не у акцији, као на пример Едип, Антигона, или чак и Хектор. Остали су мирни, премда суочени са безизлазном ситуацијом. (П.Ђаковић, из монографије Ефемерис једног цртежа)

Драгољуб Аџић Аџа: 50 ГОДИНА БАВЉЕЊА КЕРАМИЧКОМ СКУЛПТУРОМ

2018, тврди повез, 23,5 х 30,5, 325 стр, цена: 3500,00 динара

Отворена или затворена форма Аџићеве скулптуре увек је целовита, убедљива, исткана густим ткивом чисте ликовности. Појам ‘лепо’ остао је у сенци. Још је Кјеркегор из темеља потресао класичну естетику као науку о лепом, која је у новој дефиницији постала логика маште. У употреби су све насушнији да се изнађу, дефинишу и у праксу уведу као елементи једног језика, као што су метафизика, онтологија архетипске монаде. Аџић није стваралац који пасивно стоји иза ове мистично- философске типологије, јер је Аџићу веома рано отворена широка панорама митских сигнала. Тако је философија опстанка замењена философијом бића. Није остала у ‘старом кључу’ ни митологија: она је сада моћ језика над мишљу и то у свакој могућој сфери духовне делатности (Макс Милер). Зато је сасвим логично што Аџић покушава да стари антички мит о Икару актуелизује и врати га у традицију нове науке о свемиру. Аџић тежи да успостави равнотежу између језика мита и језика ликовности. Судећи по називима радова који се већ дуго јављају у циклусима, основна мотивација овог вајара је однос простора и времена у свој сложености ових појмова. Лелујава линија погледа, који истовремено осветљава и прошлост и садашњост, није само пука констатација пређеног пута већ много више и много значајније – моћ стварања нових, до овог човека непостојећих облика, који подједнако респектују и етику и естетику и нуде визију једне могуће утопије – утопије коначно ослобођеног човека. И на крају, правде ради, треба још једном додати да је Аџић мајстор керамичке уметности, несвакидашњи зналац техника и технологија, материјала и процеса који тако одано служе духу и идеји уметника. (Из уводних текстова, Срето Бошњак)

Драгутин Паунић: МЕЂАШИ НЕБА И ЗЕМЉЕ

2018, тврди повез, 21,5 х 28 цм, 207 стр, цена: 1400,00 динара

Јасеница, и у географском и у етничком погледу, представља особену предеону целину. Исто тако, она је необична и јединствена и по мноштву најразличитије гробљанске пластике, чији се зачеци јављају још у другој половини 14. века. Међутим, за разлику од појединих регија где је временска и стилска кохерентност то дозволила, јасеничка стара гробља и споменици, разбацани широм брдско-планинских и долинско-котлинских предела, ни из близа нису сагледани и обрађени. Остали су ван интересовања хуманистичких наука, али и озбиљнијих теренских истраживања. Ако се о њима говорило и писало, то је чињено успутно, напречац. (Изузетак представља рад Гордане Томовић на прикупљању, проучавању и уобличавању датованих ћириличних натписа.) У међувремену, са лица земље неповратно су нестале неизбројене некрополе са богатим споменичким наслеђем прошлих епоха.

Гробља и надгробници, према којима је окружење било крајње ненаклоњено и равнодушно, наићи ће на знатижељу европских путника који су разним пословима (дипломатским, верским, војним, трговачким) ишли у Турску. (Из предговора, Д. Паунић).

Радивој Шајтинац: НЕПОЗНАВАЊЕ ПРИРОДЕ,

2018, тврди повез, 13,5 х 21 цм, 171 стр, 640,00 динара

Оно што Шајтинац гради током целокупног стваралаштва па тако (и нарочито) у књизи песама ‘Непознавање природе’, јесте кумулација спознаја, које својом емотивном природом не доводе до проповедничких или, злу не требало, дидактичких песничких порука. Изузетна осетљивост на садржаје света, Шајтинца је и овог пута довела до необичног и успешног споја велике спознаје среће, несреће и сумње, у коначност тих категорија. Ипак, привидна самоувереност и сувереност Шајтинчевог лирског субјекта осигурала је његово аутентично и врсно, неутемељено и релативизовано, место у свету из ког проговара, не без извесног иронијског отклона према сопственој судбини. (Ана Марија Грабић, из Поговора)

Драгица Стојановић: О ХРИД,

2018, мек повез, 13 х 20 цм,116 стр, цена: 250,00 динара

У оквиру едиције Добитница књижевне награде ‘Милица Стојадиновић Српкиња‘, Културни центар Војводине Милош Црњански (тада Завод за културу Војводине) је 2018. године објавио нову збирку поезије Драгице Стојановић, лауреаткиње књижевне награде Милица Стојадиновић Српкиња, коју наша институција од 2009. године додељује песникињама за најбољу збирку поезије на српском језику, објављену између две манифестације Милици у походе.

Драгица Стојановић је 2017. године награђена за збирку поезије Од(а)бране песме, коју је објавила Граматик издавачка кућа из Београда. Део књижевне награде Милица Стојадиновић Српкиња је и објављивање нове збирке поезије или избора из досадашњих збирки лауреаткиња, те је наредне, 2018. године објављена нова збирка поезије Драгице Стојановић О хрид у поменутој едицији.

Из поговора Наталије Лудошки

Збирка ‘О хрид’ утемељена је на препознатљивим стваралачким постулатима ове песникиње. Из женског дубоко личног егзистенцијалног и књижевног искуства, лирски сензибилно, али и немилосрдно аналитично, интроспективно, меланхолично се извија и тихо вибрира њен поетски белканто. Брижљиво конпонована збирка ‘О хрид’ садржи четрдесет песама, хармонизованих у четири целине: ‘Поезију сви пишу’, ‘Исповести са Охридског језера’, ‘Капут од снега’, ‘Златни дан’. Не припадајући оној категорији стваралаца чији су опуси обележени оштрим искорацима, заокретима и резовима, песникиња Драгица Стојановић истрајно води својом стазом.

О ПЕСНИКИЊИ

Драгица Стојановић је рођена у Зрењанину 1963. године. Пише поезију и објављује више од три деценије у бројним књижевним листовима и часописима (загребачки Quorum, осијечка Ревија, подгоричко Овдје, Летопис Матице српске, Поља, Свеске, ПроФемина, Траг, Урб), а збирке поезије је објављивала од 1984. године када је објављена њена прва збирка поезије Тескоба. Потом су објављене и: Кухињска кукавица; Разговор са Исидором; Гладне исповести; Литерарни снег и Од(а)бране песме.

Пре награде Милица Стојадиновић Српкиња, Драгица Стојановић је лауреаткиња награда: Станко Симићевић; Смели цвет; Смедеревске песничке вечери; Улазница и Печат вароши сремскокарловачке.

Хранислав Ђурић: МУЗИКА СРБА у првој половини XIX века у светлу новијих истраживања, књига I

2018, тврди повез, 23,5 х 17 цм, 431 стр, цена: 2.940,00 динара оба тома

Рад ‘Музика Срба у првој половини XIX века у светлу новијих истраживања’, који је настао као прилог упознавању недовољно испитане и проучене музике преткорнелијевског периода, представља један својеврсан обрађени зборник новијих и делом старијих архивских докумената, који су према одговарајућој тематици распоређени у четири релативно заокружена и међусобно разграничена дела, са одговарајућим главама и напоменама, а са задатком да се уз примену аналитичко-синтетичке методе открију и реконструишу мало познате чињенице које се односе на народну, црквену, сценску, те грађанску и уметничку музику Срба у првој половини XIX века у Угарској, Кнежевини Србији и делимично у Хрватској и Аустрији. (Хранислав Ђурић, из Предговора)

Хранислав Ђурић: МУЗИКА СРБА у првој половини XIX века у светлу новијих истраживања, књига II

2018, тврди повез, 23,5 х 17 цм, 428 стр, цена: 2.940,00 динара оба тома

Корени српске грађанске вокалне музике у Угарској, у првој половини XIX века, потичу из XVIII столећа. Она је била у најужој вези с ондашњом славеносербском и грађанском поезијом из XVIII века. Ондашња српска поезија рускославенског доба, која је била под утицајем руско-украјинске књижевности, попримила је извесна барокна обележја. Највећи број песама српске барокне и грађанске лирике најчешће се певао уз пратњу неког музичког инструмента: гитаре, мандолине, тамбуре, теорбе, виолине (хегеде), харфе, шпинета, цимбала, флауте и сл. Та меломанија, која је била веома карактеристична за Војводину у XVIII веку, била је дуготрајна, страсна и врло популарна. Чак је и Лукијан Мушицки нешто касније, 1817. године, уздахнуо, говорећи у духу свога доба: ‘Ех да знам гитар ударати’ . (Хранислав Ђурић)

Загорка Авакумовић, Дејан Јакшић: ЗБИРКА ПОВЕЉА И ДИПЛОМА АРХИВА ВОЈВОДИНЕ,

2018, тврди повез, 15 х 23,5 цм, 154 стр, цена: 540,00 динара

Међу фондовима и збиркама Архива Војводине, установе од националног значаја, истакнуто место заузима мала по обиму, али непроцењива по значају, ‘Збирка Повеља и диплома’. Архивске јединице (предмети) ове збирке истичу се, не само по историографском значају и старости већ и по свом ликовно – графичком изгледу, материјалу, димензијама и повезу. До скора су ове важне и визуелно атрактивне архивалије остале недовољно познате широј јавности. Зато смо се одлучили да детаљно презентујемо њихову садржину и пренесемо њихов упечатљив визуелни изглед. Публикација обухвата уводна разматрања, детаљне садржине и физичке описе предмета, снимке самих предмета, регистре са ближим подацима и коришћене изворе и литературу.

Уводни текст садржи два дела. У првом се уопштено говори о повељама и дипломама: појму писаног правног облика, феудалном историјском оквиру, издавању повеља војно заслуженим појединцима и провери племства, додељивању привилегија градовима, трговиштима и цеховима. У другом делу детаљно је анализирана Збирка повеља и диплома Архива Војводине. Дати су основни подаци о Збирци физичке карактеристике и језик предмета, као и условна подела предмета на садржајне групе.

(З. Авакумовић, Д. Јакшић, из Уводних напомена)

Катица Дармановић: ЖЕНСКО ЛИЦЕ УСМЕНЕ ПЕСМЕ,

Типологија и функција женских ликова у епским и епско-лиским песмама Вукове збирке,

2018, тврди повез, 15 х 23,5 цм,315 стр, цена: 680,00 динара

Избор поднаслова ‘Типологија и функције женских ликова у епским и епско-лирским песмама Вукове збирке’ наметнуо се као велико и изазовно питање – зашто у нашој науци о књижевности нема целовите студије о женским ликовима у епским песмама, иако се многе студије различитог обима баве интерпретацијом и сагледавањем ових ликова у епском фонду. Комплексност теме била је унеколико замагљена чињеницом да су се многи проучаваоци народне књижевности темељно бавили истакнутим женским ликовима епске поезије, која је по својој основној вокацији и Вуковој дефиницији, више мушка поезија. Перцепцију теме додатно су отежала и честа преиспитивања појединих женских ликова у контексту различитих методолошких приступа па се стицао утисак да се о јунакињама епске поезије сазнало скоро све и да су добро проучене. (Катица Дармановић)

Јован Савин: ТАЈНА ИСТОРИЈА ЈЕДНЕ ВАРОШИ

2018, тврди повез, 15 х 23,5 цм, 157 стр, цена: 550,00 динара

‘Tajна историја’, започета пре 15 година као прича о отуђењу човека и његовој неспособности да се ухвати у коштац са модерним временом, претворила се у истраживање лавиринта моје душе. Аутобиографски детаљи просто нису могли да изостану. У најтежим тренутцима писања, моја деца, Сара, Катарина и Олег, била су ми инспирација и основна покретачка сила без које би рукопис вероватно остао недовршен… (Из предговора, аутор)

Мирослав Егерић: ДЕЛА И ДАНИ

2018, тврди повез, 15 х 24 цм, 289 стр, цена: 600,00 динара

Скуп текстова Мирослава Егерића који чини књигу ‘Дела и дани VI‘ сведочи о доследном методолошком полазишту овог књижевног критичара и универзитетског професора, који је својим делима доминантно обележио српску књижевну критику друге половине 20. и почетка 21. века. Две целине које ова књига садржи говоре о фокалним тачкама Егерићевих интересовања, па се поред критике прозе и поезије налазе и текстови посвећени критици критике. (Из Рецензије књиге Мирослава Егерића: Дела и дани, Горана Раичевић)

Дејан Микавица: СРПСКА ПОЛИТИЧКА ЕЛИТА У АУСТРОУГАРСКОЈ МОНАРХИЈИ (1526-1860)

2018, тврди повез,16,5 x 23,5 цм, 335 стр, цена: 500,00 динара

У вишевековној борби пречасних Срба за очување историјске свести, постизање политичког признања и уважавања њихове националне индивидуалности, делимично на основу наше личне и субјективне процене, као најдостојанственији и најистакнутији представници српске политичке и интелектуалне елите у Аустријском царству, од Мохачке битке па до слома државе Хабзбурговаца, нарочито су се издвојили својим посвећеним национално-политичким радом и стваралаштвом у циљу очувања историјске свести, витешким подвизима, идеолошким и страначким осмишљавањем патриотске политике, уметничким, књижевним, духовним делима створеним у циљу постизања и очувања слободе, националног идентитета и државотворне мисли: Јован Ненад, Павле Бакић, Арсеније Ш Црнојевић, Ђорђе Бранковић, Христифор Жефаровић, Јован Рајић, Захарије Орфелин, Доситеј Обрадовић, Јован Поповић, Сава Поповић Текелија, Никанор Грујић, Јосиф Рајачић и Светозар Милетић. (Реч аутора, Д.Микавица)

Дејан Микавица: СРПСКА ПОЛИТИЧКА ЕЛИТА У АУСТРОУГАРСКОЈ МОНАРХИЈИ II(1860-1918)

2018, тврди повез,16.5 х 23.5 цм, 336 стр, цена: 500,00 динара

За настанак Хабзбуршке монархије историографија најчешће прихвата као почетну ону годину када се одиграла Мохачка битка, у којој је сломљена Мађарска држава (1526) пред налетом турске војске. До тог времена је династија Хабзбурговаца изградила породичну историју, почевши од оснивача династије Гунтрама Богатија из Х века и стекла знаменито презиме по замку Хабихтсбург у Швајцарској, у ХI веку. Постепено је ширила своје поседе, постајући од породице регионалног значаја династија европског угледа, која је свој утицај задржала током пет векова на европском простору, преко мање или више успешних владара, почевши од првог хабзбуршког краља Рудолфа I, који је владао у последње три деценије XIII века, затим Албрехта I, Фридриха III, Рудолфа IV… све до Фердинанда I Хабзбуршког, коме су припали источни поседи Хабзбуршке куће, царска титула, аустријске, чешке и угарске земље, а самим тим и обавеза да на челу Хабзбуршке монархије води рат против Oсманлија. (Реч аутора, Д. Микавица)

Zdenka Valent Belić: IMIGRANTI U VAVILONSKOJ KULI – razgovori o identitetu,

2017, tvrdi povez, 15 x 23,5 cm, 232 str, cena: 550,00 dinara.

U izdanju Zavoda za kulturu Vojvodine 2017. godine objavljena je knjiga ᾽Imigranti u Vavilonskoj kuli – razgovori o identitetu᾽, koju je priredila Zdenka Valent Belić, nagrađivana prevoditeljka sa slovačkog i srpskog jezika i urednica časopisa za književnost i kulturu vojvođanskih Slovaka ᾽Nový život᾽.

Knjiga se sastoji od četrnaest trialoga, prethodno vođenih na stranicama mesečnika Nový život, u periodu od 2015. do 2017. godine, pod zajedničkim nazivom ᾽Novi život i identitet᾽, u kojima su učestvovali eminentni slovački i renomirani srpski književnici: Zoran Đerić, Zvonko Taneski, Dragan Velikić, Dušan Šimko, Vladimir Pištalo, Pavol Rankov, Laura Barna, Etela Farkaš, David Albahari, Anton Balaž, Vladimir Arsenijević, Mihal Hvorecki, Miljenko Jergović, Martin Kasarda, Vesna Goldsvorti, Jana Juranjova, Uglješa Šajtinac, Juraj Šebesta, Dana Todorović, Svetlana Žuhova, Muharem Bazdulj, Marijus Kopčaj, Gojko Božović, Jan Zambor, Miroslav Aleksić, Jan Tazberik, Nebojša Kuzmanović i Jan Jankovič. Razgovore su vodile Zdenka Valent Belić, koja je napisala i predgovor, Kristina Kovač i Vladimira Dorčova Valtnerova, koja je napisala i pogovor.

Razgovori obuhvaćeni knjigom nastajali su elektronski, između pisaca koji se ne bi sreli bez posredovanja moderatorki koje su vodile razgovore. Glavno pitanje koje posrednice postavljaju jeste pitanje identiteta. Na njega je dat širok dijapazon odgovora, u zavisnosti od prethodnog iskustva svakog književnika ponaosob, ali i iskustva sveta u kojem njihova književnost nastaje.

Zaslugom priređivača, sagovornici su odabrani i upareni pažljivo, tako da se kod njih mogu prepoznati i vrlo fine, eterične sličnosti, ali i dovoljno razlika da razgovori budu dinamični i podsticajni za kreiranje i iznošenje argumenata. Naslov knjige, nastao na osnovu reči Stanislava Baranjčaka, koji u zaključku svog eseja o jezičkoj pometnji izriče metaforu ᾽Imigrantski sindrom Vavilonske kule᾽, u prvi mah može asocirati na nešto negativno, strano i neuspešno, unutar prostora bez mnogo nade. Međutim, dijalogom i prevodilačkim posredovanjem, ali i uredničkim prepoznavanjem i inicijativom, ta situacija se preokreće u svoju pozitivnu suprotnost – nije loše stupiti u svet drugog i drugih jezika, nije loše ozbiljno misliti i tražiti odgovore na različitim stranama. Vavilon može biti prijatno mesto za ljudski život.

Deo iz recenzije Miroslava Keveždija

Никола Страјнић: ГРЧКО И РИМСКО ПЕСНИШТВО,

2017, тврди повез, 15 x 23,5 цм, 315 стр, цена: 550,00 динара.

Огледи Николе Страјнића, окупљени око наслова, рефлектују изворну, првотну појаву лирског, које ће, скривајући их у себи, подстаћи развој касније филозофије, трагедије, комедије. Овај кондензовани синкретички облик лирског, који је настао у Грчкој у периоду од седмог до петог века пре наше ере, а чији трагови су наговештени већ од Хомера и Хесиода, поставиће координате које ни модерна лирика није успела у многоме да напусти. У том смислу, избор Страјнићевих огледа има за циљ да омогући оријентацију у домену и античке и модерне лирике, нудећи дијахронију, како када је у питању европско песништво, тако и када је у питању укупно стваралаштво Николе Страјнића.

(Маја Медан, 2015. године)

Милан Брдар: УМ ЦРНЕ ШУМЕ / I, двотомно издање/ Martin Heidegger, Sein und Zeit, 1927-2017,

2017, тврди повез, 16 x 25 цм, 369 стр, цена за оба тома: 1.990,00 динара.

I том – Ова књига је написана за познаваоце Хајдегера, да би видели колико га нису познавали. При том није реч о ароганцији, колико о разлици тумачења: преовлађујућег у литератури и овде изложеног. Литература о Хајдегеру је огромна, али је огроман и облак опскурантизма у којем нестаје највећи број дотичних штива. Мала је вероватноћа да постоји филозоф који је више хваљен и слављен, а мање схваћен. А није лако писати о Хајдегеру. Највећи филозоф XX века; највећи западни филозоф после Хегела; коначно највећи филозоф Запада после Хераклита! (Милан Брдар, предговор)

Милан Брдар: УМ ЦРНЕ ШУМЕ / II, двотомно издање/ Martin Heidegger, Beiträge zur Philosophie, 1937-2017,

2017, тврди повез, 16 x 25 цм, 427 стр, цена за оба тома: 1.990,00 динара.

II том – У овој књизи први знатан део заузима расправа о смислу и дометима стратешког окрета (Kehre) који је Хајдегер манифестно извео тек годину дана касније, 1930.године. Од тог датума образује се Хајдегерова филозофија друге фазе, позната као филозофија Хајдегера II. Она је основни предмет разматрања у овој књизи, што ће бити од велике користи, тим пре што, на наше изненађење, тај део Хајдегерове филозофије у литератури у опште није апсолвиран на начин стабилизовања око неког одређенијег језгра тумачења… (Милан Брдар, предговор)

Стана Динић Скочајић: БИЋЕ СНЕГА

2017, мек повез, 13 x 20 цм, 94 стр, цена: 300,00 динара

У оквиру едиције Добитница књижевне награде ᾽Милица Стојадиновић Српкиња᾽, Завод за културу Војводине (сада Културни центар Војводине Милош Црњански) је 2017. године објавио нову збирку поезије Стане Динић Скочајић, лауреаткиње књижевне награде Милица Стојадиновић Српкиња коју наша институција од 2009. године додељује песникињама за најбољу збирку поезије на српском језику, објављену између две манифестације Милици у походе.

Стана Динић Скочајић је претходне, 2016. године, награђена за збирку поезије Теглице за бубице, објављену у издању Књижевне општине Вршац, 2015. године. Део књижевне награде Милица Стојадиновић Српкиња је и објављивање нове збирке поезије или избора из досадашњих збирки лауреаткиња, те је наредне, 2017. године објављена нова збирка поезије Стане Динић Скочајић Биће снега.

Из поговора Драгане В. Тодоресков

Композициона каприциозност која се огледа у промени формалних обележја па и у тематско-мотивској непредвидљивости, из песме у песму, у случају Стане Динић Скочајић није мана. Напротив, готово да је доживљавамо као заштитни знак њене поезије која рачуна на ефекат читаочевог изненађења и перманентног стања будности и приправности.Међутим, колико год била изненађујућа унутар себе, толико је њена нова, седма песничка збирка, ᾽Биће снега᾽, логичан наставак збирке ᾽Теглице за бубице᾽.

О ПЕСНИКИЊИ

Стана Динић Скочајић рођена је у Струмици (Македонија), живела у Ковину, Белој Цркви, Београду, Књажевцу. Основну школу, гимназију и Вишу педагошку школу – Српскохрватски језик и југословенска књижевност, завршила је у Нишу. У Београду студирала на Филолошком факултету (истоимена група). Живи у Нишу.

Пише прозу и поезију. Награђивана за појединачне приче. Крајем 2016. године уручена јој је Награда Милица Стојадиновић Српкиња, за књигу песама Теглице за бубице.

Њене песме и приче заступљене су у бројним антологијама, од којих је најновија Антологија српских песника (ауторке су: Дубравка Ђурић и Биљана Обрадовић) под насловом МАЧКЕ СЛИКАРИ, недавно објављена у Америци, са поговором водећег америчког песника Чарлса Бернстина.

Превођена на енглески, руски, шпански, италијански, бугарски и македонски језик.

Чланица је Српског књижевног друштва.

Сунчица Денић: МАТИЦА

2017, мек повез,13 x 20 цм, 130 стр, цена: 300,00 динара

У оквиру едиције Добитница књижевне награде ᾽Милица Стојадиновић Српкиња᾽, Завод за културу Војводине (сада Културни центар Војводине Милош Црњански) је 2017. године објавио нову збирку поезије Сунчице Денић, лауреаткиње књижевне награде Милица Стојадиновић Српкиња коју наша институција од 2009. године додељује песникињама за најбољу збирку поезије на српском језику, објављену између две манифестације Милици у походе.

Сунчица Денић је претходне, 2016. године, награђена за збирку поезије Невреме, објављену у издању Албатрос Плус, Београд 2016. године. Део књижевне награде Милица Стојадиновић Српкиња је и објављивање нове збирке поезије или избора из досадашњих збирки лауреаткиња, те је наредне, 2017. године, објављена нова збирка поезије Сунчице Денић Матица.

Из поговора Фрање Петриновића:

Да ли је заиста са позорнице нашег доживљаја и нашег постојања нестао заувек онај свет који смо почесто доживљавали као место извесног склада и равнотеже, остављајући за собом неку врсту агресивне пустоши, препуштајући на посвемашњој трауматичној неустројености, огољене у егзистенцијалној стрепњи, без могућности бекства и евентуалног спаса?

Не пита ли се онда са пуним разлогом Сунчица Денић у књизи ᾽Матица᾽, управо на трагу те затечености, тог неподношљивог егзистенцијалног удара, ᾽какво је ово доба и каква је ово земља кад завичаја нема, човека кад нема᾽, и шта се то десило са свим оним са чиме се ми, као и песнички субјект, сусрећемо ᾽у овој проклетој авлији᾽, где једино још ᾽од магарца страхују?᾽

Шта је преостало у тој ᾽пустој земљи᾽ по којој смо принуђени да крочимо, осим сећања и памћења?

О ПЕСНИКИЊИ

Сунчица Денић је рођена 1956. године у Угљару код Приштине. Пише поезију, прозу, књижевну критику и есеје. Књиге Сунчице Денић преведене су на многе језике, добитница је великог броја признања. Живи у Врању, ради на Педагошком факултету. Члан је Удружења књижевника Србије и Српског књижевног друштва.

Награде: Повеља и Плакета Бранко Миљковић, Перо деспота Стефана Лазаревића, Вук Филиповић, Мајсторско писмо, Свети Сава, Сима Цуцић, Ана Франк, Григорије Божовић, Милица Стојадиновић Српкиња…

Никола Кајтез: ЕНЦИКЛОПЕДИЈА ФИЛОЗОФСКИХ НАУКА – пет томова

I – ФИЛОЗОФИЈА САЗНАЊА, 2017, тврди повез, 15 x 23,5 цм, 448 стр, цена: 650,00 динара;

II – ФИЛОЗОФИЈА ПРИРОДЕ, 2017, тврди повез, 15 x 23,5 цм, 344 стр, цена: 650,00 динара;

III – ФИЛОЗОФИЈА ДРУШТВА, 2017, тврди повез, 15 x 23,5 цм, 468 стр, цена: 600,00 динара;

IV – ФИЛОЗОФИЈА КУЛТУРЕ, 2017, тврди повез, 15 x 23,5 цм, 460 стр, цена: 600,00 динара;

V – ФИЛОЗОФИЈА ДУХА, 2017, тврди повез, 15 x 23,5 цм, 377 стр, цена: 600,00 динара.

Особен синтетички приступ, луцидно… Одмерено и убедљивим разлозима поткрепљено… Однегован, књижевно дотеран језик… Јасно, логично, ефектно…

(Академик Никола Милошевић)

Свеже, снажно, занимљиво и надасве успело… Кајтез смисао људског постојања види у непрестаном приближавању истини, аутентичном богатству живота, остварењу слободне људске заједнице и откривању нових хоризоната човековог самоосвештавања…

(Академик Љубомир Тадић)

Инспиративна и дубока теоријска размишљања… Аргументована критика… Ваљано документовано… Узорна ерудиција и филозофска култура… Богати садржај и стил… Јасне, продубљене и добро организоване рефлексије…

(Академик Михаило Марковић)

Душан Тодоровић: ВИЗУЕЛНИ ТРАГОВИ,

2017, тврди повез, 25 x 32 цм, 304 стр, цена: 2.000,00динара

У рекапитулацији и реконструкцији стваралачког опуса уметника Душана Тодоровића као и вредносног дефинисања његове свеукупне уметничке праксе, од раних седамдесетих година прошлог столеће, до средине друге деценије новог миленијума, са разлогом може да се констатује постојање идејног и програмског континуитета у његовом делу, без обзира на разуђену тематску интерпретацију кроз уметничку праксу. Из такве стваралачке позиције континуитета у дисконтинуитету, произлази и неоспорна чињеница да је креативни ангажман Тодоровића у бившем југословенском региону заслужио признату улогу истакнутог истраживача савременог ликовног језика и визуелне праксе и био један од пионирских утемељивача неоавангардних садржаја, препознавајући и ревидирајући током седамдесетих, осамдесетих и у наредним деценијама репрограмирајући визуелни језик модернистичких и идејно потрошених авангардних тенденција... (Миле Игњатовић, историчар уметности)

Srpska_politika_u_Hrvatskoj_1538-1918_PRIPREMA_bez mreze

Дејан Микавица: СРПСКА ПОЛИТИКА У ХРВАТСКОЈ,1538-1918,

2017, тврди повез, 16,5 x 23,5 цм, 334 стр, цена: 400,00 динара

Књига је замишљена као историјско, хронолошко и проблемско преиспитивање политике коју су водили најистакнутији представници српског народа на хрватском, славонском и војно-граничарском простору који се на ове земље односи, у историјском континуитету од готово четири столећа. Полазећи од досадашњих истраживања и на основу одговарајућег увида у литературу, грађу и периодику домаће и стране провенијенције, уверени смо да су се стекли неопходни услови да се овој проблематици приступи критичније, свестраније и објективније него што је то чињено до сада.

(Д. Микавица)

Srpska_politika_u_vojvodini_1526-1918_PRIPREMA-bez mreze

Дејан Микавица: СРПСКА ПОЛИТИКА У ВОЈВОДИНИ, 1526-1918,

2017, тврди повез, 16,5 x 23,5 цм, 296 стр, цена: 430,00 динара

Ова књига је настала као делимично употпуњен и незнатно измењен резултат ранијег, двадесетогодишњег самосталног историографског рада на Универзитету, домаћим и страним архивима и библиотекама, на основу истраживања која су подразумевала што целовитији и темељнији увид у научну литературу домаће и стране провенијенције. У оној мери у којој су нам то допуштале објективне могућности, коришћени су првенствено објављени извори из мађарских и аустријских архива, периодика која је излазила на српском и мађарском језику у Будимпешти и Новом Саду, архивски фондови у Србији, Мађарској и Аустрији, мемоарски списи утицајних политичких и јавних радника, најугледнијих, црквених и световних представника српске пречанске политике…

(Дејан Микавица)

Јово Радош: СРПСКА НАРОДНА ФИЛОЗОФИЈА,

2017, тврди повез, 15,5 x 23,5 цм, 272 стр, цена: 600,00 динара

Књига која је пред нама проистекла је из садејства две ауторове особене и истинске љубави: филозофије, чији бивствујући смисао (у тежњи за мудрошћу) чини и одређује Ерос и народних умотворина, које на својеврстан начин буде страст и нагон за размишљањем и умеју недовољно да подстичу дух на саморазговор и дијалог са оштроумним и ᾽филозофирајућим᾽ прецима. Дакако, у том назначеном међуодносу, филозофија је имала носећу улогу: као пишчева професија и занимање, као трајни мисаони занос и подстрек за многа духовна прегнућа, али и као рутинска обавеза у вишедеценијском педагошком раду.

(Јово Радуш, Уводно слово)

Васа Павковић: НЕОЧЕКИВАНИ ПЕСНИЦИ

(Едиција Црвени Чот)

2015, 23 х 22,5 цм, тврди повез, 166 стр, цена: 200,00 динара (нема на стању)

У овој књизи аутор је покушао да читаоцима понуди мозаичку слику ликова и стваралаштва четворо важних војвођанских и српских песника: Јудите Шалго, Вујице Решин Туцића, Војислава Деспотова и Петру Крдуа. Високи значај уметничке активности то четворо песника у Војводини, Србији и својевремено Југославији, скоро да је немогуће одредити- а већина губитака који је њиховим смртима задесио српски језик и културу, видљив је сваког дана у вишеструкости својих јасних утицаја. Ова књига је замишљена као хибридни критички пројекат, пре свега има за циљ скретање пажње младих песника, писаца и интелектуалаца на битан део наше непосредне, најбоље традиције и њену многоструку подстицајност. Мозаик текстова који је тако начињен, део је сложене слике постмодерних уметничких кретања која су у великој мери обележила последње две деценије 20.века и прву деценију овог новог, 21.века…

Биљана Мицков и Драган Илић, уредници: КУЛТУРНА ТРАНСФОРМАЦИЈА ГРАДА

2015, меки повез

Међу тековинама домаће културологије у 2015. години се издвојио зборник Културна трансформација града који су приредили новосадски стручњаци Биљана Мицков и Драган Илић. Систематизован зборник садржи 16 огледа о положају културе у савременим градовима која све уочљивије подстиче њихову структурну трансформацију. Након инспиративног увода колегинице Мицков, уреднице и сараднице узорних међународних зборника, културни развој градова у постглобалном добу тумаче домаћи и инострани експерти – херитолози, теоретичари, естетичари, књижевни критичари, архитекте, функционери и саветници градских управа.

Њихови огледи су допуњени краћим биографијама и библиографијама везаним за обрађене теме. У надахнутом есеју ‘Вредновање културе у глобалном граду’, Џон Холден градску културу посматра као сложену ‘загонетку’. Залаже се за преформулацију појма уметности као есенцијалног сегмента ширег концепта културе, напомињући да је културни живот еволуирао од маргиналне до изузетно важне идентитетске компоненте сваког грађанина. Раст културних садржаја доводи у везу са порастом економских активности. Прилози аутора надовезују се на уводни текст који се бави начинима вредновања културе у глобалном граду, допуњујући и разјашњавајући из области као што су урбанизам и наслеђе, савремена уметност, дигитализација или нове културне политике, као и проблематизујући појмове попут креативности и заједнице.

Корисно и читљиво штиво, како за управљаче културним средствима и градске стратеге из развојних области тако и за уметнике, љубитеље уметности и културну публику која жели да се развија или да то постане. Поред домаћих аутора и Новог Сада у повременом фокусу, књига је обогаћена и интернационалним експертским искуством. Неки од аутора су и Џон Холден, Дарко Полић, Јован Чекић, Ивана Јовановић Арсић, Хасан Бакши, Естеве Карамес и други.

Александар Ђ. Кадијевић

Ото Толнаи: СТУДИЈЕ О КАРФИОЛУ

(Едиција Црвени Чот)

2014, тврди повез, 23 х 22,5 цм, 310 стр, цена: 200,00 динара (нема на стању)

Ово изузетно дело, у преводу с мађарског на српски језик Арпада Вицка, Завод за културу Војводине објавио је у новопокренутој едицији Црвени Чот која ће, како јој и име каже, убудуће бити намењена објављивању и промоцији врхунских књижевних остварења најпознатијих аутора из Војводине. Ото ТОЛНАИ (Тонаи Оттó, Кањижа, 1940). Песник, прозаиста, есејиста, драмски писац, уредник, књижевни преводилац.

Студирао мађарски језик и књижевност у Новом Саду и филозофију у Загребу. Покретач (1961) и главни уредник књижевног подлистка Сyмпосион и, потом (1965), часописа Úј Сyмпосион. Осуђен условно (1972) као одговорни уредник, због објављивања текстова који су инкриминисани као непријатељска пропаганда. Уредник литерарних емисија и ликовни критичар у редакцији програма Радио Новог Сада на мађарском језику до пензионисања, 1994. године. Последњи (полуизабрани) председник (1990) Савеза књижевника Југославије. Покретач (1992) часописа Еџ Сyмпосион у Веспрему (Мађарска).

Културни центар Војводине “Милош Црњански”

Културни центар Војводине „Милош Црњански" негује и промовише савремене културне стратегије, истражује могућности примене и развоја нових културних модела у Војводини.

КОНТАКТ

Културни центар Војводине „Милош Црњански"
Војводе Путника 2
21 101 Нови Сад, Србија
Телефон: 021/47 54 128

office@zkv.rs

Културни центар Војводине “Милош Црњански”

КОНТАКТ

АКТУЕЛНО