Мултимедијалним програмом отворена изложба „Dreamer – aлгоритам који сања” Јелене Горички Елке
Изложба „Dreamer – aлгоритам који сања” Јелене Горички Елке део је истоименог мултимедијалног пројекта који је настао на маргинама њене изложбе/перформанса „Sweet dreams 2023.” који је реализовала заједно са креативном групом музичких ентузијаста – „Family” хором из Вршца. У оквиру стратешког пројекта „Културни потенцијали Војводине – од мапирања до умрежавања” Културног центра Војводине „Милош Црњански” , овај интердисциплинарни уметнички пројекат представљен је публици 8. маја 2026. у Културној станици „Свилара”.
Публици се пре програма, у име организатора, обратио Ненад Шапоња, в. д. директора Културног центра Војводине „Милош Црњански” који је истакао и вишегодишњу веома успешну сарадњу установе културе на чијем је челу са Културном станицом „Свилара”, као и вредност стратешког пројекта културних потенцијала Војводине, који, овом приликом, повезују Нови Сад и Вршац.
„Пред нама су изузетне слике Јелене Горички Елке и оно што фасцинира је да на њима недвосмислено можемо видети и доживети колико су снови у нашим животима важни. Јер, да није онога што се налази на позадинама њених слика, не би било ни онога што је у првом плану на њеним платнима”, истакао је Шапоња.
Кроз циклус слика, видео рад и перформативни сегмент у сарадњи са Рок-поп хором „Family” Јелена Горички Елка чини корак даље у истраживању односа уметности, технологије и тела. „Dreamer” доноси јединствено просторно искуство у којем се сликарство преплиће с AI анимацијом и колективним извођењем, трансформишући изложбени простор у живу инсталацију – место где алгоритам „сања”, а публика постаје део тог сна.
„Јелена Горички Елка и овим програмом показује да је ауторство појам који је у уметности 21. века подложан испитивању и упућује нас на Алгоритам са којим је, у својеврсном диригованом коауторству, досањала један визуелно семантички сан. У шематском приказу процеса рада и приређеном дигиталном каталогу гледалац ове изложбе наћи ће и важно упутство за тумачење овог мултимедијалног перформанса које показује да процес Јелене Горички Елке није само низ техничких корака, већ кружна трансформација: од нематеријалног сна, преко дигиталног ‘маштања’ и физичког додира четкице, назад до светлосног таласа који пулсира на телима колектива”, истакла је на отварању програма културолошкиња др Александра Ђурић Боснић, координаторка стратешког пројекта „Културни потенцијали Војводине – од мапирања до умрежавања” Културног центра Војводине „Милош Црњански”. Она је истакла и сарадњу са Градским музејом Вршац где ће изложба такође бити постављена.
Након сјајног наступа Рок-поп хора „Family” из Вршца, публика је била у прилици да види изложбу које су чиниле слике са QR кодовима који када се учитају дају пуну слику креативног стваралаштва уметнице.
Поставка ће бити отворена у КС „Свиларa” до 17. маја ове године. Организатори изложбе посебну захвалност упућују креативном тиму пројекта: Соњи Матанов Јерковић, Данијели Стојанов, Марији Добрић, Дуњи Шашић, Наташи Симић, Дејану и Сандри Петровић, Гордани Калнак и свим певачицама и певачима хора „Family” и истоименом бенду из Вршца.
О уметници
Јелена Горички Елка рођена је 1977. у Вршцу. Дипломирала је и мастерирала на Академији уметности у Новом Саду, одсек сликарство у класи професора Милана Блануше.
Током 30 година рада, уметница Јелена Горички Елка реализује своје радове у лиминалном простору, између дигиталних медија и традиционалног сликарства, указујући на улогу нових технологија у трансформацији уметничког дела, процеса његове продукције и саме излагачке праксе.
О изложби
„Dreamer или алгоритам који сања” је екстатични артистички лавиринт, виртуелно реални имагинаријум, компатибилан порицаној сензуалности 21. века у којем су у неразмрсивом преплету снови и архетипови, алгоритам, лично и колективно свесно, несвесно и надсвесно. На питање ко је „Dreamer”, ко су сневачи, а ко су пробуђени, свако од нас ће касније или пре, морати да нађе најличнији одговор. У међувремену, оно што искуствено знамо, јесте да када сањамо често видимо јасније, осећамо дубље, нисмо лимитирани, нисмо усамљени, нисмо плашљиви и ограничени крхким телесностима. Када, међутим, не сањамо само једни о другима већ једни с другима, имамо метафизичку моћ да преобликујемо и свест и свет. А онда нас алгоритам препознаје као креаторе, не више само као пасивне конзументе егзистенцијалне, личне и надличне велике загонетке.”
Др Александра Ђурић Боснић



















