„Књижевноисторијска и есејистичка дела Милорада Павића“

1. „Историја српске књижевности барокног доба” – 2023, тврди повез, 17×24 cm, 611 стр, цена: 2000 динара

2. „Историја српске књижевности класицизма” – 2023, тврди повез, 17×24 cm, 519 стр, цена: 2500 динара

3. „Историја српске књижевности предромантизма” – 2023, тврди повез, 17×24 cm, 181 стр, цена: 2500 динара

Милорад Павић је један од најважнијих српских књижевних историчара 20. века, о чему сведоче његови бројни нови увиди у заборављене писце и епохе наше литерарне баштине (Гаврил Стефановић Венцловић, барок, класицизам, предромантизам), који су прихваћени и високо вредновани у науци о српској књижевности. Поновно издање ових радова свакако представља значајан допринос домаћој и европској академској заједници (где они имају статус обавезне или, сходно предмету, секундарне литературе), али и комплетнији увид у стваралаштво једног од најзначајнијих књижевника последњих деценија 20. и почетка 21. века.

„Књижевноисторијска и есејистичка дела Милорада Павића” не подразумевају њихово пуко реиздање, већ и приређивање текстова по савременим текстолошким начелима, као и пратећу научну литературу, укључујући и библиографско-рецепцијска изучавања тих дела од њиховог првог објављивања до данас –  што захтева обимна истраживања и ангажовање сарадника за сваку књигу појединачно. Главни приређивач и уредник је Павићев дугогодишњи најближи сарадник на Филозофском факултету у Новом Саду проф. емеритус др Сава Дамјанов.

Наредне 2024. године објавићемо студије о писцима којима се Милорад Павић читавог живота бавио, а неки од њих су постали и јунаци његове белетристике, као што су Гаврил Стефановић Венцловић и Војислав Илић, да би се 2025. године, објављивање „Књижевноисторијских и есејистичких дела Милорада Павића“ завршило његовим збиркама есеја.

Издавачи: Културни центар Војводине „Милош Црњански” (Нови Сад) и Народна библиотека Србије (Београд). 

 

 

Дејан Петровић: „Окрутности живота потребна је благост погледа (разговори: 2004–2023)“

 

2023, тврди повез, 23,5x14,5 cm, 251 стр; цена: 1200 динара

 

„Уважени читалац Окрутности живота потребна је благост погледа (разговори 2004–2023)  моћи ће да ужива у описима, тумачењима, допунама, присећањима, полемикама рада и дела интервјуисаних саговорника, а међу њима ће се наћи места за добитнике Оскара, освајаче Нинове награде, победнике Берлинала, ауторе култних песама које су нас формирале и филмова који су нас начинили бољим људима, неке од њих по први и једини пут у Србији, ауторима фотографија по којима ће одређени историјски период локално и глобално остати запамћен, перјаницама алтернативних књижевних жанрова или глумаца којима се (и) Тарантино дивио…“

 

(Уводна реч)

 

Из књиге Окрутности живота потребна је благост погледа (разговори 2004–2023):

 

Шта мислите да је важније, бити у скромном тиму који осваја трофеје или бити у донекле мањем тиму за који се игра „из љубави“? Да ли је новац једина вредност коју поштујете?

(Смех.) Рећи ћу Вам да бих волео да видим помало од свега. Данас ја себе не доживљавам као хероја Наполија, нисам чак ни близу да замислим то. Знам да сам чиним мали део Наполија, који ће остати у клупској и мојој породичној историји. Знам да је клуб успео да освоји трофеј и за тако нешто се спремао. Међутим, постоје тимови који су обавезани за спремање за веће трофеје, у пуно већем обиму. Али то су другачији тимови. Мислим да постоји више значаја у освајању трофеја против непораженог шампиона Серије А (Јувентуса), једног од најважнијих клубова у Италији, и са том победом можда ћу постати још уваженији. Али, ја не доживљавам себе као хероја, па чак и ако то јесам, то неће променити чињеницу ко сам, како играм, или колико дајем свом тиму.

(ЕДИСОН КАВАНИ: Не доживљавам себе као хероја)

 

Једном сте направили паралелу између режисера и дрвосече…

Јесте, то сам рекао да кад писац пише, он седне па пише, а ми филмски режисери смо у суштини у позицији да узмемо секиру, па идемо у шуму да исечемо дрва, да направимо папир, да би могло да се пише…

(СРЂАН КОЉЕВИЋ: Нежан и неумољив) 

Одакле надимак Кики?

Код мене је у згради било једно педесеторо, шездесеторо деце у четири улаза, и неко је био Дебели, један је био Ушати, један је био Окана, а мене су звали Кики – не знам, нека бомбоница мала. Ја сам био најмањи ту, некако сам се тешко борио са тим јачима од себе, али сам знао да звекнем некога на кварно, шта да радим (смех). Иако су ме звали по тој бомбони, борио сам се некако за своје место у друштву.

 

(ЗОРАН КИКИ ЛЕСЕНДРИЋ: Случајно и заувек)

   

Да ли сте били изненађени када Вас је Quentin Tarantino позвао да глумите у „Ђанговој освети“, у некој врсти почасне улоге за Вас?

На неки начин да, али треба знати да је Тарантино био мој обожавалац дуги низ година. То се догодило када сам снимао филм „Говор анђела“ у Овиједу, у Шпанији, продуциран од Harveya Weinsteina. Још деведесетих. У том филму моја ћерка је била Penelope Cruz и она ми је рекла: „Franco, идем на фестивал у Сан Себастијану сутра“. Сачекао сам док се вратила и тада ми је рекла да је срела тог младог редитеља званог Тарантино, који је луд за мном и који је рекао: „Јао, Franco Nero, мораш ме довести к њему, морам да га видим“…

 

(FRANCO NERO: Тарантину сам био идол)

 

 

Дејан Петровић је дипломирао филозофију на Филозофском факултету у Београду. Двогодишње постдипломске студије из политичких наука завршио је на Универзитету у Болоњи (Италија). На Трећем програму националног радија, емитовано му је преко три стотине ауторских емисија, углавном из области филма. Аутор је више стотина есеја, ауторских и стручних текстова, приказа књига, интервјуа, превода и филмских критика. Објављивао је за Време, Хабитус, Статус, Градину, Нову српску политичку мисао (НСПМ), Think Tank, Аплауз, III програм, Balcanis, НИН, Нови Филмограф, Путеве, Нову мисао (НМ), Travel, Летопис Матице српске, Урбан, Филаж, The men, Талас и културне додатке Политике и Вечерњих новости. Као члан жирија критике, Дејан Петровић је представљао земљу на међународним фестивалима у Португалу, Шведској, Словачкој, Украјини, Пољској, Румунији и Шпанији. Члан је FIPRESCI. Објавио је књиге Аспекти глобализације (НСПМ), Далеко је Хадерсфилд (Нишки културни центар) и Сумирани горки талог искуства (Neopress Publishing).

Окрутности живота потребна је благост погледа његова је четврта књига.

 

Владимир Копицл: „CRIES and CONSTRUCTION”

2023, меки повез, 14 х 22 цм, 115 стр; цена: 1.200,00

Нову едицији наше Идавачке делатности обогатили смо још једном књигом: „Cries and constructionˮ, Владимира Копицла. Иначе се идеја едиције Наша места (Our places) може изразити једном једноставном сликом: упалити светло у мраку. Објављени текстови значајних војвођанских аутора у преводу на енглески језик треба да истакну вредност ове текстуалне уметности и приближе је онима којима српски није матерњи језик.

ИЗБОР ИЗ РЕЦЕНЗИЈЕ:

„Копицлова песма је, ма о чему да говори, и ма шта да прећуткује, алхемијски меланж феномена најразличитијег могућег порекла, од сваке врсте, при чему посебно читаоце оптерећене ‘александријским синдромом’ (неки се греси морају испаштати), посебно интригира начин на који песник у простор песме уводи литерарне релације, и то увек у другом кључу, од саглашавања до ироније или сарказма, нарочито, како сам приметио већ у ‘Шуму Вавилона’, при почецима (нпр. ‘ја пијем чашу горких суза’), после којих ће нас поетски глас повести према неименљивом, стално измичућем језгру или средишту песме. Е, тада смо се примакли поезији, чудној уметности која вербалним средствима покушава да нам саопшти оно што је ванвербално.

Јер, каже сам песник, ‘то што се не види, то највише постоји’. Авангардиста се за трен дотакао метафизике, и онда отишао даље, хрлећи у сусрет новим вапајима, и новим конструкцијама, да уз помоћ срна попасе тенкове и пожње све луне у космосу. 

– Михајло Пантић

 

Владимир Копицл рођен је 1949. године. Завршио је студије књижевности на Филозофском факултету у Новом Саду.

Објавио је књиге поезије „Аер (1978), „Парафразе пута (1980), „Гладни лавови (1985), „Вапаји & конструкције (1986), „Питање позе (1992), „Приказе – нове и изабране кратке песме (1995), „Клисурине (2002), „Песме смрти и разоноде – изабране и нове песме (2002), „Смернице (2006), „Промашаји (2008), „Совин избор – нове и изабране песме (2008), „27 песама: тенкови & луне (2011), „Несвршено (2011), „Туфне – изабране песме (2013), H&Q (2013), „Формат звери (2015), „Szurdokok (2019), „Удаљени бубњеви (2020).

Роман: „Пурпурна декада (2020).

Књиге есеја: „Механички патак, дигитална патка (2003), „Призори из невидљивог (2006), „Уметност и пропаст (2018).

Приредио је и превео више књига, зборника и антологија: „Тело уметника као субјект и објект уметности (1972 – са Аном Раковић), „Трип – водич кроз савремену америчку поезију (1983 – са Владиславом Бајцем), „Нови песнички поредак – антологија новије америчке поезије (2001 – са Дубравком Ђурић), „Врата панике – тело, друштво и уметност у мрежи технолошке дереализације (2005), „Миленијумски цитати (2005), „Техноскептицизам (2007) итд.

Добио је Бранкову награду за прву књигу песама (1979), Стеријину награду за позоришну критику (1989), Награду ДКВ за књигу године (2003), Награду „Стеван Пешић (2003), Награду „ИСТОК-ЗАПАД за поезију (2006), Дисову награду за песнички опус (2008), Награду „Десанка Максимовић за песничко дело и допринос развоју српске поезије (2012), Награду „Ramonda Serbica за целокупно дело и допринос књижевности и култури (2017) и Награду „Димитрије Митриновић за роман „Пурпурна декада и изузетан допринос српској култури и очувању лепих уметности (2021).

О његовом књижевном и уметничком раду објављене су монографска издања: „Владимир Копицл: Ништа још није овде али неки облик већ може да му одговара (2007, приредио Небојша Миленковић), „Најбољи свет – Владимир Копицл, добитник Дисове награде (2008, приредила мр Маријана Матовић) као и зборник радова „Поезија Владимира Копицла (2014, приредила Мирјана Станишић).

Превођен, заступљен, биран, постављан итд. Живи у Новом Саду.

 

Biljana Mickov: FUTURE OF CULTURE

2023, меки повез, 14 х 22,5 цм, 195 стр, цена: 1.300,00 динара

The collection of works The Future of Culture thematizes culture as one of the most important, yet often unjustifiably neglected issues of global modernity. Between the covers of the book are collected thirteen contributions whose authors, from the country and abroad, come from various scientific and artistic fields and combine the academic study of culture with the practice of cultural policy and management. Relevant modern theoretical approaches, as well as a multitude of concrete examples from different parts of the world, from which important lessons can be drawn and on the basis of which practical suggestions can be formulated, are comprehensively presented. In the book, the state of culture is viewed in a global frame­work and, through the experiences of a whole series of countries that are presented in the chapters, the local-global relationship is considered in a fruitful way and shows how, in the field of culture as in others, there is no one universal model of development, but that we can learn a lot from each other. Culture, after all, has always been primarily a field of communication and exchange.”

 Ivana Spasić, PhD, University of Belgrade – Faculty of Philosophy

 

Милица Бакрач: Хранитељ птица

2023, мек повез, 13х20 цм, 157 стр, цена: 900,00 динара

У оквиру едиције Добитница књижевне награде „Милица Стојадиновић Српкињаˮ, Културни центар Војводине „Милош Црњанскиˮ је 2023. године објавио збирку изабране и нове поезије Милице Бакрач, лауреаткиње књижевне награде „Милица Стојадиновић Српкињаˮ 2022. године (за књигу „Господе, није нам хладноˮ), коју наша институција од 2009. године додељује песникињама за најбољу збирку поезије на српском језику, објављену између две манифестације „Милици у походеˮ.

Избор поезије Милице Бакрач и поговор за ово издање урадио је Зоран Ђерић.

Из поговора Зорана Ђерића

Овај избор сачињен је од седам нових песама и песама које су претходно објављене у књигама: Азбучник, Књига староставна, Јав из Горе Црне, Жена и Господе, није нам хладно. Предочен је песнички опус из последњих 15 година. Новим песмама су наговештена даља трагања, али не толико за формом (јер она је већ коришћена), колико за новим темама (идејама, мотивима, предметима).

Песма која отвара књигу (и именује цео избор), „Хранитељ птица”, има у поднаслову: уместо посвете. Тринаест строфа, свака започиње словом из наслова – будућег акростиха: Хранитељ птица.

Хранитељ птица (са много алузија на Анђела хранитеља или Анђела чувара; са једним насловним подударањем: истоимена телевизијска серија, у продукцији „Загреб филма”, 1970. године, по сценарију и у режији Анте Заниновића), ипак је само један, како већ у првој строфи истоимене песме подвлачи песникиња. Његова улога није физичка, мануелна, мада је и он некад хранио птице! него метафизичка, истовремено метафорична и метонимијска.

***

Господе, није нам хладно, представља аутентично песничко сведочанство, јединствено и снажно, чак потресно, којим се издвојила из обимне прошлогодишње песничке продукције и препоручила за награду која носи име велике српске родољубиве песникиње Милице Стојадиновић Српкиње.

Милица Бакрач овим песничким избором потврђује да је на трагу своје познате претходнице, како по свом родољубивом, тако и по свом лирском потенцијалу. Њена поезија заснована је на уверењу да „Бог је љубав” (I Јов. 4, 16). Свето Писмо не тврди да Бог има љубави нити каже да је љубав извесни квалитет или својство Божије. Уверава нас да оно што јесте Бог јесте љубав; да Бог јесте (постоји) као љубав и да начин на који Бог јесте представља љубав (Јанарас). И наша песникиња је свесна да живот није просто преживљавање, нити пасивна чињеница одржавања у постојању, него динамичко остваривање љубави, нераскидива заједница љубави. Нико не постоји само за себе, него постоји нудећи себе заједници љубави са осталим. Живот је „узајамно прожимање” живота, што значи: живот једног Лица постаје живот онога другога; њихово Постојање се црпи из остваривања живота као заједнице, из живота који се поистовећује са самоприношењем и са љубављу (Јанарас).

***

Уверени смо да је песништво Милице Бакрач азбучник љубави, вере и наде. Зато је треба читати са поверењем и поздравити дубоким наклоном.

О ПЕСНИКИЊИ

Милица Бакрач, дјевојачко презиме Ненезић, рођена је 6. марта 1977. године у Никшићу. Дипломирала је на Филозофском факултету у Никшићу на Одсјеку за српски језик и књижевност.

Објавила је више од десет збирки поезије. Приредила је избор из поезије Петра Другог Петровића Његоша „Благо томе ко довијек живиˮ, избор из поезије Матије Бећковића „Имао се рашта и родитиˮ и избор из поезије Десанке Максимовић „Верујемˮ – Витез, Београд, 2016.

Заступљена је у више антологија поезије за одрасле и дјецу на српском говорном подручју.

За поезију је вишеструко награђивана, а добитница је и награде ,,Златна значка и плакета” Културно-просветне заједнице Србије за несебичан, предан и дуготрајан рад и стваралачки допринос у ширењу културе, као и награде града Суботице за изузетан допринос српској култури.

Ради као уредник програма у ЈУ „Захумље” у Никшићу.

Већину наших наслова можете пронаћи или поручити у „Делфи” књижарама: „Јован Јовановић Змај” у Новом Саду (Змај Јовина 12), СКЦ у Београду (Краља Милана 48) и „Борислав Пекић” у Београду (Кнеза Михаила 48), као и у новосадским књижарама: „Мост” (Змај Јовина 22), „Zenit books” (Његошева 24) и „Bulevar books” (Булевар Михајла Пупина 6).  А све наслове у Онлајн продавници.

За додатне информације, односно за наслове којих нема у горенаведеним књижарама, можете нас контактирати путем и-мејла: indok@zkv.com.

Бранко Андрић Андрла:  ,,ЛАЊСКИ СНЕГ”

2022, тврди повез, 22,5 x 22,5 цм, 279 стр, цена: 1.300,00 динара

Културни центар Војводине „Милош Црњански” објавио је последњи антироман познатог новосадског авангардног уметника Бранка Андрића Андрле „Лањски снег”, роман који се не може препричати јер у њему Андрла наставља своје уметничке експерименте који су били одлика и свих његових ранијих књига.

„Лањски снег” је специфична козерија о путовању и местима за која нисмо сигурни да ли постоје или да ли мирују.

Последње поглавље романа има назив „Опроштај”, а последње речи су: „Отуђили су се и један од другога и сами од себе”.

Андрлин син, Бранко Андрић млађи, указао је уредништву Културног центра Војводине „Милош Црњански” на чињеницу да је у Андрлиној заоставштини рукопис романа на којем је писац радио последњих година пре трагичне погибије.

Роман почиње „шекспировом” дилемом: ПИСАТИ ИЛИ НЕ ПИСАТИ?

ИЗ КЊИГЕ „Лањски снег”

Почетак, или једном писцу ништа није милије него да седи и да пише.

  • Увод у основе онога што би се могло назвати почетком. Почетком свега. У овом случају би се то могло односити на нешто што би суштински требало да представља роман, а можда не би тако истински изгледало.
  • Писати или не писати? То је дилема сваког иоле савеснијег ствараоца, писца, па и оног човека који није писац, али који би био рад да нешто у том смислу учини, стави некакав знак на папир, да учини живот радосним и блесавим. Напише. Нешто? Песму. Причу. Позоришни комад. Роман. То је једно веома важно питање, једно од важнијих – суштинско.
  • Писање романа, без потцењивања и понижавања, односно омаловажавања осталих бројних књижевних облика, који исто тако претпостављају постојање великог и изузетног талента, знања и истрајности у раду, далеко је најсложенији вид литерарног стваралаштва. Роман је у стању да се извргне у стоглаво чудовиште које је у стању да се спотакне и саплете о своје сопствене ноге и стропошта се у потпуно безнађе. И онда је онај ко га ствара у стању да осети ону праву, изузетну самоћу.

Роман „Лањски снег” последње је Андрлино дело на коме је радио до смрти, овај рукопис се први пут појављује у јавности.

О ПИСЦУ

Бранко Андрић Андрла рођен је у Новом Саду 1942. године, а погинуо је у саобраћајној несрећи у Дунаујварошу октобра 2005. године. Објављивао је поезију и прозу на српском и немачком језику. Осим тога, бавио се филмом и музиком. Оснивач је култног музичког састава „Империум оф Јазз”. Његове песме и прозни радови заступљени су у многим антологијама. У књижевности се појавио 1971. године прекретничком књигом „Ја сам мали мамин сексуалац”. Поред тога објавио је и следеће књиге „Треба бити спреман на све” (1984), „Потонули бродови од хартије” (1990), „Дан за посете болницама” (1991), „Како жене страшно пате” (1991) и „Санаторијум” (2000).

Већину наших наслова можете пронаћи или поручити у „Делфи” књижарама: „Јован Јовановић Змај” у Новом Саду (Змај Јовина 12), СКЦ у Београду (Краља Милана 48) и „Борислав Пекић” у Београду (Кнеза Михаила 48), као и у новосадским књижарама: „Мост” (Змај Јовина 22), „Zenit books” (Његошева 24) и „Bulevar books” (Булевар Михајла Пупина 6).  А све наслове у Онлајн продавници.

За додатне информације, односно за наслове којих нема у горенаведеним књижарама, можете нас контактирати путем и-мејла: indok@zkv.com.

Борислав Хложан: монографија „ПРИЧА О СТУДИЈУ Мˮ

2022, тврди повез, 24 х 16,5 цм, 186 стр; цена: 1.300,00

„Студио М је наша сала ‘Олимпија‘, наша дворана ‘Чајковски‘, наш ‘Марки клуб‘ и наш ‘Карнеги хол‘. Иако се, можда, Нови Сад у много чему не може мерити са Паризом, Москвом, Њујорком или Лондоном, он се свакако по бујности и квалитету музичког живота може поредити са великим светским музичким центрима. А Студио М је управо био главно жариште наше музикеˮ, написао је о Студију М Борислав Хложан, аутор књиге о настанку и историјату чувене новосадске концертне дворане и професионалног студија.

Аутор је књигу посветио успомени на тројицу визионара: Антона Еберста, Павла Жилника и Василија Димића, који су подизањем ове концертне сале оплеменили Нови Сад.

О аутору Бориславу Хложану

Борислав Хложан (Нови Сад, 1957), завршио је студије на Одсеку за југословенску и општу књижевност на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду. Од 1983. радио је као новинар у Радију Нови Сад и листу „Дневник”. Објављивао је чланке у бројним листовима, часописима и стручној периодици. Био је уредник за музичку уметност „Лексикона уметника Војводине”; аутор је монографје „Хоризонти звука”, посвећене животу и музичком опусу највећег српског и југословенског концертног гитаристе и композитора Јована Јовичића (2012). Од 2007. ради као новинар и уредник у Документарно-образовном програму ТВ Војводине. Снимио је  бројне документарне филмове и серијале из историје и културне историје.

О књизи „Прича о Студију Мˮ

Студио М – југословенско светилиште музике

Новосадски Студио М данас није само легендарна концертна дворана, то је и својеврсни храм уметности у којем је током протеклих шездесетак година стварана историја југословенске музике. Када се човек сада осврне на мноштво најразличитијих снимања и концерата који су се овде догађали готово свакодневно, немогуће је не осетити велико поштовање и дивљење пред ентузијазмом и преданошћу генерација музичара и других културних посленика, захваљујући којима се наша музика развијала и напредовала, достижући данас врхунске уметничке домете.

Међу тим непрегледним бројем музичких догађања веома је тешко одабрати она најважнија и најкарактеристичнија, јер су се и мерила и перспективе сагледавања у међувремену толико променили и готово је немогуће у оваквом, силом прилика сведеном и обимом текста ограниченом приказу, пружити комплетну и заокружену слику свега што се догађало у Студију М од његовог отварања до дана када је у њему престала да одјекује музика. Приказ историјата те значајне концертне дворане неизбежно је одређен драгоценом, али непотпуном писаном грађом, сећањима актера, као и субјективним приступом аутора, као скроман покушај реконструкције једног изузетно важног сегмента културне историје Новог Сада и Војводине.

Нема у Новом Саду, ни у покрајини, важнијег концертног простора од Студија М. Све најбоље што се догађало на овдашњој музичкој сцени на неки начин је забележено у историјату ове студијско-концертне дворане. Некада су то били концертни наступи, а некада студијска снимања којима су овековечени највиши извођачки домети водећих домаћих и страних уметника.

Због тога је Студио М наша сала „Олимпија”, наша дворана „Чајковски”, наш Марки клуб и наш Карнеги хол. Иако се, можда, Нови Сад у много чему не може мерити са Паризом, Москвом, Њујорком или Лондоном, он се свакако по бујности и квалитету музичког живота може поредити са великим светским музичким центрима.

Модерна зграда Студија М, смештена између Дунавског парка и зграде у којој је доскора био смештен Радио Нови Сад, деценијама је једно од карактеристичних обележја градског центра, а сам Студио М је добро познат Новосађанима као концертна дворана у којој су наступали многи чувени музичари и где су приређивани бројни значајни фестивали.

Прича о Студију М је заправо повест о брзом развитку нашег музичког живота у другој половини 20. века, као и о изузетном залагању и ентузијазму неколицине великих културних прегалаца, који су у временима оскудице и у околностима не превише наклоњеним уметности, успели да музички живот у Новом Саду и у Војводини унапреде и подигну га на веома висок – заиста се може рећи – европски ниво.

Изградња Студија М, студијско-концертне сале савршених акустичких одлика, средином шездесетих година била је велики тријумф неколицине заслужних културних делатника, пре свега тадашњег начелника Музичког одељења Радија Нови Сад, Антона Еберста, који је упркос свим тешкоћама остварио своју замисао и жељу да свој град обогати једном савременом и репрезентативном музичком двораном.

Завршетак градње и пуштање у рад Студија М био је догађај од преломног значаја за Радио Нови Сад, као и за сам Нови Сад, који је тада први пут добио једну наменски саграђену, праву концертну салу врхунске акустике, која ни у чему није заостајала за најбољим музичким дворанама у свету. И у Студију М су одмах почели да наступају најреномиранији домаћи и страни солисти и ансамбли, овде је снимљено небројено мноштво изузетно вредних концерата. Коришћење ове дворане притом није било искључиво усмерено на музичка збивања, овде су снимане и позоришне представе, приређиване су изложбе, књижевни догађаји, тако да је та музичка сала постала изузетно важан простор, чији је значај надалеко зрачио.

А сами почеци Радија Нови Сад и изградња Студија М нису били лаки. Изградња Студија М 1965. године била је врхунац једне динамичне фазе развоја Радија Нови Сад, који је после тешких и мукотрпних година на почетку рада, током шездесетих постао угледна, слушана и савремено опремљена југословенска радио-станица.

Основан је 31. марта 1949. године. Одређен је и датум почетка емитовања нове радио-станице – 29. новембар, Дан Републике, најзначајнији државни празник тадашње ФНРЈ. Рок за оспособљавање за рад новосадске радио-станице био је веома кратак, а људи запослени у Радију Нови Сад суочили су се са готово непремостивим тешкоћама. У то време, после сукоба са Информбироом, заправо са СССР, Југославија је била под блокадом и са Истока и са Запада, у земљи је било веома мало радио-материјала, а није било могућности за увоз потребне опреме. У Суботици су пронађени делови потребни за израду радио-станице, широм Војводине, прикупљани су каблови и жице и од свега тога је инжењер Ладислав Грајнер, тадашњи професор радио-технике у Средњој техничкој школи у Суботици, сачинио први предајник, јачине пола киловата, који је имао скроман домет. Према јављањима тадашњих слушалаца, програм се повремено чуо у удаљенијим областима Србије, чак и понегде у иностранству, али само када су метеоролошки услови били повољни. Тачно у подне, у етру се први пут чуло: „Овде Радио Нови Сад, на таласној дужини 212,4 метра.” Након спикерске најаве, новосадски хор „Светозар Милетић” извео је химну „Хеј Словени”. Почео је редован радијски програм: следиле су, једна за другом, емисије вести на српско-хрватском, мађарском, румунском, словачком и русинском, на пет језика на којима је од самог почетка емитован програм Радија Нови Сад.

Када су инсталирани јачи предајници, испоставило се да је новосадска радио-станица, која је емитовала програм на пет језика, постала веома слушана и у суседним земљама, као и у другим државама Централне и Источне Европе.

Већину наших наслова можете пронаћи или поручити у „Делфи” књижарама: „Јован Јовановић Змај” у Новом Саду (Змај Јовина 12), СКЦ у Београду (Краља Милана 48) и „Борислав Пекић” у Београду (Кнеза Михаила 48), као и у новосадским књижарама: „Мост” (Змај Јовина 22), „Zenit books” (Његошева 24) и „Bulevar books” (Булевар Михајла Пупина 6).  А све наслове у Онлајн продавници.

За додатне информације, односно за наслове којих нема у горенаведеним књижарама, можете нас контактирати путем и-мејла: indok@zkv.com.

Ђорђе Писарев: „ON THE MOONBRIDGE AND OTHER FANTASTIC STORIES”

2022, меки повез, 14 х 22 цм, 109 стр; цена: 1.200,00

Нову едицији наше Идавачке делатности обогатили смо и трећом књигом прозе: „On the moonbridge and other fantastic storiesˮ, Ђорђа Писарева. Иначе се идеја едиције Наша места (Our places) може изразити једном једноставном сликом: упалити светло у мраку. Објављени текстови значајних војвођанских аутора у преводу на енглески језик треба да истакну вредност ове текстуалне уметности и приближе је онима којима српски није матерњи језик.

Ђорђе Писарев (1957, Визиц) приповедач, романописац, есејиста и критичар, најсклонији је експерименту и један је од најрадикалнијих припадника генерације такозване младе српске прозе са почетка 80-их година 20. века, са којом се постмодерна дефинитивно устоличила као доминантна струја у савременој српској прози. Дипломирао је југословенску и општу књижевност на Филозофском факултету у Новом Саду. Био је главни уредник часописа „Поља”, уредник „Става”, „Недељног Дневника” и Српског књижевног магазина. Сада је уредник недељног издања листа „Дневник”. Заступљен је у десетак антологија савремене српске прозе.

За роман „Пописујући имена ствари” добио је награду за најбољу књигу године Друштва књижевника Војводине, док је „Готска прича” награђена првом наградом Покрајинског фонда за културу, а роман „Завера близнакиња” наградом „Лаза Костић”.

Стипендију „Борислав Пекић” стекао је за рукопис романа „Под сенком змајаˮ. Објавио је четири збирке прича („Књига господара причаˮ, „Мики Шепард: Страшне приче, Посланице из Новог Јерусалима и Бесмртнициˮ), књигу есеја „Пред вратима раја (топографија пусте земље)”, седам романа „Мимезис мимезис романа” (са Фрањом Петриновићем), „Књиге народа лутака”, „Готска причаˮ, „Ковчег”, „Пописујући имена ствари”, „Завера близнакиња” и „Под сенком змаја”.

Већину наших наслова можете пронаћи или поручити у „Делфи” књижарама: „Јован Јовановић Змај” у Новом Саду (Змај Јовина 12), СКЦ у Београду (Краља Милана 48) и „Борислав Пекић” у Београду (Кнеза Михаила 48), као и у новосадским књижарама: „Мост” (Змај Јовина 22), „Zenit books” (Његошева 24) и „Bulevar books” (Булевар Михајла Пупина 6).  А све наслове у Онлајн продавници.

За додатне информације, односно за наслове којих нема у горенаведеним књижарама, можете нас контактирати путем и-мејла: indok@zkv.com.

Сава Дамјанов: „THE EXPLORATION OF PERFECTION”

2022, меки повез, 14 х 22 цм, 109 стр; цена: 1.200,00

У новој едицији наше Идавачке делатности, у овој години објављена је и друга књига прозе, овог пута истакнутог писаца Саве Дамјанова The exploration of perfection. Иначе се идеја едиције Наша места (Our places) може изразити једном једноставном сликом: упалити светло у мраку. Објављени текстови значајних војвођанских аутора у преводу на енглески језик треба да истакну вредност ове текстуалне уметности и приближе је онима којима српски није матерњи језик.

Сава Дамјанов (Нови Сад, 29. септембар 1956) је српски писац, књижевни историчар, есејиста и универзитетски професор. Пише прозу, књижевнокритичке и књижевноисторијске радове. Као прозаисту, књижевна критика га сматра једним од водећих представника српског постмодернизма. Његова научна истраживања усмерена су пре свега ка фантастичној књижевности, еротским и језичко-експерименталним слојевима у српској традицији, теорији рецепције, постмодернизму, као и ка компаративистици. Приређивао је за штампу текстове српских писаца 18, 19. и 20. века. Током деведесетих година уређивао је часопис за светску књижевност Писмо, и Свети Дунав, магазин посвећен средњоевропској култури. Уредник је Библиотеке српске фантастике, едиције Новосадски манускрипт, као и антологијске библиотеке Десет векова српске књижевности код Издавачког центра Матице српске. Један је од оснивача међународног књижевног фестивала Прозефест (у Новом Саду) и Награде „Милован Видаковић“ која се додељује за животно дело. Био је председник Управног одбора Градске библиотеке у Новом Саду (2004-2008); од 2008. је члан Управног одбора Матице српске, а од 2012. председник Управног одбора Стеријиног позорја. Тренутно предаје на Филозофском факултету у Новом Саду, где је и дипломирао (1980. године, група за југословенске књижевности и српскохрватски језик), магистрирао (1986) и докторирао (1996) под менторством академика Милорада Павића.

Његови текстови превођени су на енглески, француски, немачки, руски, пољски, чешки, мађарски, словачки, русински, украјински, бугарски, словеначки и македонски језик. Заступљен је у антологијама савремене српске прозе.

У зимском семестру 2001/2002. предавао је на катедри за славистику Универзитета у Тибингену (Немачка). Држао је предавања и на универзитетима у Регенсбургу, Фрајбургу, Берлину, Халеу, Триру, Гетингену, Бону, Торину, Венецији, Кракову, Вроцлаву, Варшави, Гдањску, Лођу, Ополу, Сосновјецу, Великом Трнову, Љубљани, Скопљу, Будимпешти, Кијеву и Лавову. Сарађује на докторским студијама Универзитета у Београду, Нишу, Никшићу, Загребу и Лисабону. Учесник је многих међународних књижевних и научних симпозијума у земљи и иностранству.

Дела: Истраживање Савршенства (роман), Београд 1983; Граждански еротикон (антологија), Ниш 1987; Корени модерне српске фантастике (студија), Нови Сад 1988; Колачи, Обмане, Нонсенси (приче), Београд 1989; Шта то беше млада српска проза? (есеји и критике), Београд 1990; Причке (проза), Београд 1994; Нова (постмодерна) српска фантастика (антологија), Београд 1994; Кодер: историја једне рецепције (студија), Београд 1997; Повести различне: лирске, епске, но највише неизрециве (приче), Нови Сад 1997; Глосолалија (изабране и нове приче), Нови Сад 2001; Ново читање традиције (књижевноисторијски огледи), Нови Сад 2002; Нови Сад – земљи рај (хрестоматија, у коауторству са Л. Мустеданагић ), Панчево 2003; Нови Сад – земљи рај I-II (хрестоматија, у коауторству са Л. Мустеданагић), Панчево 2004; Антологија сербској постмодерној фантастики (на украјинском), Лавов, 2004; Постмодерна српска фантастика (антологија), Нови Сад 2004; Граждански еротикон (антологија – друго, допуњено и илустровано издање), Нови Сад 2005; Ремек-делца (приче), Београд 2005; Ерос и По(р)нос (есеји, прикази, мистификације), Београд 2006; Историја као Апокриф (роман), Нови Сад 2008; Апокрифна историја српске (пост)модерне (есеји), Београд 2008; Порно-литургија Архиепископа Саве (приче), Нови Сад-Зрењанин 2010; Дамјанов: српска књижевност искоса (изабрани књижевноисторијски и књижевнокритички радови), књига 1-5, „Службени гласник“, Београд 2011-2012: Књига 1: Вртови нестварног (огледи о српској фантастици); Књига 2: Велики код: Ђорђе Марковић Кодер (студија и есеји); Књига 3: Српски еротикон (еротографија у српској књижевности); Књига 4: Нова читања традиције 1-3 (књижевноисторијски огледи); Књига 5: Шта то беше српска постмодерна? (есеји и критике); Итика Јерополитика@Вук (роман), Нови Сад-Зрењанин 2014.

Награде: Бранкова награда; Награда „Захарије Орфелин“; Награда СИЗ-а културе Војводине за оригинални домет у књижевној историографији; Награда за најбољу прозну књигу године Друштва књижевника Војводине; Награда „Лаза Костић“; Награда „Госпођин вир“; Награда „Сретен Марић“;

Већину наших наслова можете пронаћи или поручити у „Делфи” књижарама: „Јован Јовановић Змај” у Новом Саду (Змај Јовина 12), СКЦ у Београду (Краља Милана 48) и „Борислав Пекић” у Београду (Кнеза Михаила 48), као и у новосадским књижарама: „Мост” (Змај Јовина 22), „Zenit books” (Његошева 24) и „Bulevar books” (Булевар Михајла Пупина 6).  А све наслове у Онлајн продавници.

За додатне информације, односно за наслове којих нема у горенаведеним књижарама, можете нас контактирати путем и-мејла: indok@zkv.com.

Фрања Петриновић: „TRAUMA”

2022, меки повез, 14 х 22 цм, 131 стр; цена: 1.200,00

Након књига поезије (Селимира Радуловића и Каталин Ладик), објављене у новој едицији наше Идавачке делатности, за читалачку јавност припремили смо три нове књиге прозе истакнутих писаца: Фрање Петриновића, Саве Дамјанова и Ђорђа Писарева. Идеја едиције Наша места (Our places) може се изразити једном једноставном сликом: упалити светло у мраку. Објављени текстови значајних војвођанских аутора у преводу на енглески језик треба да истакну вредност ове текстуалне уметности и приближе је онима којима српски није матерњи језик.

Фрања Петриновић (Нови Сланкамен, 1957) српски је књижевник, књижевни критичар и уредник књижевних часописа. Студирао је у Новом Саду на Филозофском факултету. Објавио је више романа и есеја. Члан је Управног одбора Друштва књижевника Војводине. Био је уредник часописа „Пољаˮ, новинар културне рубрике листа „Дневникˮ и уредник у издавачком предузећу „Стилосˮ. Добитник је више књижевних признања.

Дела: Мимезис, мимезис романа, роман, 1983, Ткиво, опсене: повест, роман, 1988. (н. издање 2001.), Извештај анђела, роман, 1997, Пред вратима раја, есеји, 2002, Последњи тумач симетрије, роман, 2005, Траума – стечајне легенде, збирка прича, 2009, Алмашки кружоци лечених месечара, роман 2011, Поправљач огледала, роман 2017, Коначани извештаји о равнотежи, роман 2020.

Награде: награда Друштва књижевника Војводине за књигу године 1997, награда „Бранко Бајићˮ 2002, Искре културе 2006, награда „Лаза Костићˮ 2006, Награда „Стеван Пешићˮ 2010, Награда „Душан Васиљевˮ 2012. и Награда „Теодор Павловић”, за најбољу књигу, за роман Коначни извештаји о равнотежи, 2021.

Живи у Новом Саду.

Већину наших наслова можете пронаћи или поручити у „Делфи” књижарама: „Јован Јовановић Змај” у Новом Саду (Змај Јовина 12), СКЦ у Београду (Краља Милана 48) и „Борислав Пекић” у Београду (Кнеза Михаила 48), као и у новосадским књижарама: „Мост” (Змај Јовина 22), „Zenit books” (Његошева 24) и „Bulevar books” (Булевар Михајла Пупина 6).  А све наслове у Онлајн продавници.

За додатне информације, односно за наслове којих нема у горенаведеним књижарама, можете нас контактирати путем и-мејла: indok@zkv.com.

Каталин Ладик: „ПАМЋЕЊЕ ВОДЕ” (билингвално издање)

2022, тврди повез, 22,5 х 22,5 цм, 213 стр; цена: 1.500,00

У издању Културног центра Војводине „Милош Црњански” објављена је нова збирка песама Каталин Ладик, коју је са мађарског језика превела Драгиња Рамадански.

Њен лик и песништво најбоље описује сама уметница одговарањем на питање како она доживљава себе данас: „Да бих уочила разлику између Каталин данас и Каталин у раној младости, морам прво да погледам у себе и да набројим оно што ми се чини да је остало у мени од моје ране младости. То су знатижеља, интровертност, жеља и способност да постанем невидљива, сервилност, избегавање конфликата, повремена жеља да ипак будем у центру пажње, поузданост, одлучност, жеља и борба за независношћу, расипање животне енергије, потреба за самоћом, страх од неизвесности; још увек придајем велику важност сновима, упуштам се у авантуре, летим у сновима, не одустајем од тражења тзв. Космичке интелигенције или – Свемогућег. Примећујем разлику у следећем: постала сам стрпљива и тиша, не плашим се смрти, нити тога да се заљубим…”

Каталин Ладик је 2020. била добитница наше Медаље културе за укупно стваралаштво.

Већину наших наслова можете пронаћи или поручити у „Делфи” књижарама: „Јован Јовановић Змај” у Новом Саду (Змај Јовина 12), СКЦ у Београду (Краља Милана 48) и „Борислав Пекић” у Београду (Кнеза Михаила 48), као и у новосадским књижарама: „Мост” (Змај Јовина 22), „Zenit books” (Његошева 24) и „Bulevar books” (Булевар Михајла Пупина 6).  А све наслове у Онлајн продавници.

За додатне информације, односно за наслове којих нема у горенаведеним књижарама, можете нас контактирати путем и-мејла: indok@zkv.com.

Гордана Драганић Нонин и Жарка Свирчев, уреднице: „ПОСТАЈАЊЕ АУТОРКОМ”

2022, меки повез, 23,5 х 16,5 цм, 246 стр; цена: 1.300,00

У текстовима обједињеним у зборнику ‘Постајање ауторком’ истражују се стратегије путем којих су списатељице конституисале и афирмисале женско ауторство у српској култури у 19. и почетком 20. века.

***

Предмет истраживања у радовима у овом зборнику управо су сукоби, стереотипи, подвојености, пребивања ауторки у лиминалним просторима, али и њихови непрекидни преображаји и перформирања, изневеравања и прекорачивања постављених граница. ‘Постајање ауторком’ у српској култури један је од формативих наратива (женске) књижевности који протејски искрсава на различитим местима – језичком искуству, жанровским оквирима, тематским меандрима, наративним решењима, те у њиховом позиционирању у књижевном пољу и осмишљавањима иновативних видова деловања. Да је реч о конститутивним чиновима женске књижевности показују и досадашња истраживања овог феномена.”

Жарка Свирчев

Већину наших наслова можете пронаћи или поручити у „Делфи” књижарама: „Јован Јовановић Змај” у Новом Саду (Змај Јовина 12), СКЦ у Београду (Краља Милана 48) и „Борислав Пекић” у Београду (Кнеза Михаила 48), као и у новосадским књижарама: „Мост” (Змај Јовина 22), „Zenit books” (Његошева 24) и „Bulevar books” (Булевар Михајла Пупина 6).  А све наслове у Онлајн продавници.

За додатне информације, односно за наслове којих нема у горенаведеним књижарама, можете нас контактирати путем и-мејла: indok@zkv.com.

Ђезе Бордаш / Атила Бордаш: „ВЕЛИКИ КАНАЛ – ДЕЛО ЈОЖЕФА КИША” (билингвално издање)

2022, тврди повез, 16,5 х 23,5 цм, 116 стр; цена: 1.300,00 динара

Културни центар Војводине „Милош Црњански”, у суиздаваштву са Издавачком кућом „Тиски цвет”, објавио је књигу у част годишњице пловне саобраћајнице у времену Хабзбуршке монархије.

„Ове године је 220. годишњица (1802–2022) отварања за саобраћај првог пловног канала у ондашњој Хабзбуршкој монархији, односно у нашој данашњој Бачкој, који се сматра и једним од првих пловних канала у целој Европи. После дугих и тешких преговора на Бечком двору, радови на такозваном ‘Францовом каналу’ од Бачког Моноштора на Дунаву до Бачког Градишта на Тиси почели су 6. маја 1973. године, а канал је постао плован 2. маја 1802. године, када је први пловни објекат прошао кроз преводницу у средишту канала, код Новог Врбаса. Та дереглија је кренула из Карпата, а циљ му је био Беч, скративши дотадашњи водени пут за чак 158 километара. Време путовања од Градишта до Моноштора Тисом и узводно Дунавом било је скраћено за 20 дана, а низводно Дунавом и узводно Тисом за десет дана.”

Реч аутора

Већину наших наслова можете пронаћи или поручити у „Делфи” књижарама: „Јован Јовановић Змај” у Новом Саду (Змај Јовина 12), СКЦ у Београду (Краља Милана 48) и „Борислав Пекић” у Београду (Кнеза Михаила 48), као и у новосадским књижарама: „Мост” (Змај Јовина 22), „Zenit books” (Његошева 24) и „Bulevar books” (Булевар Михајла Пупина 6).  А све наслове у Онлајн продавници.

За додатне информације, односно за наслове којих нема у горенаведеним књижарама, можете нас контактирати путем и-мејла: indok@zkv.com.

„ИЗАБРАНА ЗЕНИТИСТИЧКА ДЕЛА”, 1. коло у 8 томова

2022, тврди повез, 12,5 х 19,5 цм, 116 стр, 74 стр, 104 стр, 122 стр, 85 стр, 70 стр, 79 стр. и 49 стр; цена комплета: 12.000,00 динара, а цена појединачних књига је 1.500,00 динара (ограничен број примерака за појединачну продају)

У суиздаваштву Банатског културног центра и Културног центра Војводине „Милош Црњански” објављена су Изабрана зенитистичка дела у 8 томова.

1. коло чине следеће књиге:

Љубомир Мицић: „АНТИЕВРОПА”;

Љубомир Мицић, Иван Гол, Бошко Токин: „МАНИФЕСТ ЗЕНИТИЗМА”

Бранко Ве Пољански: „77 УБИЦА”

Љубомир Мицић: „СПАС ДУШЕ”

Љубомир Мицић: „РИТМИ МОЈИХ СЛУТЊА”

Љубомир Мицић: „ИСТОЧНИ ГРЕХ”

Љубомир Мицић:„АЕРОПЛАН БЕЗ МОТОРА”

Маријан Микац: „ЕФЕНТ НА ДЕФЕКТУ”

Уређивачки одбор чинили су: Милош Јоцић, Симон Грабовац и Радован Влаховић, са сарадницима: Андреа Беата Бицок, Драгана Бошковић, Маша Вујиновић, Зоран Ђерић, Младен Ђуричић, Василије Милновић, Владимир Петровић, Милана Поучки, Снежана Савкић, Ненад Станојевић, Нина Стокић и Виктор Шкорић.

„Дела у овој едицији стварана су у складу са авангардом, зенитистичком поетиком која је, између осталог, заговарала нестандардне типографске интервенције и слободна играња језиком, стилом, изразом и граматиком. Уредници издања су се трудили да у што већој мери очувају изворни изглед текстова и њихов оригинални, често деструктивни језички израз, како би данашњи читаоци имали прилике да се што непосредније упознају са луцидном зенитистичком уметношћу. Међутим, због прилагођавања савременој штампи, нека дела имају делимично прилагођен гафичким прелом, а због прилагођавања савременом језичком стандарду над текстовима су вршене минималне граматичке интервенције.ˮ

Реч уредника

Већину наших наслова можете пронаћи или поручити у „Делфи” књижарама: „Јован Јовановић Змај” у Новом Саду (Змај Јовина 12), СКЦ у Београду (Краља Милана 48) и „Борислав Пекић” у Београду (Кнеза Михаила 48), као и у новосадским књижарама: „Мост” (Змај Јовина 22), „Zenit books” (Његошева 24) и „Bulevar books” (Булевар Михајла Пупина 6).  А све наслове у Онлајн продавници.

За додатне информације, односно за наслове којих нема у горенаведеним књижарама, можете нас контактирати путем и-мејла: indok@zkv.com.

Борислав Хложан, уредник: „ОПСЕДНУТЕ ВЕДРИНЕ ДУШАНА РАДИЋА” 

2022, меки повез, 14,5 х 23,5 цм, 241 стр, цена: 1.300,00 динара

Зборник научних текстова са Музиколоког скупа у Новом Саду, одржаног 2021. године.

„Стваралац неуморне радозналости и истински ерудита широких интересовања, Радић је настојао да својом музиком пружи сопствени уметнички одзив и одговор на одсудне изазове турбулентних времена у којима је живео, што га је, уз поменуту бескомпромисност, а упркос неспорној вредности његовог стваралаштва, често доводило у ситуацију да мора да се бори и да брани сопствене ауторске ставове. Чињеница што је овај композитор готово цео радни век провео у статусу слободног уметника, издржавајући се од сопственог композиторског рада, што је било малтене незамисливо у тадашњој социјалистичкој Југославији, само је пробудило, некада мање, а некада више изражен осећај издвојености или изопштености из тадашњег музичког живота. Радићева музика је, упркос свему,  својим квалитетом изборила место на концертним подијумима, његова дела су често и успешно извођена, доносећи овом аутору бројна и значајна друштвена признања, међу којима и чланство у Српској академији наука и уметности, а и музиколози су посветили доста пажње проучавању и тумачењу његовог стваралаштва.ˮ

Из предговора