Промоција књижевног стваралаштва Луисе Валенсуеле, у оквиру програма „Уметник у фокусуˮ
Уметница у фокусу, гошћа Културног центра Војводине „Милош Црњански” биће позната аргентинска књижевница Луиса Валенсуела, чије књижевно стваралаштво представљамо у четвртак, 1. јуна 2023. године.
Програм почиње у 19 часова у просторијама Културног центра Војводине „Милош Црњански”, Војводе Путника 2, у Новом Саду. У програму, поред ауторке, учествује и Ана Марковић, преводитељка и Ненад Шапоња, књижевник. Уредница и модераторка програма је Гордана Нонин.
О АУТОРКИ:
Луиса Валенсуела (Luisa Valenzuela – Буенос Ајрес, 1938) – ауторка бројних есеја, романа, приповетки, мини-прича, једна је од најважнијих савремених аргентинских књижевница. Рођена у уметничкој породици (њена мајка, Луиса Мерседес Левинсон, такође је била књижевница), Валенсуела је одмалена била окружена великанима аргентинске књижевности; у њеној кући окупљали су се Хорхе Луис Борхес и Ернесто Сабато, између осталих. Врло млада почела је и сама да се бави новинарским послом и књижевношћу. Пуно је путовала, живела је у Француској, Шпанији, Мексику и САД-у. У Њујорку је провела десет година (1979–1989), где је отишла да ради како би се склонила од војног режима у земљи. Тамо је написала „Роман ноар с Аргентинцимаˮ (1990). Добитница бројних аргентинских и међународних признања, превођена на бројне светске језике, данас живи, ради и неуморно пише у Буенос Ајресу.
Понекад класификована као представница латиноамеричког posboom-а, у коме је запажено веће учешће женских ауторки (међу којима је најпознатија Исабел Аљенде), сама Валенсуела се ограђује од сентименталног романа и магичног реализма карактеристичног за многе књижевнице те генерације. Валенсуела пише политичку књижевност, у најширем смислу те речи, и у својим аутопоетичким есејима превасходно се бави концептима женског писма и писања телом. Од великана латиноамеричке књижевности, стилски јој је врло близак Хулио Кортасар: њена је проза духовита, разиграна, експериментална, истовремено забавна и врло критична у односу на друштвену и политичку стварност.
Важнија дела: „Овде се дешавају чудне ствари” (1975, приче), „Као у рату” (1977, роман), „Промена оружја” (1982, приче), „Роман ноар с Аргентинцима” (1990, роман), „Симетрије” (1993, приче), „Путешествије” (2001, роман), „Опасне речи” (2002, есеји), „Сутрашњица” (2010, роман), „Сардинијска маска” (2012, роман), „Дневник маски” (2014, путопис).
На српски језик су преведене књиге „Промена оружја”, „Симетрије”, „Роман ноар с Аргентинцима”, роман „Мораш да се смешкаш”, као и књига есеја „Опасне речи”.
„У књизи ‘Опасне речи’ велика аргентинска књижевница Луиса Валенсуела се на себи својствен, маестралан начин бави темом женског писма и његовог односа према политици, еротици и миту, с посебним освртом на аргентинске и латиноамеричке друштвеноисторијске прилике и књижевну традицију, као и ширим темама везаним за односе моћи у језику и функцијом Тајне у књижевности као својеврсног метафизичког концепта у делима великих латиноамеричких писаца попут Кортасара, Фуентеса и Кларис Лиспектор.”
Ана Марковић је рођена 1976. у Краљеву. Завршила је шпански језик и књижевност на Филолошком факултету у Београду и докторске студије на Универзитету у Барселони (2013), с дисертацијом „Женски идентитет и односи моћи у приповеткама Луисе Валенсуеле”. Преводи са шпанског, објавила је преводе књига Луисе Валенсуеле, Селије Аморос, Саре Месе, Гвадалупе Нетел и Саманте Швеблин, између осталих.
ИЗ МЕДИЈА:
