Међународни научни скуп „Ратна књижевност Јевреја Југославије”

Културни центар Војводине „Милош Црњански” организује међународни научни скуп „Ратна књижевност Јевреја Југославије”, који ће бити одржан у среду, 31. маја, са почетком у 11 часова, у просторијама Дигиталног омладинског центра (Војводе Путника 1, Нови Сад).

Специфичност скупа је што се први пут на нашим просторима бави двама текстовима јеврејских аутора – Хинка Готлиба („Не заборавиˮ или „Запамтиˮ) и Шанија Алтарца („Партизанска агадаˮ). Реч је о текстовима који су настали током Другог светског рата и Холокауста, а до сада нису били предмет ширих научних дискусија на нашим просторима, па је значај научног скупа и у отварању нових темата на савременој књижевној сцени, посебно у области ратне књижевности.

Учесници су еминентни професори и истраживачи из Србије и иностранства: др Елиезер Папо (Универзитет „Бен Гурион”, Израел), са темом „Јеврејско-шпанске пародије на Пасхалну агадуˮ; проф. др Натка Бадурина (Универзитет у Удинама, Италија), са темом „Хинко Готлиб у логору: писање као стратегија отпораˮ); др Гордана Тодорић (Центар „Моше Давид Гаон”, Универзитет „Бен Гурион” у Негеву), са темом „Неколико напомена о статусу категорије времена код Готлиба и Алтарцаˮ; проф. др Владислава Гордић Петковић (Филозофски факултет, Одељење за англистику, Нови Сад), са темом „Рефлексије личног, социјалног и метафизичког аспекта патње у једночинки ’Не заборави’/’Запамти’ Хинка Готлибаˮ); проф. др Ивана Вучина Симовић (Филолошки факултет у Београду, Катедра за иберијске студије, Београд), са темом „Вишејезичност Партизанске агаде Шанија Алтарца из угла историјске социолингвистикеˮ; г. Исак Асиел, рабин Јеврејске заједнице Србије са темом „Молитва, музика и пророштвоˮ; др Кринка Видаковић Петров, научни сарадник (Меморијални центар „Старо сајмиште”, Београд), са темом „Хинко Готлиб: Књижевност Холокауста у реалном временуˮ.

Културни центар Војводине „Милош Црњански”, у оквиру овог пројекта, објавио је и текстове Шанија Алтарца и др Хинка Готлиба у 55. броју часописа „Нова мисао”, љубазношћу Јеврејског историјског музеја из Београда. Радови учесника са научног међународног скупа биће штампани у посебном тематском зборнику, посвећеном ратној књижевности југословенских Јевреја, у издању Културног центра Војводине „Милош Црњански”.

Аутор појекта: др Гордана Тодорић.

Руководилац пројетка: др Валентина Чизмар.

Сви заинтересовани могу да присуствују скупу или да прате пренос преко ФБ странице Културног центра Војводине „Милош Црњански”.

Добро дошли!

 

 Др Хаим Хинко Готлиб (1886–1948)

Готлиб је био адвокат, књижевник, новинар и преводилац (преводио дела са хебрејског, јидиш и немачког језика). Рођен је у Ђурђевцу, у Подравини, у Хрватској. Завршио је Горњоградску гимназију у Загребу, а потом у Бечу студирао медицину, па се пребацује на право у Загреб. Још као ученик је био укључен у ционистички покрет. Мобилизован је 1941. године да ратује на албанском ратишту, а затим одлази на Цетиње да уређује новине („Cetinjer Zeitungˮ), које издаје војна команда окупацијске аустроугарске војске. Након Другог светског рата преселио се 1945. године у Израел, настављајући свој књижевни рад, где је и реконструисао роман „Кључ од великих вратаˮ, посвећен мртвим синовима, а који је написао у ратним и логорашким премештањима, па потом га изгубио. Према речима Славка Росенберга, Готлиб био је „господар у души, а демократа по опхођењу”.

Већ пре Другог светског рата био је афирмисан као писац и публициста, објављујући своје радове (поезију, прозу, публицистику) превасходно у јеврејској штампи (био је и уредник загребачког јеврејског листа „Оманут” од 1936. до 1941), али и београдској „Политици”, где је објављивао новеле под псеудонимом Тихомир Јаребица. Збирку поезије „Ијар, јеврејски мајˮ објавио је 1935. године. Писао је и драме и комедије.

„У време када је написана једночинка ’Не заборави’ или ’Запамти’ заточеник је логора Краљевица (код Ријеке). То је логор на италијанској окупационој зони, установљен новембра 1942. као резултат одлуке италијанских власти да сви Јевреји са те територије (а реч је, претежно, о избеглицама из НДХ) буду ухапшени и пописани. Већ измучени, ови људи су у Краљевици били смештени у лоше бараке (један број њих су сами изградили), но омогућена им је извесна унутрашња аутономија. То значи да су имали амбуланту, кројачницу, логорски суд, управу, бријачницу и затвор. Све то је било надзирано од стране италијанских власти, а материјални услови били су више него бедни. „Једна таква заједница, настала под присилом, сабијена на малом простору, али ипак у подношљивим условима, са великим процентом интелектуалаца, развила је прилично богат духовни живот. Логор је постојао до маја 1943, када ће логораши бити пребачени у већи логор на острву Рабу.

Настала у оваквим околностима, једночинка ’Не заборави’ или ’Запамти’ пример је ратне књижевности, и у оквиру тог корпуса, књижевности настале у Холокаусту” (Гордана Тодорић, „Једночинка ’Не заборави’ или ’Запамти’ др Хинка Готлиба”, у зборнику: „Девети међународни интердисциплинарни симпозијум ’Сусрет култура’”, 2018).

 

 

Шалом Шани Алтарац (1914–1975)

Алтарац је био талентован музичар из сарајевске породице истакнутих кантора. Био је припадник Рапске бригаде, 24 Дивизије Партизанског одреда Народноослободилачке војске Југославије, где је био официр за образовање и културу. После рата, Алтарац је наставио да забавља током јеврејских празника и пише годишње комичне музичке ревије за Хануку и Пурим.

„Шани Алтарац био је познат у предратном Сарајеву као талентован хумориста. Сада, као партизански официр задужен за културу, уочи Песаха 1944. своју пародију испева на српскохрватском, ладину и помало арамејском. Тако је испунио и верску обавезу која налаже да се на први дан Песаха мора прочитати Хагада – кажа о изласку из египатског ропства, а као партизански официр није се огрешио о начела атеизма” (Гордана Тодорић, „Партизанска агада”, у: „Нова мисаоˮ, бр. 55. (март–април), 2023, стр. 39).

Партизанска агада је јединствена, у корпусу јеврејско-шпанских пародија Пасхалне агаде, а како наводи професор и рабин Елиезер Папо, „у тренутку праизведбе у партизанском позоришту, крајем Другог светског рата испуњавала је крајње ангажовану друштвену функцију (од увесељавања бораца и избеглица до саветовања и васпитавања). У комунистичкој Југославији, првотна функција је битно измењена, те је уз улогу увесељавања Партизанска агада добила и улогу калеидоскопа колективног сећања. Јединствености Партизанске агаде у контексту корпуса јеврејско-шпанских пародија Пасхалне агаде потиче из њене театарске природе, насупрот потпуној текстуалности других дела која припадају овом корпусу. Уз то, Алтарац развија оргиналне стратегије интерполације одломака изворног хебрејског текста Пасхалне агаде као и других хебрејских литургијских текстова (упркос чињеници да његова публика не влада хебрејским у пуној мери), што такође доприноси јединствености овог дела у корпусу јеврејско-шпанских пародија Пасхалне агаде. У свим другим, данас познатим примерима овог жанра, хебрејској компоненти додељена је улога својеврсног путоказа; сведена је на наслов или референцу која упућује на хипотекст и ништа више. Само у Партизанској агади овај је елемент важно отеловљење ауторових поетских стратегија и има кључну улогу у хумористичкој интонацији текста” (Елиезер Папо, у: „Борба, дух и опстанак: Партизанска агада: јединствена пасхална пародија из времена Холокаустаˮ).