Објављена Изабрана дела Добрице Ћосића
У издању Културног центра Војводине „Милош Црњански” и Лагуне, поводом десет година од смрти Добрице Ћосића, објављена су Изабрана дела у 18 књига.
Ово канонско издање од осамнаест изабраних томова обухвата све Ћосићеве романе: „Далеко је сунце”, „Корени”, „Деобе”, „Бајка”, „Време смрти 1 – Прерово иде у рат”, „Време смрти 2 – Сувоборска битка”, „Време смрти 3 – Ваљевска болница”, „Време смрти 4 – Излазак”, „ Време зла 1 – Грешник”, „Време зла 2 – Отпадник”, „Време зла 3 – Верник I”, „Време зла 3 – Верник II”, „Време власти 1” и „Време власти 2”. Избор употпуњавају дела есејистичке прозе која у најбољој мери сведоче о његовим историјским, културолошким и политичким ставовима који су битно утицали на културно-политичку сцену Србије: „Стварно и могуће”, „Писци мога века – дванаест портрета”, „Пријатељи мога века” и „Српско питање”.
У уводном слову посвећеном Ћосићевим Изабраним делима академик Јован Делић подсећа на пишчеве речи из дневничке белешке 21. маја 1999: „Бити припадник малог народа на путу великом, природна је несрећа! Бити Србин, то значи бити историјски несрећан човек…”
„Ма колико овај Ћосићев исказ био изазван малим светским ратом против Србије – варварским бомбардовањем од стране деветнаест најразвијенијих земаља свијета, које су, вјероватно и за самог Добрицу Ћосића, само деценију раније, биле оличење демократије и наде у ослобођење од тоталитаризма – ма колико овај исказ настао у граничној ситуацији једног народића под бомбама, он изванредно освјетљава Ћосићеву визију историје, остварену у његовим романима, и историјску и геополитичку позицију земље Србијице и њеног народића, који није само моравско човечанство. Налазећи се на граници различитих религија и цивилизација, а борећи се за свој идентитет, слободу и голи физички и духовни опстанак, та Србијица и њен народић вјековима су на путу и мета великих, како хришћана који су надирали према истоку – Drang nach Osten – тако и муслимана који су јуришали на Беч и Пешту, односно на Европу, а поготову оних који су жељели, или желе, да цио свијет виде и држе, као своју прћију. То је тако од крсташких ратова, Марице и Косова, па до данас, и тешко да се та уклета позиција народа на међи може промијенити а да се не изгуби идентитет и миленијумска традиција. Отуда је Ћосићева Србијица ружа ратова, а њеном народу је историја као судбина. Отуда је историја доминантно тематско поље цјелокупне српске књижевности и Ћосићева романсијерска, публицистичка и дневничка опсесија. Отуда пишчев напор да открије нека универзална својства трагизма на српској земљи”, констатује академик Делић.
Добрица Ћосић (1921–2014), писац, есејиста, политичар, једна од најзначајнијих фигура српске историје и књижевности друге половине 20. века.
У књижевност улази 1951. године својим првим романом „Далеко је сунце”, првим модерним романом о југословенској револуцији који је представљао критику револуционарног терора.
Дела Добрице Ћосића преведена су на тридесетак језика.
Из медија
