Објављен зборник ЛАВИРИНТИ И ХИМЕРЕ – О ПОЕТИЦИ СРПСКЕ ПОСТМОДЕРНЕ ПРОЗЕ
„Лавиринти и химере” је зборник радова са научне конференције коју је Културни центар Војводине „Милош Црњански” организовао 18. октобра 2024. године. Уредници овог зборника су доц. др Милош Јоцић, др Снежана Савкић и др Валентина Чизмар.
У Зборнику о поетици српске постмодерне прозе, пред читаоцима су следећи научни радови: Сава Дамјанов „Шта то беше српска постмодерна?”, Alla Tatarenko „U lavirintu romana: postmoderne strategije čitanja u stvaralaštvu Milorada Pavića i Save Damjanova”, Владислава Гордић Петковић „Ангажман у поетици постмодерне прозе: привиди и преокрети у делу Милете Продановића”, Маја Рогач Станчевић „Континуитет и нарушавање постмодернистичке парадигме у прози Светислава Басаре”, Драгана Бошковић „Метатекстуална архитектура Итаке Саве Дамјанова”, Марина Аврамовић „О постмодернистичким елементима у Пијавицама Давида Албахарија”, Јована Б. Тодоровић „Ленора: постмодернистичко васкрснуће мотива мртве драге у еротографији Миленка Пајића”, Антоније З. Симић „Парче материце, никловани таксисти и стаклени клошари: зачуђујуће људски каталози у роману Мртво мишљење Војислава Деспотова” и Маша Вујновић „Постмодернизам у роману Миленијум у Београду Владимира Пишталa”.
„Необично је да још увек жив човек сагледа као историју феномен у чијем је рађању и настајању од младости, свесно па и несвесно, активно учествовао. Ја сам то први пут схватио не данас, већ пре много година, почетком 21. века, када сам имао неке позиве са страних универзитета, који су у то време – када је реч о студијама славистике – имали савременије, шире и толерантније програме него наши (иако они најрелевантније треба да репрезентују српску културу): звали су ме да у иностранству предајем о српској постмодерни. Сећам се: у Тибингену (у Немачкој), где сам један семестар био гостујући професор, то сам предавао на докторским студијама. Они су ми предложили, пошто имају на крају српску постмодерну, у оквиру славистике, да ја одржим један специјалистички курс о томе: био сам позитивно изненађен и рекао себи – чекај, немаш још 50 година а већ се понашаш као важна историјска личност!”, део је из текста Саве Дамјанова који је и сам учествовао у рађању постмодерне прозе.
