Др Мила Михајловић – Треће  предавање „Тршћански дани Доситеја и Соларића: српски национални идентитет у формирањуˮ

Циклус предавања

„Културно-историјске везе Србије и Италијеˮ

У организацији Културног центра Војводине „Милош Црњанскиˮ, у среду 23. априла 2025. године у 18 часова, у Дигиталном омладинском центру (Војводе Путника 1), др Мила Михајловић одржаће треће предавање „Тршћански дани Доситеја и Соларића: српски национални идентитет у формирањуˮ из циклуса предавања „Културно-историјске везе Србије и Италијеˮ.

Тршћански дани Доситеја и Соларића: српски национални идентитет у формирању

Трст је био град на раскршћу светова и лука у цвату. Туда су пролазили и на краће или дуже време се задржавали многи српски духовници, филозофи и просветитељи, наилазећи на гостопримство богатих српских тршћанских породица. У Трсту су боравили и радили и Доситеј Обрадовић, Павле Соларић, Атанасије Стојковић, Јоаким Вујић, Вук Стефановић Караџић, Петар Петровић Његош, Људевит Вуличевић, Никола Ђурковић, Вићентије Ракић, Вићентије Љуштина, Сима Милутиновић, Тома Милиновић и многи други. Сви они су у Трст долазили да предахну, да сакупе средства, али и нове идеје и нова знања која су се тако, из модерне Европе, преко Трста претакале у Србију.

Доситеј је два пута кратко боравио у Трсту, 1771. и 1779. године, али се није дуже задржавао, да би се 1802. године настанио у Трсту с наканом да ту оснује штампарију. То је трећи и најдужи Доситејев боравак у Трсту, у ком ће остати све до 1806. године. За Трст су везана његова најзначајнија дела, али и сарадња са другим великаном српског просветитељства, Павлом Соларићем који ће убрзо постати Доситејев највернији следбеник и најближи сарадник. Њихов је био однос искреног пријатељства и обостраног високог уважавања. Доказ је равноправна сарадња на књизи „Мезимац” делу које је требало да буде круна Доситејевог рада и његова „лабудова песма” као одраз духовне и интелектуалне зрелости. Угледаће свет тек седам година после Доситејеве смрти (1818) у редакцији Павла Соларића, који ће написати предговор и дати књизи наслов.

Око Доситеја се у Трсту створио песнички круг, толики да Милорад Павић уводи појам „тршћанска песничка школа” и пише о њеном стиху и о њеним песничким формама.

Шест месеци од последњег доласка Доситеја у Трст, избиће Први српски устанак и Доситеј ће се од почетка ставити у службу српских устаника. Уз њега су били тршћански Срби који су у Карађорђу и устаницима, видели коначну реализацију вишевековног сна о слободној Србији. Трст је био језгро српских родољубивих снага изван матице, стециштге и упориште српске интелигенције. И само у њему, у таквој атмосфери, Доситеј је могао да спева своју најчувенију и најлепшу песму „Востани Сербије”,синтезу, онда и данас, стремљења свесрпске борбе за слободу.

Помоћ српском устанку и Карађорђу, осим верског и културног, приказује још један аспект српске заједнице у Трсту. Реч је о етничкој дубокој идентификацији и повезаности тршћанских Срба са матицом, оличеној у војним и политичким догађајима без преседана. А при томе, нико од тршћанских Срба није био родом из Србије.

Из критике проф. др Миливоја Павловића

Истраживање др Миле Михајловић о тршћанским Србима ослања се на сазнања и алате неколиких сродних или мање сродних дисциплина – не само, дакле, историје већ и културологије, психологије и социологије, а значајним својим делом односи се и на будућност – не само на прошлост и садашњост. Она показује да су релације између прошлости, садашњости и будућности замршене и узајамне.

На основу истраживања колегинице Михајловић, могу се доносити и уверљиви научни закључци о границама српског духовног простора и западној линији српске културе, духовности за коју је одавно речено да не живи само у времену већ и у простору. Докле се она територијално простире – то је и за Србију управо у ово време врло актуелна тема. Улажу се напори да се формулише и примени декларација о заштити српске културе, српског језика и српског писма, а не можемо нешто штитити ако не знамо тачно где се све налази и докле се распростире. До сада је, као што знате, било општеприхваћено схватање да се стваралаштво Срба разастире од Сент-Андреје до Хиландара, и од манастира Поганово до Крке. Ово истраживање помера границе српског културног круга више стотина километара на запад, потврђујући да је Трст најзападније српско културно средиште, а не манастири Крка и Крупа.

Из рецензије проф. др Момчила Павловића

Истраживање Миле Михајловић о културном наслеђу Срба који су живели и стварали у Трсту или се тамо образовали, најбоље сведочи да историја Срба није само везана за ратове и страдања, већ и за највеће домете у друштвеној сфери, компатибилне и признате од великих европских народа и њихових елита. То што су Срби створили у Трсту од 18. до 20. века, и што је тада вредело – вреди и данас.

Допринос Срба у Трсту, важном културном и привредном средишту Аустрије, Аустроугарске и Италије, у трговини, поморству, медицини, школству, науци, вери, књижевности и другим сегментима друштвеног живота, важан је колико за Србе и Србију, толико и за Европу. Још један је очигледан доказ да су Срби били и остали део Европе.