Др Мила Михајловић одржала треће предавање „Тршћански дани Доситеја и Соларића: српски национални идентитет у формирањуˮ из циклуса предавања „Културно-историјске везе Србије и Италијеˮ

У организацији Културног центра Војводине „Милош Црњанскиˮ, јуче је у Дигиталном омладинском центру др Мила Михајловић одржала треће предавање „Тршћански дани Доситеја и Соларића: српски национални идентитет у формирањуˮ из циклуса предавања „Културно-историјске везе Србије и Италијеˮ.

Посебна пажња била је посвећена Доситеју Обрадовићу и Павлу Соларићу, који су боравили и радили у Трсту.

Доситеј је два пута кратко боравио у Трсту, 1771. и 1779. године, али се није дуже задржавао, да би се 1802. године настанио у Трсту с наканом да ту оснује штампарију. То је трећи и најдужи Доситејев боравак у Трсту, у ком ће остати све до 1806. године. За Трст су везана његова најзначајнија дела, али и сарадња са другим великаном српског просветитељства, Павлом Соларићем, који ће убрзо постати Доситејев највернији следбеник и најближи сарадник. Њихов је био однос искреног пријатељства и обостраног високог уважавања. Доказ је равноправна сарадња на књизи „Мезимац” –  делу које је требало да буде круна Доситејевог рада и његова „лабудова песма” као одраз духовне и интелектуалне зрелости. Угледаће свет тек седам година после Доситејеве смрти (1818) у редакцији Павла Соларића, који ће написати предговор и дати књизи наслов.

Око Доситеја се у Трсту створио песнички круг, толики да Милорад Павић уводи појам „тршћанска песничка школа” и пише о њеном стиху и о њеним песничким формама.

Шест месеци од последњег доласка Доситеја у Трст, избиће Први српски устанак и Доситеј ће се од почетка ставити у службу српских устаника. Уз њега су били тршћански Срби који су у Карађорђу и устаницима, видели коначну реализацију вишевековног сна о слободној Србији. Трст је био језгро српских родољубивих снага изван матице, стециштге и упориште српске интелигенције. И само у њему, у таквој атмосфери, Доситеј је могао да спева своју најчувенију и најлепшу песму „Востани Сербије”, синтезу, онда и данас, стремљења свесрпске борбе за слободу.

Помоћ српском устанку и Карађорђу, осим верског и културног, приказује још један аспект српске заједнице у Трсту. Реч је о етничкој дубокој идентификацији и повезаности тршћанских Срба са матицом, оличеној у војним и политичким догађајима без преседана. А при томе, нико од тршћанских Срба није био родом из Србије.

Наредна три предавања биће одржана у новембру 2025. године.