Објављена књига Морис Бланшо „Лудило par excellence”
У издању Културног центра Војводине „Милош Црњански”, објављена је књига Морис Бланшо „Лудило par excellence”.
„Луди бог, каквог су Хелдерлин и Ниче одувек знали, а и знали да га више не знају, и даље буди у данашњим људима несавладиву мисао, било да је схватају као предосећај да је чак и божански поредак под претњом поремећаја који је ‘изван’ њега, а ипак му припада, или да ли та мисао узрокује да присуство бога који је само присуство, и радикална спољашњост која искључује свако присуство, укључујући и присуство бога, избију, кроз Диониса, у неспојивом савезу. Луди бог: присуство спољашњости које је одувек обустављено/прекинуто, забрањено присуство.”
Морис Бланшо (Maurice Blanchot, 1907– 2003) је био француски писац, филозоф и књижевни теоретичар. Важи за једног од најистакнутијих интелектуалаца Француске 20. века који је извршио велики утицај на постструктуралистичке филозофе као што су Жил Делез, Мишел Фуко, Жак Дерида и Жан-Лик Нанси.
У свом раду обухватио је готово сваки већи интелектуални покрет двадесетог века: од феноменологије међуратних година, структурализма педесетих и раних шездесетих година, до постструктурализма шездесетих и седамдесетих година. Па ипак, његова мисао се не може строго сврстати ни у један од ових покрета јер се опире затварању, непрестано трагајући за одговором на питање шта је безвременско, безимено и радикално друго.
Поред тога, у његовом делу се издвајају теме смрти, понављања, времена, питање порекла и циља, као и поетичке теорије о значењу и смислу.
Поред филозофских и књижевнотеоријских радова, значајни су и његови критички есеји о Кафки, Рилкеу, Де Саду, Малармеу и Хелдерлину, као и његово тумачење мита о Орфеју.
У његова најзначајнија дела спадају: романи „Thomas l’Obscur” (1941) и „L’Arrêt de mort” (1948), као и есеји „L’Espace littéraire” (1955), „Le livre à venir” (1959), „L’Entretien infini” (1969) и „L’Ècriture du désastre” (1980).
