Објављено друго, проширено издање Антологије „Ако сам ја она”

У сусрет обележавању 50 година књижевне манифестације „Милици у походе” коју следеће године организује Културни центар Војводине „Милош Црњански” (првобитно Културно-просветна заједница Војводине, Завод за културу Војводине), ова установа је, у оквиру своје издавачке делатности, објавила друго, проширено издање Антологије песама добитница књижевне награде „Милица Стојадиновић Српкиња” 2009–2024. године „Ако сам ја она”.

Антологију је приредила др Драгана В. Тодоресков, која је сачинила избор песама 17 досадашњих лауреаткиња од 2009. године, када се ова књижевна награда додељује искључиво песникињама за најбољу збирку поезије објављену између две манифестације „Милици у походе” на српском језику.

Од те године, када је прву награду добила Тања Крагујевић, до актуелне добитнице Драгане Младеновић, у књизи су заступљене и песникиње: Ана Ристовић, Гордана Ђилас, Емсура Хамзић, Даница Вукићевић, Радмила Лазић, Кајоко Јамасаки, Стана Динић Скочајић, Сунчица Денић, Драгица Стојановић, Тања Ступар Трифуновић, Мирјана Стефановић, Злата Коцић, Јасмина Топић, Милица Бакрач и Снежана Минић.

„Приређујући антологију изабраних песама добитница Награде ‘Милица Стојадиновић Српкиња’ настојала сам да, с једне стране, одаберем оно репрезентативно у награђеним збиркама, док сам, са друге стране, на уму имала и дугогодишњу потребу за ревалоризацијом савремене женске поезије, те сам стога бирала оне песме које најбоље илуструју њене особености, карактеристична тематско-мотивска упоришта и контекстуалне условљености. Чињеница је да ни данас, као ни две деценије раније, након појаве антологије Радмиле Лазић „Мачке не иду у рај”, жене нису у довољној мери изједначене са својим колегама ни по заступљености у антологијама, ни по броју књижевних награда, па ни по учешћу у раду књижевних жирија, комисија и радних тела појединих удружења. Међутим, поједине ауторке (па и аутори) често се сами опредељују за маргинализујућу позицију на књижевној сцени, што није само резултат њихове друштвене немоћи него и свестан отклон од културне политике са којом се не слажу. Стога сматрам да термине женско песништво, поезија коју пишу жене итд. не треба доживљавати као радикални феминистички активизам на пољу литературе, али ни као продукте гетоизације. Несумњиво је да се пре ради о особеном поетском дискурсу који у себи дакако сабира различита искуства, али који развија своје специфичности, са појединим песничким струјама налази заједнички именитељ, док са другима полемише или са њима нема додирних тачака”, истакла је Тодоресков.

Конкурс за доделу Књижевне награде „Милица Стојадиновић Српкиња” био је отворен до 30. септембра ове године, а ускоро ће бити познато која је песникиња овогодишња лауреаткиња.