Издања Културног центра Војводине „Милош Црњански” на предстојећем Сајму књига у Београду

Сабрана „Kњижевноисторијска и есејистичка дела Милорада Павића”

Културни центар Војводине „Милош Црњански” ове године излаже своја издања на 68. Међународном сајму књига у Београду на штанду Народне библиотеке Србије. Ове две установе културе су управо ове године завршиле заједнички трогодишњи пројекат – капитално издање објављивања сабраних књижевноисторијских и есејистичких дела Милорада Павића. Објављивањем књига „Језичко памћење и песнички облик”, „Историја, сталеж и стил” и „Роман као држава и други огледи”, у оквиру трећег кола.

 Изузетно значајне књиге из области теорије и историје књижевности Милорада Павића нису објављиване протеклих 40 година, а сада су први пут свеобухватно објављене. Уредник и приређивач је проф. емеритус др Сава Дамјанов. Укупно девет  књига, подељених у три кола, сада су доступне јавности:

Прво коло: „Историја српске књижевности барокног доба”, „Историја српске књижевности класицизма” и „Историја српске књижевности предромантизма” (2023);

Друго коло: „Војислав Илић, његово време и дело”, „Гаврил Стефановић Венцловић” и „Војислав Илић и европско песништво” (2024);

Треће коло: „Језичко памћење и песнички облик”, „Историја, сталеж и стил” и „Роман као држава и други огледи” (2025).

Промоција „Kњижевноисторијска и есејистичка дела Милорада Павића” биће одржана на штанду Народне библиотеке Србије у петак, 31. октобра 2025. године у 12 сати, а учествоваће: мр Ненад Шапоња, в. д. директора Културног центра Војводине „Милош Црњански” и главни и одговорни уредник Издавачке делатности ове установе, проф. др Радослав Ераковић, рецензент издања, и др Жаклина Дувњак Радић, чланица редакционог одбора.  

„Манифести српске авангарде 1902–1934”

У издању Културног центра Војводине „Милош Црњански” објављен је први том капиталног пројекта „Манифести српске авангарде 1902–1934” који је приредио проф. др Гојко Тешић. У првом, од укупно два тома, обухваћен је период од 1902. до 1923. године, у којем се, на више од 650 страница, налазе,  први пут на једном месту, осим текстова основне грађе, и манифести, програми, прогласи, леци, програмске пароле и други документи авангардиста. Ову хрестоматију чине и уводни текстови о теорији и о историји манифеста као књижевне врсте Адријана Мариноа, Александра Флакера, Драгана Б. Бошковића и Бранислава Облучара, као и илустрације: насловне странице листова и часописа, карикатуре, илустрације, фотографије аутора у избору, аутографи рукописа итд. Студија садржи и белешке о изворима и прештампавањима, напомене, коментаре, релевантну литературу уз грађу хрестоматије и друго.

Целокупна грађа прикупљана је у различитим институцијама широм бивше Југославије, у Загребу у Свеучилишној и националној књижници Републике Хрватске, Националној и универзитетској библиотеци у Љубљани, народној библиотеци Босне и Херцеговине у Сарајеву, Народној и универзитетској библиотеци у Београду, Матици српској у Новом Саду и другим институцијама.

Други том „Манифеста српске авангарде” биће објављен до краја ове године, а обухватаће период од 1923. до 1934. године.

Такође, објављен је и Зборник „Авангарде и неоавангарде – југословенски контекст” који су уредили др Ива Тешић, др Снежана Савкић и доц. др Милош Јоцић.

Антологија „Ако сам ја она”

Избор из поезије лауреаткиња књижевне награде

„Милица Стојадиновић Српкиња” од 2009. до 2024. године

У сусрет обележавању 50 година књижевне манифестације „Милици у походе” коју следеће године организује Културни центар Војводине „Милош Црњански”, ова установа је, у оквиру своје издавачке делатности, објавила друго, проширено издање Антологије песама добитница књижевне награде „Милица Стојадиновић Српкиња” 2009–2024. године „Ако сам ја она”.

Антологију је приредила др Драгана В. Тодоресков, која је сачинила избор песама 17 досадашњих лауреаткиња од 2009. године, када се ова књижевна награда додељује искључиво песникињама за најбољу збирку поезије објављену између две манифестације „Милици у походе” на српском језику.

Од те године, када је прву награду добила Тања Крагујевић, до прошлогодишње добитнице Драгане Младеновић, у књизи су заступљене и песникиње: Ана Ристовић, Гордана Ђилас, Емсура Хамзић, Даница Вукићевић, Радмила Лазић, Кајоко Јамасаки, Стана Динић Скочајић, Сунчица Денић, Драгица Стојановић, Тања Ступар Трифуновић, Мирјана Стефановић, Злата Коцић, Јасмина Топић, Милица Бакрач и Снежана Минић.

„Приређујући антологију изабраних песама добитница Награде ‘Милица Стојадиновић Српкиња’ настојала сам да, с једне стране, одаберем оно репрезентативно у награђеним збиркама, док сам, са друге стране, на уму имала и дугогодишњу потребу за ревалоризацијом савремене женске поезије, те сам стога бирала оне песме које најбоље илуструју њене особености, карактеристична тематско-мотивска упоришта и контекстуалне условљености.”, истиче др Драгана В. Тодоресков. 

У оквиру едиције „Нова мисао”, објављене су три нове књиге есеја:  

● „Хришћанска симболика и скулптура тела које лежи Берлинде де Брујкере” Горана Јуреше;

● „Лудило par excellence” Мориса Бланшоа;

● „Ко долази после субјекта?” Жерара Гранела и „Критика субјекта” Мишела Анрија.

Такође, биће изложени и овогодишњи бројеви часописа за савремену културу Војводине „Нова мисао”, који Културни центар Војводине „Милош Црњански” објављује шест пута годишње.

 У едицији „(П)огледи” објављена је нова књига есеја Тање Крагујевић „Дарови неизрецивог”.

У новој едицији „Гласови” објављена су прва четири наслова збирки поезије:

● Тања Крагујевић „Још увек”;

● Зоран Ђерић „Еберечке, еберду”;

● Бошко Сувајджић „Тумане”;

● Перица Милутин „Лествице”.

У едицији „Our places/Наша места” у оквиру које Културни центар Војводине „Милош Црњански” објављује књижевна дела наших писаца на енглеском језику, објављен је роман Војислава Деспотова „Европа бр. 2”.