Женски гласови савремене словачке прозе – три генерације: Алена Сабухова и Никол Хохолцерова

У организацији Културног центра Војводине „Милош Црњански”, у петак, 31. октобра 2025. у 19.00 часова, у просторијама Културног центра Војводине „Милош Црњански” (Војводе Путника 2), биће одржано треће предавање др Зденке Валент Белић у оквиру серијала предавања на тему „Женски гласови савремене словачке прозе – три генерације”. У овом серијалу предавања биће представљене словачке књижевнице чија су дела већ превођена код нас, а која су део својеврсне ренесансе и успона словачке књижевности крајем двадесетог и почетком двадесет првог века. У програму учествује и глумица Соња Дамјановић, првакиња Драме Српског народног позоришта, која ће читати изабране одломке прозних дела словачких ауторки.

На претходним предавањима било је речи о представницама најстарије генерације савремене словачке прозе – Етели Фаркаш и Јани Јурањовој, као и o представницама средње генерације – Моники Компањиковој и Беати Балоговој.

Последње предавање овог серијала биће посвећено младим ауторкама – Алени Сабуховој и Никол Хохолцеровој. Велику пажњу, како у Словачкој тако и код нас, пробудио је роман „Шаптачице” Алене Сабухове, који поседује врло специфичну рустикалну атмосферу, а који кроз сензибилно приповедање говори о пријатељству, о надреалним и митским појавама, о женама које поседују исцелитељску моћ. Дело богато услојено надреалним искуственим увидима одиграва се на граничним позицијама, дочарава сусретање живих и мртвих, католичанства и православља, хришћанства и паганских веровања, модерних културних импулса и локалног фолклора, зрелог детињства и детињасте зрелости.

Књижевни деби најмлађе ауторке представљене у овом низу, новела „Ова соба се не може појести” плени, не само темом, с обзиром да је реч о словачкој „Лолити” већ и стилом. Тежини теме контраст представља сажети, експресивни израз. Као што се соба не може појести, тако се неки догађаји не могу сварити. Описујући готово бласфемичну везу између девојчице и старијег мушкарца, Никол Хохолцерова поглавља сажме у свега неколико реченица и то је та мера која човеку остаје кад занеми.

Зденка Валент Белић (1975) докторирала је на Катедри естетике на Филозофском факултету Универзитета Коменски у Братислави на теми српско-словачких књижевних веза. Превела је више од 60 значајних дела словачких прозних класика на српски језик и велики број истакнутих српских писаца на словачки. Поезију, прозу, есеје, критику и научне студије објављивала у бројним часописима у Србији и Словачкој. Њене збирке поезије „Етеризација ван контеxта”, „Апокрифи по Лилит” и „Ходање по води” објављене су на словачком, енглеском и српском језику, објавила је и књигу за децу, збирке есеја, књигу разговора о идентитету „Имигранти у Вавилонској кули”, као и монографску студију „Слика Срба у словачкој књижевности”. Приредила је за штампу панораму савремене словачке војвођанске књижености „Опипавање пулса” 1 и 2, као и публикације „Нови духовни мост, Нови Сад – Братислава”, „Алманах есеја ДНК”, „Светле стазе династије Обреновић” Јосифа Подградског, „Златну књигу словачких бајки” и „Чаробни млинчић”. Била је председница Одбора за културу Националног савета словачке националне мањине. Десет година је била главна и одговорна уредница часописа „Новý живот” (2015–2025), тренутно је чланица редакције „Зборника за славистику Матице српске”.