Четврто предавање проиф. др Владиславе Гордић Петковић: „ЖЕНЕ ПИШУ ШЕКСПИРА: ПРИСВАЈАЊЕ ЗАПЛЕТА У САВРЕМЕНОЈ ПРОЗИ”
Проф. др Владислава Гордић Петковић одржаће четврто предавање у оквиру серијала предавања на тему „Упоредна историја англофоне женске књижевности” 22. децембра у 19 часова, у просторијама Културног центра Војводине „Милош Црњански” (Војводе Путника 2). У овом предавању на тему „Жене пишу Шекспира: присвајање заплета у савременој прози” проф. др Владислава Гордић Петковић анализираће како се Шекспирова дела прерађују и прилагођавају савременом добу.
„Апропријација је вид прераде и присвајања заплета канонског књижевног дела и спада у неке од најчешћих књижевних стратегија. У поступку прераде општепознатог заплета учитавају се нове културолошке, историјске и теоријске импликације. Померају се границе времена и простора, али се срж заплета, односи између актера и сама порука оригиналног дела суштински не мењају.
Апропријација заплета може да се употреби са јасном педагошком наменом – она је понекад потребна како би се сложен заплет и богата мотивација ликова свели на разумљиву суштину. Брат и сестра Чарлс и Мери Лем имали су на уму потребу да се важне теме сведу на нужно поимање основног, па су сачинили књигу ‘Приче из Шекспира’ (‘Tales from Shakespeare’, 1807), у којој су Шекспирове драме преточили у приче. Трудили су се да архаичан језик и сложену радњу приближе млађим читаоцима, настојали су да сачувају ефектну концизност и семантичко богатство Шекспировог израза.
Данашње доба доноси безброј апропријација Шекспира у књижевности за младе. Лиса Фидлер за сличну публику пише романе за младе читаоце засноване на Шекспировим драмама: оквир драмског заплета остаје нетакнут, али у представљање ликова уводи динамичност, одлучност и прагматичност. Пројекат Хогарт Шекспир окупио је пре десетак година познате писце (Ен Тајлер, Ју Незбеа, Маргарет Атвуд и Џинет Винтерсон, између осталих) на задатку да ‘поново испричају’ велика Шекспирова дела. Зашто баш Шекспир – и шта женска креативност открива у његовом заплету?”, поставља питање проф. др Владислава Гордић Петковић и у свом предавању нуди могуће одговоре.
У програму учествује и глумица Соња Дамјановић, првакиња Драме у Српском народном позоришту, која ће читати изабране одломке прозних дела ауторки.
ВЛАДИСЛАВА ГОРДИЋ ПЕТКОВИЋ (1967) је редовна професорка на Филозофском факултету у Новом Саду. Области њеног научног истраживања су савремена енглеска и америчка књижевност, Шекспирово стваралаштво и дигиталне технологије. Бави се компаративним изучавањем српске и страних књижевности, пише књижевну критику и преводи са енглеског. Објавила је монографије: „Синтакса тишине: поетика Рејмонда Карвера“ (1995) и „Хемингвеј: поетика кратке приче“ (2000); збирке научних студија: „Кореспонденција: токови и ликови постмодерне прозе“ (2000), „На женском континенту“ (2007), „Мистика и механика“ (2010) и „Пут ка слици света“ (2024). Есеји, књижевне критике и колумне сабрани су у књигама „Виртуелна књижевност“ (2004), „Виртуелна књижевност 2“ (2007), „Књижевност и свакодневица“ (2007) и „Форматирање“ (2009). Збирку чланака „Књижевност с прага века“ објавила је у коауторству с Иваном Ђурић Пауновић (2019), а са Младеном Јаковљевићем студију „Књижевни ум и подручја фантастике“ (2023). Приредила је антологије: „Новосадска женска проза: од исповести до путописа“ (2020) и „Региона: антологија регионалне женске књижевности“ (2022).
