71. број „Нове мисли”

У тематском броју „Нове мисли” бр. 71 објављени су радови учесника Округлог стола посвећеног Ивану Негришорцу, који је у организацији Културног центра Војводине „Милош Црњанскиˮ одржан 30. септембра у Дигиталном омладинском центру у Новом Саду. Овај научни скуп осветлио је песничка, књижевнокритичка, драматуршка и књижевноистраживачка дела Ивана Негришорца, односно дугогодишњег председника Матице српске Драгана Станића, који стоји иза овог песничког псеудонима. Петнаест књижевних историчара, теоретичара и критичара су из различитих углова сагледали целокупно дело Ивана Негришорца:  Селимир Радуловић, управник Библиотеке Матице српске, главни и одговорни уредник Летописа Матице српске, академик Јован Делић, академик Дарко Танасковић, Филолошки факултет у Београду, Факултет политичких наука у Бањој Луци, проф. емерита др Љиљана Пешикан Љуштановић, Филозофски факултет у Новом Саду, др Владимир Перић, Музичка школа „Др Милоје Милојевић” у Крагујевцу, главни и одговорни уредник часописа „Кораци”, доц. др Јелена Марићевић Балаћ, Филозофски факултет у Новом Саду, др Радоје Фемић, Филолошки факултет у Никшићу, мср Виолета Митровић, Библиотека Матице српске, мср Милан Радоичић, докторанд, Фрања Петриновић, писац, др Луна Градиншћак, проф. др Саша Радојчић, Факултет ликовних уметности у Београду, Александар Милосављевић, проф. др Лука Кецман, Академија умјетности у Бањој Луци, др Милена Кулић, Матица српска.

Текстови учесника скупа омогућују целовитији увид у стваралаштво Ивана Негришпрца, његово песништво и прозна и драмска дела, али и критичке студије и приређивачки рад, као и допринос у уређивању „Летописа Матице српске“ и „Српске енциклопедије“, чији је председник Уређивачког одбора.   

Организаторка скупа, доц. др Јелена Марићевић Балаћ је истакла:

„Циљ Округлог стола о Ивану Негришорцу тицао би се с једне стране, не тек потребе да се установи запажена линија која дели два стваралачка периода већ да укаже на поетички континуитет и ипак помирљиви плурализам креативних импулса и идеја између којих постоје споне, без обзира на наведене фазе. Такође, реферати осветљавају и подробније се баве Негришорчевим драмским стваралаштвом и прозом, што је до сада остало у сенци претежног тумачења његове поезије или есејистичко-критичког опуса. Стога се може констатовати да су се у оквиру саопштења са Округлог стола нашли прилози о различитим аспектима целокупног рада Ивана Негришорца, како на пољу књижевности, тако и на пољу културе, али и његовог ширег интелектуалног ангажмана.”