Објављен нови, 73. број „Нове мисли”
У новом, 73. броју часописа „Нова мисао”, читаоци могу наћи мноштво песничких и прозних литерарних прилога, есеја и критика, као и приказа актуелних културних догађаја, од „позоришног бекства од безнађа” Ане Тасић која анализира представе на „Шоукејсу” Загребачког казалишта младих, до осврта Маријане Прпе Финк на Пекиншку оперу на сцени Српског народног позоришта у Новом Саду.
Мини-темат о Енесу Халиловићу отварају његове песме о Архимеду, следи разговор Гордане Нонин с њим у оквиру програма „Уметник у фокусу”, а затим причу о овогодишњем добитнику награде ”Београдски победник” заокружује критички осврт Драгане В. Тодоресков на роман Бекос и остале романе Енеса Халиловића.
Поетске странице испуњавају песме Џенка Гундогдуа, Сеиде Бегановић, Христа Петреског, Наташе Бундало Микић, док су у прозном сегменту одломци из необјављеног романа Радована Влаховића и прича Тамаре Шимончикове Херибанове, а књижевну критику пише Наташа Анђелковић, Јелена Марићевић Балаћ, Катарина Пантовић и Милан Р. Симић.
У темату о магији есеје на ову увек интригантну тему потписују Илија Бакић, Ненад Јовановић, Настасја Писарев, Владимир Сумина и Небојша Карталија, а печат „вештичјој причи” даје психолошки и феминистички осврт Лидије Васиљевић на архетипски мотив вештице у друштву и уметности, којем се придружује, нимало случајно, текст Владиславе Гордић Петковић о представљању женског искуства у англофоној књижевности, конкретно код Алис Манро.
Приређивач темата о магији Ђорђе Писарев, наводи у уводнику:
„Нова магија која је немилосрдно пристигла јер како другачије тумачити време киборг халуцинација у којој ова ’стар’ наука – обновљена магија – једина, новом и неизбежном логиком, може да открије да ли је 2 + 2 једнако 3 или 5? Четворка се изгубила у магли жанровске књижевности, интелектуалног стрипа и старих вештица пластиком освежених тела, неизбројивих школа за магове и чаробњаке које су прерасле и Легвинову, а камолио Роулингову, спектакуларних градова у који оно мало преосталих људи свесних стварности који поједени депресијом чаме по становима у џиновским кулама без могућности да из својих луксузних изби изађу у неки већ еко–природни резерват, јер врата одбијају да се отворе тражећи металне новчиће, а пластичне картице више не примају ни банке у којима једино по угланцаним подовима клизе залудни роботи на нуклеарни, или већ неки ’стартрек’ погон, и ту људима, а богами ни машинама неће помоћи никакво старинско академско образовање.
Зато магија, да нас подсети на сјај који не бледи под светлима неона, на сјај који ће бити – већ јесте? – једини начин да читамо Свет.”
И за крај, на последњим страницама „Нове мисли”, већ традиционално, Дарко Веселиновић дели са читаоцима своје разноврсне архитектонске утиске о значајним грађевинама из целог света – а овога пута доноси импресије из Бакуа, главног града Азербејџана, који носи ласкав назив „кавкаски Париз”…
