Изашао нови, 75. број часописа „Нова мисао”
Нови број часописа „Нова мисао” бр. 75 посвећен је Павлу Угринову (право име Василије Поповић, Мол, 1926 – Београд, 2007), књижевнику, драматургу и редитељу, једном од наших најплоднијих и најразноврснијих стваралаца друге половине 20. века, са скоро 60 година уметничког рада. У овом тематском броју објављени су радови учесника Округлог стола о Павлу Угринову, који је у организацији Културног центра Војводине „Милош Црњански” одржан 26. јуна, у Дигиталном омладинском центру у Новом Саду. Повод за организовање скупа била је 100-годишњица од његовог рођења, али циљ је био много значајнији – да се открије право место Павла Угринова у систему српске књижевности и културе и да се пружи потпунија слика о једном од најважнијих аутора српског и целокупног југословенског простора.
„Нова мисао” је окупила бројне угледне књижевне историчаре, теоретичаре и критичаре, театрологе и новинаре који су ишчитавали и проучавали дела Павла Угринова, а неки од њих су га и приватно познавали или сарађивали с њим: проф. др Михајла Пантића, проф. др Стојана Ђорђића, проф. др Маријану Прпу Финк, др Јелену Ангеловски, др Светислава Јованова, др Слађану Илић, Вулета Журића, Зорана Славића, др Марка Аврамовића, Татјану Њежић, Ђорђа Писарева, Јовицу Аћина, доц. др Весну Перић, маст. Јелену Зеленовић Станић, др Сању Анђелић, Гордану Нонин, др Жаклину Дувњак Радић и доц. др Јелену Марићевић Балаћ. У текстовима ових аутора сагледано је целокупно стваралаштво Павла Угринова из више истраживачких перспектива и обухваћени су кључни поетски оквири његовог стваралаштва: позориште, радио и тв-драме, кратка проза и новеле, романи, мемоарска проза и дневници.
Ненад Шапоња, в. д. директора Културног центра Војводине „Милош Црњански”, иначе дугогодишњи пријатељ и издавач Павла Угринова, проучавалац његовог дела и састављач неколико антологијских избора из његовог опуса, у свом уводном тексту истиче да је Павле Угринов имао најмање три остварена уметничка живота јер је био позоришни редитељ, радијски редитељ, телевизијски редитељ и ТВ антологичар, и на крају, оно што је био суштински – писац који је иза себе оставио 25 прозних књига. „За прву књигу Фасцинације мало је фалило да освоји НИН-ову награду, али његов други роман Задат живот из 1979. године је освојио НИН-ову награду. Критичари су га одмах препознали као велики роман, а истовремено је уврштен у чувено издање Српске књижевне задруге и Матице српске – 100 најбољих српских романа. Критика не само да га је волела, него га је препознала као једну од важних књига тог времена. Од самог почетка књиге, знао је шта хоће. Од прве књиге, ишао је сигурним, јасним путем. Трилогију завршава роман Царство земаљско, а двадесетак година касније је то постала тетралогија, када је објавио роман Бесудни дани. Дакле, имао је један круг документарне прозе и имао је класичне друштвене романе. Пре тих класичних друштвених романа које је почео да објављује седамдесетих, објавио је циклус немиметичке прозе, делимично сличне новом француском роману, у којој је све спуштено на ниво смисла, перцепције, то јест, прозе која је продрла дубоко у поезију, у језик”, истакао је Шапоња у свом прегледу развојног пута Павла Угринова, који се кретао од почетних прозних истраживања, преко романа са релевантним друштвеним темама до документарних остварења којима је осликао друштвене и уметничке појаве свог времена.
Куриозитет овог броја су и веома значајни и занимљиви документарни ликовни прилози, тј. бројне фотографије Павла Угринова из породичне архиве које је „Новој мисли” уступио његов син, Павле Поповић. Неке од њових фотографија биле су део изложбе посвећене животу и делу Павла Угринова која је отворена у галеријском простору Културног центра Војводине „Милош Црњански” истог дана када је организован и скуп о Павлу Угринову.
