Представљање новог пројекта „Војвођански композитори”, Културног центра Војводине „Милош Црњански“

Културни центар Војводине „Милош Црњански“ данас је јавности представио нови пројекат – постављање дигиталне платформе „Војвођански композитори”. О пројекту је говорио аутор Адриан Крањчевић, МА музиколог и музички критичар, а присутнима су се путем видео-записа обратили: први војвођански музиколог Душан Михалек (Израел) и позната композиторка Александра Вребалов (Нови Сад–Њујорк).

Овим поводом, књижевник мр Ненад Шапоња, директор Културног центра Војводине „Милош Црњански“, истакао је: „Лепо је када добијете стручна мишљења о новом пројекту од Израела до Њујорка, као што смо ми добили изјаве о овом важном пројекту „Војвођански композитори” од Душана Михалека и Александре Вребалов. Наша мисија и јесте да сарађујемо са стручњацима из одређених области и да развијамо пројекте у правцу који су за јавност важни. Могу да истакнем да Културни центар Војводине „Милош Црњански” у наредном периоду планира бројне нове пројекте, као што су „Књижевна мапа Новог Сада“ и исто тако новине у оквиру ликовне уметности. Дакле, не бавимо се само савременим стваралаштвом, него и нашом баштином. Препознајемо оно што јесте, у ствари, културни идентитет Војводине. Управо је и музиколог Адриан Крањчевић говорио о томе да ће и у овом пројекту прве дигиталне музичке архиве бити важна и наредна фаза која ће обухватити више од 50 савремених композитора.“

О ПРОЈЕКТУ:

„Наша реномирана композиторка Исидора Жебељан је једном приликом рекла: ᾽Ја сам одавно дигла руке од тога да размишљам како нешто не ваља, или није у реду. Мислим да је много боље да човек размишља конструктивно, да стално прича о томе шта би требало да се уради и онда некако стварно почну да се дешавају такве ствари.᾽

Размишљао сам о овој њеној мисли и схватио колико у њој има манифестног тона и какав нам је, као и у многим њеним другим мислима и делима, оставила легат за будућност промишљања културе.

У међувремену слушао сам подкаст BBC Радио 3, који је у оквиру недељне понуде класичне музике имао циклус емисија ᾽The composer of the week᾽ и дошао на идеју да бисмо нешто слично могли да направимо овде. Тада је још била веома актуелна ситуација са корона вирусом и подкаст се чинио као добар формат за представљање оваквог садржаја. Понудио сам овај нацрт Културном центру Војводине и на моје велико задовољство је тако заживео пројекат ᾽Војвођански композитори᾽. У међувремену сам одустао од подкаста као форме и схватио да од овога може настати дигитална платформа која ће садржати биографије композитора, аудио записе одређених композиција па и саме ноте у неком од доступних формата.

Пројекат ᾽Војвођански композитори᾽ посвећен је ствараоцима са ових наших панонских простора. Познато нам је да, ако се њихова дела не налазе на репертоару главних оркестара, камерних ансамбала или рецитала појединих интерпретатора, или се њихова дела не емитују на радију или телевизији, они, нажалост, временом све више и више падају у заборав, а животи, каријере и дела већине њих су изузетно интересантни за широку слушалачку публику.

Са друге стране, ако се на квалитетан и професионалан начин прикаже њихово стваралаштво, може доћи, и углавном је тако, до ревитализације нечијег опуса, такозваног ᾽вађења из прашине᾽.

Концепција је таква да у првој фази пројекта, која је још увек у току, буду у посебном дигиталном простору-платформи у оквиру званичног сајта Културног центра Војводине ᾽Милош Црњански᾽ унесени подаци о преминулим композиторима са ових простора, о оним људима попут Јосифа Шлезингера, Исидора Бајића, Рудолфа Бручиа, Ивана Ковача и других који су заслужни што на овим просторима имамо музичко образовање, институције попут музичке школе, Академије уметности и многе друге музичке институције, који су директно, или индиректно, образовали многе данашње композиторе, музикологе, критичаре, теоретичаре и извођаче, као и, не мање важно, нашу публику. У другој фази планирам да буду уврштени подаци о живим композиторима, уз њихову претходну сагласност и сарадњу, а уверен сам да ће ту бити много посла, с обзиром на то да сам побројао неких педесет имена који би могли бити део ове платформе. Суштинска ствар и основна идеја водиља је да композитори са ових наших панонских простора, кроз кровну организацију културе Војводине, имају дигиталну платформу која ће им омогућити већу видљивост и даљу дисеминацију њихових дела.

Критеријум којим сам се водио у вези са одредницом ᾽војвођански᾽ је да је важно да је композитор неким својим делом живота или каријере везан за Војводину, било да је рођен и живи, или је живео на њеном данашњем тлу, или је рођен овде па је отишао у иностранство, али је за све карактеристично да су читав свој живот стварали инспирисани овдашњим природним лепотама, људима и њиховим богатим музичким наслеђем.

Посебно ми је драго што су овим пројектом у великој мери обухваћени и припадници националних мањина и националних заједница, те да им се, барем када је у питању сећање на њих, није догодило оно што је композитор Густав Малер говорио за живота о себи: ᾽Ја сам троструки апатрид… Чех међу Аустријанцима, Аустријанац међу Немцима и Немац међу Јеврејима.᾽

Поједине колеге музичари су ме питале ко одлучује о томе ко ће бити уврштен у платформу. Размишљао сам о овоме и дошао до закључка да нама у овом тренутку није потребна ексклузија јер није реч о конкурсу или неком такмичењу, него, напротив, инклузија. Потребно је да на једном месту сакупимо, обрадимо и унесемо податке о композиторима и композиторкама и да имамо понуђена њихова дела. Врло је важно да напоменем да за уврштавање у ову платформу није неопходно да је композитор члан неког од репрезентативних домаћих или иностраних удружења, то је свакако предност, али није услов. Људи који ће бити уврштени у ову платформу су професионално образовани композитори на првом месту, али ради шире слике културног наслеђа у области музике биће уврштени и они музичари аматери који су се компоновањем бавили у оној мери колико им је то било потребно за остварење и испољавање сопственог креативног израза, а чија дела то заслужују. Композиторка Александра Вребалов ме је питала да ли ће платформа имати могућност ᾽open source᾽ (отворени приступ). Рекао сам јој да свако може да предложи неку идеју или да понуди нешто од материјала и да сам више него отворен за разне облике сарадње, али да тај концепт да било ко може да уноси податке, за сада, није опција.

Платформа је ту да покаже колико је разноврсна наша сцена када су у питању војвођански композитори. Да ли ће и у којој мери њихова дела бити извођена, то ће и даље зависити од оних који су надлежни и заслужни за интерпретацију у оквиру јавног извођења, с тим што ће понуда бити у много већој мери видљивија него што је то сада случај. Самим тим, дубоко сам уверен да ћемо у блиској будућности имати динамичнију и креативнију сцену када је у питању савремена музика, узимајући у обзир и чињеницу да су се капацитети у виду простора за културу и за јавно извођење савремене музике у значајној мери повећали, захваљујући, између осталог, и титули Европска престоница културе Нови Сад 2022 и онога што је Градска управа урадила на овом плану, али и да имамо и даље талентоване уметнике који ће ту музику интерпретирати. ᾽Једино мерило вредности културе је време᾽, речи су композитора Зорана Симјановића. Дакле, време ће показати, а стари латини су добро говорили ᾽Tempus fugit᾽.“