Изашао је нови број „Нове мисли”
Да ли је „женско питање” још увек, и у 21. веку, проблемско питање? То је идејна окосница 62. броја „Нове мисли” који се појавио ових дана. Мини-темат под насловом „Женски принцип у уметности и култури” у овом броју фокусиран је не само на позицију жена у различитим облицима уметничког стваралаштва и у оквиру поља уметности и културе, већ и на оно што се назива „женским темама” и женским наративом, као и женским сензибилитетом.
У тексту „Освајање слободе у четири женска гласа” уредница Жаклина Дувњак Радић пише о томе како се пре осамдесет година освајала слобода за женско самообликовање идентитета за које су се залагале филозофкиње Хана Арент, Симон де Бовоар, Ајн Ранд и Симон Вејл. На фону општих питања о „женском” и самоидентификацији, настали су и други текстови о неким значајним уметницама и њиховом односу према свету – есеј Владиславе Гордић Петковић о Дорис Лесинг, најстаријој добитници Нобелове награде, текст Настасје Писарев о Урсули Легвин и њеним визијама алтернативних светова, осврт Љиљане Никић на заборављену Драгу Гавриловић и њен „Девојачки роман”, као и текстови о представи „женског” у уметности и култури: аналитичко-синтетички текст Лидије Васиљевић о митској представи сирене, критички осврт Владимира Сумине на женске ликове у холивудском филму, импресионистички доживљај чилеанских жена-чаробница Наташе Кнежевић.
Међу есејима издваја се текст Владимира Гвоздена који поводом сто година од смрти Франца Кафке пише о томе шта нам данас значи Кафка, о његовој рецепцији и модерности и месту у систему књижевности.
Два текста се баве актуелним позоришним темама: Светислав Јованов је критички пропратио главни позоришни догађај, 69. Стеријино позорје, а Наташа Гвозденовић је разговарала са кинеским редитељем Денијем Јунгом, чија је представа „Прекинути сан” изведена у Српском народном позоришту у Новом Саду.
У сегменту прозе и поезије, објављене су песме Габријела Д’Анунција и Дејана Трајкоског, одломак из новог романа Горана Мимице „Балканибалˮ, као и текст Миливоја Павловића „Бескрајни плави круг, и у њему звезда Милоша Црњанског”, одломак из његовог рукописа „Десет портрета и десет разговораˮ који ће ускоро бити објављен у Службеном гласнику.
У одељку књижевне критике и приказа нових књига Валентина Чизмар пише о књизи Небојше Кузмановића „Виђења и увиђања: сећања, обраћања, порукеˮ, док Дарко Веселиновић за крај доноси још једну путописну причу – овога пута о архитектонској уметности скамењеног града Вале на Истарском полуострву.
