Мала ретроспектива слика Миодрага Миљковића

У оквиру пројекта Креативни простор у покрету, у Културном центру Војводине Милош Црњански отворена је изложба слика Миодрага Миљковића. Изложба се може погледати сваког радног дана од 9 до 14 сати у галеријском простору, Војводе Путника 2, уз све предострожности прописане у циљу здравствене заштите поводом пандемије.

Изложба траје до 8. децембра 2020. године.

 

Све је једно, мноштва нема, Зенон

Феномен калеидоскопа, како лаицима тако и упућеницима, одувек је будио привид могуће логичности и способности да се рационално позиционира целина: како по вертикалама, хоризонталама, дијагоналама и разним метријама, тако и по форми, колориту и аспектима могуће слике. Фасцинантност непредвидивог исхода, уводи нас у упорно тражење релација потоње до наредне спознаје у егомистичној мисији закономерности случајности: илузија. Уметнички чин је непоновљив (Јозеф Бојс).

Слобода могућег нема граница, сфере или спирале, она је статична, иманентна самој себи, као игра вечности и коначности. Најзад, форма је привид, а суштина је у неспутаном доживљају тренутка.

Миодраг Миљковић – Мијa, аутор изложбе

О сликама Миодрага Миљковића

Корпус слика са мотивима флаша које тренутно слика Миодраг Миљковић, сасвим су блиске концепту мртве природе морандијевског типа – како због сличности мотива, тако због основне сликарске намере и намене. Јер, садржај слике је битан податак – само на први поглед, због препознатљивости насликаног предмета. Но, умножавање мултиплицираних флаша, бројна искривљења и деформације,  слободан избор боја, а поготово специфичан начин изложбене презентације у којој се различите слике ‘наслањају’ једна на другу чинећи комплексне мотивске целине – доказ су уметникове тежње да оствари неку врсту тоталне слике, слике која постоји сама за себе пред посматрачом, која нуди динамизирану и добро ритмовану пластичку целину, која унутар сопствене (слагањем остварене и продужене) композиције намеће идеју мотивског јединства – али и идеју јединства света!  А данас је то сасвим адекватна и важна порука – у времену бројних поремећених односа међу људима, у природном окружењу, у све чешћим ‘сукобима’ људи и технологије… Миодраг Миљковић заправо показује важност тзв. малих ствари, ‘ситница које живот значе’, особености које одржавају дијалектички процес и карактер света, које подржавају његов (заправо: наш) опстанак… А пошто овај уметник све своје исказе базира на чистоти пиктуралног израза, на аутономији ликовних елемената, на настојању да се оствари слика-биће, његову изложбу можемо прихватити као скроман допринос једног сликара очувању достојанства сликарства и уметности, уважавању естетских начела у слици – и у нашем свакодневљу…

Ликовни критичар Сава Степанов

Порок или уметност

Флаше и флашице на платнима Миодрага Миљковића, за разлику од уобичајених мртвих природа, пре су гађење над цивилизацијским продуктима и поигравање са ништавним предметима, него опседнутост предметношћу, уочавање контраста и законитости облика.

Не улазећи у вредновање нових радова Миодрага Миљковића изнећемо још један опошти утисак: привидна површност и лакомисленост ликовних дела раскринкравају животне тајне и досаде: прерушену озбиљност и важност ствари одсликавају у свој бескорисности, која не заварава ни себе ни друге.

Др Зоран Ђерић

 

О Миодрагу Мији Миљковићу

 

Миодраг Б. Миљковић, академски сликар – професор Ликовног васпитања (Нови Сад, 31. VII 1956), наставник Ликовног васпитања, ШОСО Милан Петровић са домом ученика, Нови Сад. Образовање: ОШ Никола Тесла, Нови Сад (1971); Гимназија Јован Јовановић Змај, Нови Сад (1976); Академија уметности, Нови Сад, академски сликар – професор Ликовног васпитања (1982). Радно искуство: ОШ Ђура Јакшић, Чуруг (1984–1985); РТВ Нови Сад, помоћник сценографа (1985); Завод за рехабилитацију деце и омладине Нови Сад, Ветерник, стручни сарадник у васпитно-образовном процесу (1985–1990); ОШ Доситеј Обрадовић, Нови Сад (1999); самостални уметник (1990–1992); ЕTШ Михајло Пупин, Нови Сад (1993–1995); ОШ Јован Јовановић Змај, Сремска Каменица (1994–1995); ШОСО Милан Петровић са домом ученика, Нови Сад (од 1995). Ликовно стваралаштво: самосталне изложбе – Галерија игара са сунцем, Нови Сад (1984); Народни музеј, Савремена галерија, Kикинда (1984); Ликовни салон, Трибина младих, Нови Сад (1985); Галерија Дома ЈНА, Нови Сад (1985); ОРА, Нови Сад (1985); Хотел Путник, Нови Сад (1985, 1986); ТВ изложба, емисија Слободно, РТНС (1985); Галерија Дома културе, Врбас (1986); Галерија УЛУВ, Нови Сад (1989); Удружење yметника Војводине, Нови Сад (1991, 2000); Галерија ДKВ, Нови Сад (2002); Галерија Између два моста, Нови Сад (2004); Галерија Дома за децу и омладину ометену у развоју, Ветерник (2004); Галерија Цесла, Нови Сад (2005); Галерија Гимназије Исидора Секулић”, Нови Сад (2005); Галерија САНУ, Нови Сад (2006); колективне изложбе – Изложба студената завршне године Академије уметности, Галерија Дома ЈНА, Нови Сад (1981); Новосадски салон, Нови Сад (1981, 1982, 1984, 1987, 1989, 1990, 1991, 1995, 2000); ГK ССОВ ГСЦ Војводина, Нови Сад (1982); Југословенски уметници учесници на Бијеналу у Венецији и Бијеналу у Паризу, видео-пројекти, Београд (1982); Увод у генерацију, Галерија Дома културе Студентски град, Београд (1984); Млади 85 colegium artisticum, Нови Сад и Сарајево (1985); Народни музеј, Савремена галерија, Kикинда (1985); Учесници у раду ликовне колоније Ечка 85, Зрењанин (1986); YU палета младих, Титов Врбас (1986); СKЦ, Синагога, Ниш (1986); Једанаести сремскомитровачки салон (1986); Галерија УЛУВ, Нови Сад (1986, 1994); УЛУС, УЛУВ и УЛУК, процесна изложба, Нови Сад, Београд, Приштина (1987); ГСЦ Војводина, Нови Сад (1989); Ликовни круг, Српско народно позориште, Нови Сад (1992); Аполо центар, Нови Сад (1994); Естетика отпора, Музеј историје Југославије, Београд (1999); Наутички клуб Лиман, Нови Сад (2000); Центар за визуелну културу Златно око, Нови Сад (2000, 2002); Музеј савремене ликовне уметности, Нови Сад (2001); Галерија KЦ Јегричка, Темерин (2002, 2003); Галерија АРТ форм, Нови Сад (2003); Галерија KЦ, Футог (2005); Сликари и сунцокрети, Музеј Војводине, Нови Сад (2005); Пејзаж – од идиле до апокалипсе, из збирке Савремене галерије у Зрењанину, Велика галерија Дома Војске Србије, Београд (2016); ликовне колоније – На каналу између два моста, за ШОСО Милан Петровић са домом ученика, Нови Сад (1996–2016); Паунов кист, за Дом за децу, Ветерник (2008–2011); Плетисанка, за Геронтолошки центар Нови Сад, Футог (2004–2008); Хуманитарна ликовна колонија за НУРДОР, Нови Сад (2013). Студијска путовања: Рим, Фиренца, Венеција, Беч, Келн, Минхен, Париз, Хиландар, Будимпешта. Чланство: УЛУВ; Ликовни круг. Оснивач: Галеријa, КУЛ Лавиринт, Нови Сад (2013). Функције: председник Aктива наставника ликовне културе за Jужнобачки округ (1995); председник, председник Уметничког савета Галерије, КУЛ Лавиринт, Нови Сад (2013–2016). Награђени радови: Тринаести Новосадски салон, Нови Сад – 1. награда за сликарство (1984).

 

Видео можете погледати у прилогу: