Отварање изложбе Тамаре Агић „Без упутства за склапање“

У Културном центру Војводине „Милош Црњански” (Војводе Путника 2, Нови Сад), у среду, 10. јуна 2026. године, у 19 часова, биће отворена изложба Тамаре Агић „Без упутства за склапање“.

Изложба ће за посетиоце бити доступна до 24. јуна, сваким радним даном од 8 до 15 часова.

О ИЗЛОЖБИ:

„Наспрам монументалних бруталистичких здања која нам је бивша СФРЈ оставила иза себе, а која и данас пркосе времену и друштвеним променама, киоск К67 делује скромно, готово неприметно. Ипак, управо у тој малој форми крије се његова изузетна снага: био је неизоставни део југословенског модернизма, красећи многе улице и тргове. Црвен, заобљен, модуларан, од пластике – К67 је деценијама био тих и користан, део урбаног пејзажа који се подразумевао у свакодневици сваког појединца.

Киоск је био место сусрета, куповине, чекања, разговора – мали епицентар урбаног живота. Некада пре свега практичан објекат, са нестанком СФРЈ изгубио је своју првобитну улогу. Ако обратимо пажњу, и данас га можемо затећи у мањим градовима, предграђима, покрај старих аутобуских станица – овога пута завијеног у прашину и заборав. Као такав, добио је нову улогу: постао је артефакт једне завршене епохе, симбол града чији се идентитет изнова мења, али и носилац сећања која се не могу сасвим јасно постројити.

Изложба Тамаре Агић полази управо од киоска К67 као визуелне архиве идентитета и сећања. Кроз различите уметничке медије, К67 се сагледава, не само као дизајнерски објекат већ и као метафора – за систем који се може склапати и расклапати, за простор који памти, за предмет који је изашао из употребе, али никада није нестао. Његова модуларност постаје еквивалент разноликости погледа на искуство живота у СФРЈ: као што не постоји један „прави“ начин да се киоск сложи, тако је и немогуће формулисати универзални закључак о том времену.

Ауторка, кроз вишегодишње истраживање и рад, одабиром киоска као мотива покушава да реконструише и склопи сопствену визију тог времена – визију која се највећим делом заснива на колективном сећању. Изложба балансира између документације и фикције, између колективне меморије и индивидуалне интерпретације. Киоск се појављује у више варијација, кроз различите медије – од цртежа, преко дубоке и ситоштампе, па све до слике и папирних инсталација – омогућавајући вишеслојно сагледавање теме и отварајући простор за експеримент и слободну интерпретацију.

К67 овде није представљен само као предмет, већ као симбол сложене друштвене и идеолошке прошлости, али и њеног места у савремености. Он постаје полазиште за промишљање начина на које се сећамо, заборављамо и изнова градимо однос према простору, историји и идеологији. Изложба Тамаре Агић позива на активно учешће у интерпретацији једног фрагмента заједничке прошлости – модула који се, попут сећања, може склапати у бесконачно много варијација. Ово је настојање да се један, сада већ артефакт, сагледа из уметничке перспективе – без унапред заданог упутства, али са пажљивим промишљањем.“

Исидора Јанцић, мастер графичар и визуелна уметница

„Полазећи од једног изнимно препознатљивог симбола југословенског модернизма, киоска К67, Тамара отвара простор за ново тумачење, превазилазећи његов утилитарни карактер и дајући му статус артефакта и носиоца носталгичне, али и амбивалентне меморије. Реинтерпретирајући овај киоск кроз различите медије, она користи његову модуларност, подложност сталном преслагању,

серијалност, као и некадашњу свеприсутност, преображавајући их у метафору колективног искуства. Оваквим поступком уметница ствара простор рефлексије о времену, идеологији и фрагментарности сећања.“

Др ум. Мила Сретеновић

О АУТОРКИ:

Тамара Агић рођена је у Београду 1997. године. Дипломирала на сликарском одсеку Факултета ликовних уметности у Београду, у класи професора Добрице Бисенића 2021. године. Завршила је мастер студије графике у класи професорке Катарине Зарић, на Факултету ликовних уметности у Београду, 2022. године, где и тренутно похађа докторске студије. Током програма Ерасмус+ похађала је један семестар на мађарском Универзитету ликовних уметности у Будимпешти школске године 2023/24. У 2024. години, сарађивала је са Институтом за шпански језик и културу „Сервантес“ на изради графике поводом прославе 20 година постојања овог института у Србији. Радила је као истраживач-приправник на Факултету ликовних уметности у Београду.

Добитница је две награде (Рибњик, Пољска и Велика Плана, Србија) и једне похвале за графику.

Од 2020. године активно излаже у земљи и иностранству, са преко 60 групних и реализованих 7 самосталних изложби.