Отварање изложбе „EUROforia – market in transition”, аутора Игора Фридрих Петковића

/in , , /by

У Културном центру Војводине „Милош Црњански” биће отворена изложба „Europhobia – market in transition”, аутора Игора Фридрих Петковића, у петак, 15. јула 2022. године, са почетком у 19 часова.

Изложба ће за посетиоце бити отворена до 29. јула 2022. године.

О ИЗЛОЖБИ

Серија фотографија приказује уличне снимке логотипа, заштитних знакова, објеката и предузећа у Србији која у свом називу имају префикс „EVRO”. Стално се види натпис „EURO-…” на производима, знаковима, светлећим рекламама, билбордима, зидовима кућа, бензинским пумпама и радионицама, јавним аутобусима и комби возилима.

„EVRO-…” се чини као нека врста новог печата квалитета и слогана просперитета за младе осниваче компанија, али и за успостављене институције и брендове, који служе да замењују старе брендове, као што су „IUGO-…”, „BALKAN-…”, или „SRBO-…”. Тржиште се прилагођава ЕВРОПИ. Не сматрају узалуд Србију тигровом државом Балкана, која има велики потенцијал за раст тржишта и интересантан трговински споразум.

Да ли је „ЕВРОфорија” присутна у јавном имиџу, на улицама и пословним улазима, или се тамо мало урушава и тиме показује колико дуго је Србија била у процесу транзиције ‒ на прелазу са периферије у унутрашњост савремене ЕВРОПЕ.

На крају, али не и најмање важно, „EUROauto”, „EUROline”, „EUROservice”, „EUROcrem”, „EUROpolis”, „EURObank”, „EUROgas” i „EUROdessert” сведоче о динамичном подстицају тржишта на EUROpu, о умрежавању и повезаности. Међутим, овај регион ЕВРОПЕ има традицију ломова, транзиција, нестабилности и страних утицаја. Шта обећава приступање Србије Европској унији сада под постколонијалним припремним радом Аустријске Банке, осигуравајућих друштава и компанија? У клими институционалне кризе, у овом историјски тако оштећеном региону, заједнички рад са „ЕУРОфоријском” снагом, такође и „послератним националистичким”, „пост-панславистичким” и „глобалистичко-неолибералним” утицајима.
Уосталом, и ЕВРОПА има дефанзивне рефлексе према Србији. Не постоји ли можда и страх од колективног сећања на обновљену искру Србије, која руши поредак у ЕВРОПИ? Да ли је сан о „евро рају” „евротопија”, или ће Србија пронаћи свој дом усред ЕВРОПСКОГ мира и просперитета? Укључујући ЕУРОпостколонизацију.

О АУТОРУ

Игор Фридрих Петковић, концептуални и визуелни уметник, аутор, менаџер и истраживач у култури, рођен је у аустријским Алпима 1976. године, живи и ради у Централној и Југоистичној Европи; студирао је славистику, културологију и фотографију у Грацу, Београду, Новом Саду и Љубљани. Учествовао је на међународним самосталним и колективним изложбама и реализовао је међународне интердисциплинарне пројекте и интеркултуралне манифестације. Добитник је Награде за истакнутог уметника за 2015. годину Канцеларије аустријске Савезне владе (Bundeskanzleramt, Аустрија). Уврштен је у селекцију Еколошког фотографа године Краљевског географског друштва у Лондону 2013. године. Оснивач је Удружења за уметност, културу и науку „APORON21”, „:[ITSCH]:ART” продукције, „NEW SAD production”, и оснивачки је члан галерије „„SCHAUMBAD – free Atelierhouse” у Грацу. Недавно је објавио књигу фотографија „Принцип Франца Фердинанда – зашто је заправо почео Први светски рат (Das Franz Ferdinand Prinzip – Warum der Erste Weltkrieg wirklich begann)”, у издању „Edition Lammerhuber”.

Петковић се бави различитим друштвено и политички ангажованим, интеркултуралним уметничким пројектима и истраживањима у трансдисциплинарним областима. У свом раду истражује савремене уметничко-научне експресивне могућности, визионарске животне стварности, дионизијско-аполонијске просторе догађаја, феномене популарне културе Цајтгајста (Zeitgeist) и историјске и иконографске услове. Бави се друштвено релевантним темама, усмереним на испитивање њиховог научно-уметничког и друштвеног садржаја да би их интерпретирао кроз савремено поимање. Тако развија уметничке (контра)стратегије на теме као што су животна стварност и миграција, идентитети и интеркултурална размена, алтернативни друштвени, економски и политички процеси, култура отвореног сећања, слободно преношење знања и феномени поп и супкултуре.

Његова стилска средства су кореографисани артивизам, иконографија и колективно сећање, акције герилске уметности, митски хиперреализам, портрети уметника и сублимирана кинематографија, где су дати медији и формати увек производ строге уметничке концепције. У својим фотографским радовима, филмовима, инсталацијама које освајају простор, перформансима, интервенцијама, изложбеним пројектима и свеобухватним догађајима, преплиће трансдисциплинарне и мултимедијалне приступе нивоима сазнања који се налазе у позадини стваралаштва.