Промоција књижевног стваралаштва Николе Маловића, у оквиру програма „Уметник у фокусу“

У Културном центру Војводине „Милош Црњански” у понедељак, 31. октобра, са почетком у 18 часова, биће одржана промоција књижевног стваралаштва Николе Маловића. У оквиру програма „Уметник у  фокусу“, акценат ће бити на његовом романима: „Једро надеˮ (Награде „Перо деспота Стефана Лазаревићаˮ, „Борисав Станковићˮ, „Печат временаˮ и Награде „Бранко Ћопићˮ Српске академије наука и уметности); „Лутајући Бокељˮ (Октобарска награда града Херцег Новог) и „Галеб који се смејеˮ.

О Маловићевом књижевном стваралаштву говориће мср Милан Громовић, са Филозофског факултета у Новом Саду.

Уреднице програма: др Валентина Чизмар и Бранка Марковић.

О РОМАНИМА:

Александар Јерков је истакао да је „Лутајући Бокељˮ својеврсна антиодисеју, кад и онеобичена енциклопедија Боке Которске. Овај роман: „води читаоца на путовање у званично најлепши залив на свету. Пратимо пустоловине јунака Ника кроз 24 поглавља у којима је толико врело да и галебови падају с неба. Море сексуалности, грчке митологије, љубави, хришћанства и антиглобализма налазимо у реченицама пуним страсти. Код Маловића је све у сликама, а кад напише со – у устима осетимо слан укус.ˮ

 

 

 

 

Што се „Једра надеˮ тиче, према критици: „Маловић је, као нико пре њега, у роман уткао логику приморског начина живота и исплео љубавну причу у срцу урбане барокне бајке. Пред нама је изузетна повест о чувеном дезену који је постао глобални бренд, у чију историју су умешани Јевреји, католички краљеви и откриће Америке.ˮ

 

 

 

 

 

Трећи, ништа мање занимљив и вредан роман је „Галеб који се смејеˮ, који, на алегоријски начин, „говори о времену у које смо уроњени и о таласима који долазе.ˮ

„Трећег лета од почетка ове узбудљиве морске авантуре, галеб Симон и Ана мораће са галепчићима да напусте острво на улазу у велики залив. Неко је одлучио да Мамула уместо раја за људе и птице постане рај за супербогате туристе. Галебови ће спас потражити у оближњем Херцег Новом, граду идиличном за живот људи и галебова.ˮ

Избор из критике

 

 

О АУТОРУ:

Никола Маловић рођен је 1970. у Котору. Дипломирао је на Филолошком факултету у Београду.

Објавио је књигу кратких прича „Последња деценијаˮ, новеле у драмској форми „Капетан Визин – 360 степени око Бокеˮ, „Перашки гобленˮ и око 3.300 текстова. Приче су му превођене на руски, енглески, пољски и бугарски.

Награде „Борислав Пекићˮ, „Лаза Костићˮ, потом „Мајсторско писмоˮ (за животно дјело), „Лазар Комарчићˮ и Октобарску награду града Херцег Новог – добио је за роман „Лутајући Бокељˮ („Лагунаˮ, 2007, 2008, 2009, 2010, 2013, 2014, 2016, 2018, 2021).

Комплетан је аутор књижевне фотомонографије „Херцег-Нови: Град са 100.001 степеницомˮ (Књижара Со, Херцег Нови, 2011), књиге документарне прозе „Бокешки берберинˮ (Књижара „Соˮ, 2015), „Бога у Боциˮ (Нова књига, 2015). Написао је текст „Бокешке бојанкеˮ (илустратор Александар Јеремић, Књижара „Соˮ, 2022). Приредио је „Бокешки хуморˮ (Књижара „Соˮ, 2017).

Осим сторија „За читање на плажиˮ (Књижара „Соˮ, 2022), објавио је „Пругастоплаве сторијеˮ („Лагунаˮ, 2010, 2016, 2021), које с романом „Једро надеˮ („Лагунаˮ, 2014, 2015, 2016, 2019, 2021. г; Награде „Перо деспота Стефана Лазаревићаˮ, „Борисав Станковићˮ, „Печат временаˮ и Награде „Бранко Ћопић“ Српске академије наука и уметности) чине јединствени дуални прозни систем у савременој српској књижевности. „Једро надеˮ преведено је на руски („Лагунаˮ, 2017) и енглески („Лагунаˮ, 2019).

Аутор је есејистичко-документарне прозе „Бока Которска и Србијаˮ („Књига комерцˮ, 2018, 2019) и „Догодине на моруˮ („Цатена мундиˮ, 2021).

Објавио је „Галеба који се смеје – роман за децу и одраслеˮ („Књига комерцˮ, 2019, 2020), који се појавио и у преводу на кинески језик („Књига комерцˮ, 2022).

Од 2008. г. уредник је издавачке дјелатности херцегновске Књижаре „Соˮ (едиција „Бокељологијаˮ) и уредник манифестације Дани Књижаре „Соˮ.

Писао за „Политику и Недељникˮ. Колумниста је „Печатаˮ.

Члан је Српског књижевног друштва и Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигатˮ.

Један је од оснивача Групе П-70.

Живи у Херцег Новом и у Бијелој.