Добитници Годишњих награда Културног центра Војводине „Милош Црњански“ за 2021. годину
Културни центар Војводине Милош Црњански и ове године додељује Годишње награде из културе у четири категорије. Управни одбор наше институције, на седници одржаној 24. новембра 2021. године, верификовао је предлоге одлука о овогодишњим лауреатима од стране жирија за разматрање пристиглих понуда.
Свечана додела Годишњих награда биће уприличена у четвртак, 2. децембра, у 18 часова, у Свечаном холу Покрајинске владе (Булевар Михајла Пупина 16, Нови Сад).
Овогодишњи лауреати:
- За Искру културе – додељује се за савремено стваралаштво младом аутору до 35 година:
Гала Чаки
Eнормна енергија, коју поседује млада ликовна уметница Гала Чаки, навела ју је да у једној години заврши студије на два мастер програма на Академији уметности у Новом Саду и тако постане први студент који је то остварио на пољу ликовног стваралаштва у Војводини. Те студије су крунисане самосталном изложбом у Музеју савремене уметности Војводине у Новом Саду 2011. године. Захваљујући тој изложби, Гала Чаки је постала добитник стипендије Ruth Katzman, фондације из Њујорка, која у једној години дарује само две стипендије најталентованијим ствараоцима. Потом су уследиле стипендије: у Индији Raghurajpur International Art/Craft Exchange, као вид усавршавања и стипендија Artles creative centar, Hameenkyro,у Финској. 2013. године уследио је позив од Guy Maleveza, галеристе из Белгије, да ослика историјски део града Намура. Овај монументални мурал је Галу Чаки уврстио у групу познатих стваралаца, који негују културу и уметност у Белгији. Године 2014. уследили су позиви за учествовање на Зхангјиајие уметничком кампу у Кини, затим три позива у Словенију, од којих је један за Међународни симпозијум керамике. 2015. године Гали ће се указати прилика да излаже у Такахара Фурусато музеју у Јапану, након три године учења јапанског језика.
Затим су њена сликарска дела награђена у Катару и Абу Дабију од стране тамошњих министарстава културе. Једна од најважнијих изложби је пролазак на светско бијенале уметности у Пекингу, где је Гала са само двадесет и пет година представљала Србију у Народном музеју у Пекингу. Гала Чаки је завршила уједно и докторске студије на Факултету ликовних уметности у Београду.
Поред Србије, Гала се може похвалити активним излагањем у земљама као што су Канада, Америка, Јужна Америка, Русија, Кина, Јапан, Кореја, Сингапур, Индонезија, Катар, Дубаи, Абу Даби, Немачка, Холандија, Француска, Данска, Белгија, Италија, Португалија, Словенија, Хрватска и Црна Гора, чиме на најбољи начин презентује нашу културу и уметност.
2. Медаља културе за мултикултуралност и интеркултуралност:
Зденка Валент Белић
Др Зденка Валент-Белић (1975) главна и одговорна уредница часописа Nový život, књижевни и судски преводилац, професорка словачког језика и књижевности и библиотекарка. Песникиња и есејисткиња.
Др Зденка Валент Белић је дипломирала на Филозофском факултету у Новом Саду, а докторирала на Катедри естетике Универзитета Коменског у Братислави. Од 2001. до 2012. године радила је у Градској библиотеци, а од 2012. ради у Покрајинској влади као преводилац за словачки језик.
Више од двадесет година се бави књижевним превођењем и превела је више од педесет значајних дела, већином словачких прозних класика на српски језик и велики број истакнутих српских песника на словачки језик, као и стотине превода у периодици, српској и словачкој, у Србији и Словачкој.
Њене збирке поезије објављиване су на словачком, енглеском и српском језику, објавила је и књигу за децу, збирке есеја, као и књигу разговора Имигранти у Вавилонској кули, о идентитету, који су претходно објављивани у месечнику Nový život, под називом: Нови живот и идентитет. Стална је сарадница уредништва часописа за подстицање и афирмацију интеркултурне комуникације Интеркултуралност, Културног центра Војводине Милош Црњански.
Добитница је награда за превод: „Павел Орсаг Хвјездослав”, 2012. и награде Друштва књижевника Војводине за превод године, 2015. године. У време њеног уређивања, часопис Nový život добио је „Признање за унапређење словачко-српских књижевних веза“ од Друштва књижевника из Братиславе. За поезију је награђена Годишњом наградом часописа Нови живот, 2018; наградом „Стражилово”, 2020; Бард године, од Удружења Парс артем, 2021. године.
Превођена и заступљена у изборима, антологијама и зборницима.
Чланица је Удружења књижевних преводилаца Србије, Друштва књижевника Војводине и Клуба независних писаца из Братиславе. Потпредседница је Друштва новосадских књижевника и главна уредница њихових издања.
Оно што др Зденка Валент Белић истрајно ради деценијама јесте повезивање људи и култура, оно што је у основи људске потребе за културним и духовним уздизањем, срж интеркултуралности и мултикултуралности, како у Новом Саду у којем живи тако и у Војводини, Србији, региону и Европи.
3. Медаља културе за очување културног наслеђа:
Горана Раичевић
Др Горана Раичевић је аутор преко 130 научних радова и 8 монографија. Као редовни професор Филозофског факултета у Новом Саду – Одсека за српску књижевност, дала је изузетан допринос изучавању дела Милоша Црњанског, а круна њеног дводеценијског истраживања поетике Милоша Црњанског је монографска студија АГОН И МЕЛАНХОЛИЈА: Живот и дело Милоша Црњанског.
У свом научном раду бави се поетиком Иве Андрића, а у њеном научном опусу налазе се радови о Вељку Петровићу, Лази Костићу, Бранку Радичевићу, Александру Тишми, Исидори Секулић, Милану Кашанину, Ђури Јакшићу, Душану Васиљеву, Сретену Марићу, Боривоју Маринковићу, Радомиру Константиновићу.
Др Горана Раичевић била је уредница целокупног дела Александра Тишме, приредила је више књига, а преводи са енглеског и француског.
Од 2012. до 2015. године обављала је дужност шефа Одсека за српску књижевност и била члан Наставно-научног већа Филозофског факултета. Члан је Управног одбора Матице српске, Одбора за књижевност и језик Матице српске, Одбора Рукописног одељења Матице српске, Управног одбора Задужбине Милош Црњански.
4. Медаља културе за животно дело, тј. за укупно стваралаштво/рад:
Ђорђе Писарев
Ево већ четири десетлећа траје његова књижевна (и новинарска) авантура. За то време он се, као и његов „брат близанац“ Мики Шепард, поиграва с класичним књижевним обрасцима, бивајући, свагде, од ране до зреле постмодерне, с оне стране реалног самеравања стања ствари. Његов књижевни хабитус оверава став – не размишљати линеарно, односно, став, да је неопходно да свака прича, више свега, мора да буде занимљива, те да је неопходно да се, за сваку, шије ново одело.
Књиге Ђорђа Писарева су, како је утврдила књижевна критика, нека врста мапе скривалице, која је кадра да издржи чикања најпробранијег дела читалаштва, те да оне, у корену, мењају састав и смисао стварности и могу се разумевати као вешто усаглашен спој маште, фактографије и цитата. У општесветском Вавилону, у којем, удова расутих, савремени човек оре и сеје зло, па се, у сузи, мрве његови капци, отежали, Ђорђе Писарев је, у петнаестак књига романа, приповедака и есеја, овенчаних угледним књижевним наградама, континуално, оверавао речи критичара – да је књижевност, за њега, центар света, езотерично место и, пре свега, брана хипервулгарној свакодневици.
