Добитници Годишњих награда Културног центра Војводине „Милош Црњански“ за 2024. годину

Културни центар Војводине „Милош Црњанскиˮ и ове године додељује Годишње награде из културе у четири категорије. Управни одбор Културног центра Војводине „Милош Црњанскиˮ је на седници одржаној 10. децембра 2024. године верификовао предлоге одлука о овогодишњим лауреатима по предлогу Жирија за разматрање пристиглих предлога.

Свечана додела Годишњих награда биће уприличена у уторак, 17. децембра у 18 часова у Културном центру Војводине „Милош Црњанскиˮ.

Овогодишњи лауреати су:

Искре културе – додељује се за савремено стваралаштво младом аутору до 35 година

Андреја Каргачин

Андреjа Каргачин је, без сумње, један од најаутентичнијих младих гласова савремене, не само војвођанске уметничке сцене, већ много шире. Њен рад карактерише наглашена мултимедијалност, мултидисциплинарност и вишедимензионалност, јер свој ауторски идентитет гради кроз поља театра, перформанса, плеса, инсталација, боди арта… све до књижевности, у такође широком распону од поезије до романа. Иако експериментише са разним медијима, Андреjа успешно избегава замке помодних израза, већ посеже само за оним што јој је у датом тренутку занимљиво, интригантно, инспиративно… Уметничком истраживању приступа темељно и промишљено, постављајући тежиште на сам процес,  а на њен огроман потенцијал указују и досадашњи радови без остатка високог уметничког квалитета. У најкраћем, из креативног универзума Андреjе Каргачин произилази нешто потпуно јединствено, вредно „Искре културе”.

Медаља културе за мултикултуралност и интеркултуралност

Проф. др Тибор Варади

Професора др Тибора Варадија, једног од најугледнијих интелектуалаца у Војводини, за награду је предложила Издавачка кућа „Академска књига” из Новог Сада. Поред великог угледа који као научник и писац ужива у нашој земљи и иностранству, професор др Тибор Варади се потврдио као предани борац за равноправност народа, посебно се бавећи правима угрожених мањина, пре свега Рома. Од 2011. године налази се на челу Одбора за проучавање живота и обичаја Рома у Српској академији наука и уметности. Организовао је више међународних и националних конференција о запошљавању Рома, очувању и заштити ромског језика, о доприносима Рома култури народа у Србији и друго. Аутор је бројних књига у оквиру рада у овом Одбору као што су: „Очување, заштита и перспективе ромског језика у Србији, Права националних мањина у уставоправном систему Републике Србије, Допринос Рома култури народа у Србији и бројне друге. Од пре седам година је и председник Одбора за проучавање мањина и људских права у САНУ, а у оквиру рада у овом Одбору уредио је десет тематских зборника. Такође, у његовој богатој библиографији, издваја се шест прозних дела у којима је реконструисао приватну историју житеља Баната и Војводине. Пет својих књига објављених на српском језику написао је на основну архивске грађе сачуване у породичној адвокатској канцеларији. У њима је осветлио многобројне предности суживота грађана у мултинационалним и мултијезичким срединама као што је био Бечкерек у међуратном периоду, град у коме су у службеној употреби равноправно коришћена три језика – немачки, мађарски и српски. Његове књиге постале су незаобилазна лектира историчара, правника и шире читалачке публике која управо из његових дела могу да препознају сву специфичност војвођанског сензибилитета. Тибор Варади је рођен 1939. године у данашњем Зрењанину, тада Великом Бечререку. Након дипломе Правног факултета у Београду стиче и звање магистра правних наука на Правном факултету 1967, а наредне 1968. године још једном магистрира на Правном факултету Универзитета Харвард где стиче и звање доктора правних наука марта 1970. године. Одржао је више од 250 предавања на универзитетима широм света. Поред изузетне каријере експерта на пољу међународног права, Тибор Варади је и члан Друштва књижевника Војводине од 1975. године, био је одговорни уредник часописа Uj Symposion од 1969 до 1971. године, као и главни и одговорни уредник суботичког часописа Letunk од 1990 до 1999. године. За свој рад, Тибор Варади је добио, поред награде „Витез позива” 2010. године, Награде града Зрењанина 2016. године и Награде Мађарске академије наука 2019, и низ књижевних награда: „Стражилово” 1978. године, „Сентелеки” 2018, као и књижевну награду „Карољ Сирмаи” 2022. године у Темерину.

Медаља културе за очување културног наслеђа

Проф. др  Ира Проданов Крајишник

Научно интересовање проф. Проданов Крајишник за креативни опус великог броја наших композитора 19. и 20. века, као и савремених аутора, изузетно је важно за разумевање националног стваралаштва у домену регионалне музичке традиције. Посебну вредност чине њена истраживања музичког опуса насталог у оквиру различих националних група и локалних заједница, чиме је допринела дубљем разумевању музичког контекста, развоја и стваралаштва на тлу Војводине. Као резултат истраживања ауторског доприноса појединаца настао је пројекат лексикографског бележења стваралаца Удружења композитора Војводине, који до сада баштини више од 120 биографија војвођанских аутора. У фокусу научних истраживања проф. Проданов Крајишник су и савремена ауторска остварења у области позоришне музике и других жанрова, као и наизоставни аспекти родног стваралаштва, али и њено ангажовање на афирмација наше музичке традиције кроз дигиталну дистрибуцију.

Комплексност и квалитет истраживачког и академског рада проф. др Ире Проданов Крајишник, неспорно је мерљив кроз бројне објављене резултате њених теоријских истраживања, активни академски рад на домаћим и иностраним универзитетима, излагања на бројним националним и међународним скуповима, али и видљив професионални ангажман. Изузетност њеног доприноса развоју савремене музиколошке праксе и афирмацији нашег нововековног националног музичког стваралаштва, определила је жири да је предложи за лауреата за очување културног наслеђа за 2024. годину.

Медаља културе за животно дело тј. за укупно стваралаштво/рад

Душан Тодоровић

Жири је, jедногласно, донео одлуку да Медаља културе за животно дело Културног центра Војводине „Милош Црњанскиˮ, за 2024. годину, припадне Душану Тодоровићу, академском сликару, магистру ликовних уметности, ликовном педагогу и дугогодишњем професору и декану Академије уметности у Новом Саду. За Медаљу културе за животно дело пристигло је пет предлога: Душан Тодоровић, Недељко Терзић, Јован Адамов, Милан Белегишанин и Веселин Вучковић. Жири је оценио да су сви кандидати високо квалитетни, али су, у ужи избор, издвојена три кандидата (Душана Тодоровића, Јована Адамова и Милана Белегишанина). Узев у обзир целокупно стваралаштво, награде које је примио за свој уметнички рад, такође, Тодоровићев педагошки рад на Академији, као и свестрану културну делатност и истраживачки дух, жири се једногласно одлучио за овог уметника. Душан Тодоровић рођен је 1945. у Крагујевцу. 1972. дипломира на АЛУ у Београду, одсек сликарство. Постао је члан УЛУСа 1974. а магистрирао 1976. Од 2004. до 2009 године обавља функцију декана Академије уметности у Новом Саду где је радио као редовни професор. Имао је преко 40 самосталних изложби у земљи и иностранству. Самостално је излагао у Паризу, Лондону, Будимпешти, Темишвару, Чонграду и Берлину.