Добитници награда „Медијакулт“ за 2020. годину

Жири за награду „Медијакулт“ Културног центра Војводине „Милош Црњански“ је 20. новембра 2020. године донео једногласну одлуку о добитницима награде „Медијакулт“: за ТВ емисију из области културе која се тематски односи на културни простор Војводине, а којом се афирмише и подржава креативно ТВ стваралаштво у области културе; а по други пут и специјалну награду „Медијакулт“ за ТВ емисију из области српске културе реализовану у региону и дијаспори.

Овогодишњи добитник награде „Медијакулт“ је Жолт Херцег, за ТВ емисију „Трагом Раднотија“ у продукцији Фондације „Панонија“, а добитници специјалне награде „Медијакулт“ су аутори Маја Мартиновић и Владан Јочић из Париза (Француска), за ТВ емисију „Кичица Матице српске“ у продукцији Медиапонт ВС.

На конкурс Културног центра Војводине „Милош Црњански“ је пристигло 15 емисија у конкуренцији за главну награду, која се односи на домаћу продукцију и 6 за специјалну, где су у фокусу ТВ емисије из области српске културе, реализоване у региону и дијаспори.
Жири је радио у саставу: Мирослав Стајић, председник; Синиша Бокан, члан и Јожеф Клем, члан.

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ ЖИРИЈА за награду „Медијакулт“:

„Трагом Раднотија” Жолта Херцега је изванредни документарни филм, снимљен поводом 110. годишњице рођења и 75. годишњице трагичне смрти Миклоша Раднотија, једног од највећих мађарских песника XX века. Као свој изворни подложак овај документарац има 13 епизода, емитованих на програму РТВ Панонија, током којих се прати несвакидашњи подвиг професора књижевности и песника из Кунсентмиклоша у Мађарској, Петера Лоранта Тота, који је одлучио да пешице прође истим „путем смрти“ којим је Радноти, заточеник фашистичког окупатора у рудницима Бора, где је заједно са још око 3.200 Јевреја, Рома, Срба и Мађара одведен на присилан рад, прошао пред крај II светског рата, 1944. године. Током овог принудног марша дугог 850 километара, од Бора до Абде у Мађарској, Радноти је под сталном сенком смрти написао неке од најтрагичнијих и истовремено најхуманијих сведочанстава о патњама заточеника, али и борби за живот и веру у неку лепшу будућност. Ове песме су, како наводе теоретичари књижевности, биле Раднотијев пут од пакла до бесмртности. Пролазећи истим путем 75 година касније, Петер Лорант Тот застаје на местима у ужој Србији, Војводини и Мађарској који се препознају у поменутим песмама, говори делове Раднотијевих поема и разговара се различитим људима од којих су неки били и сведоци „марша смрти”.
Остварење „Трагом Раднотија” одликује веома добро промишљен сценаристички концепт, где се на неусиљен начин преплићу историја и садашњост, документаристика и поезија, што све прати редитељски успешна концепција излагања нарације. Важан аспект филма је и сниматељски допринос како дочаравању путописно-поетске атмосфере путовања Петера Лоранта Тота, тако и портретисању главног актера и свих његових саговорника, а томе треба додати да је и завршна монтажна артикулација, и ритмички и структурно, веома добра. Креативан приступ читаве продукцијске екипе, уз чињеницу да је у реализацију уложен велики труд и рад, резултовали су продуховљеним, на моменте и дирљивим телевизијски документарцем, који не говори само о једном човеку-песнику и једном трагичном добу, већ се претвара у ванвременско сведочанство о величини људског духа који је у стању да побеђује и у најстрашнијим и најнехуманијим временима.

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ ЖИРИЈА за специјалну награду „Медијакулт“:

Емисија „Кичица Матице српске” из серијала „Оригинали”, емитована на Првом програму Радио телевизије Војводине, говорећи о двема изложбама, које је у Паризу реализовала Галерија Матице српске: „Слике пролазног света – односи француског и српског интимизма” и „Сава Шумановић и тајна под куполом”, сведочи о често драматичним судбинама најзначајнијих српских ликовних уметника који су живели и стварали у француској престоници. У комбинацији доброг документаристичког приступа, пажљивог избора саговорника, који заиста имају шта да кажу о теми, и солидне визуелна грађе, добила се занимљива емисија, која умногоме излази из оквира класичног телевизијског прилога.

Видео можете погледати овде.