Др Мила Михајловић – Циклус предавања „Културно-историјске везе Србије и Италијеˮ
Четврто предавање
„Повест Срба на Апенинском полуострвуˮ
У организацији Културног центра Војводине „Милош Црњанскиˮ, у среду 5. новембра 2025. године у 18 часова, у Дигиталном омладинском центру (Војводе Путника 1), др Мила Михајловић одржаће четврто предавање „Повест Срба на Апенинском полуострвуˮ из циклуса предавања „Културно-историјске везе Србије и Италијеˮ.
„Повест Срба на Апенинском полуострвуˮ
Срби су дијаспоричан народ. Од вајкада су се селили, у различитим временима и из многих разлога, својом вољом или принуђени, а простор Апенинског полуострва био је одувек једна од најпривлачнијих мета српских исељеника. Сведоче о томе културни споменици широм Италије: топоними, дарови српских краљица и краљева, српске цркве и здања, архивска грађа и сачувана документа о Србима и за Србе.
Највећа масовност и концентрација српског културног наслеђа у Италији везује се за деспота Стефана Бранковића Слепог. Збачен са престола и натеран на изгнанство после пада Смедерева 1459. године, он одговара на позив Напуљских краљева и прелази у централну Италију. Само у другој половини тог 15. века, италијанска историографија је забележила чак седам масовних таласа српских усељеника у средњу и јужну Италију. Након што су преплавили Напуљску краљевину, ширили су се и у све друге делове данашње Италије. Толико их је било да су писани и посебни порески закони за српске доељенике.
Многи од њих су постали богати и угледни, неки и племићи највишег ранга попут Тиберија Дечанског, оца италијанског модерног кривичног права. Градили су палате и цркве које су најчешће посвећивали Светом Јерониму и „малојˮ Светој Петки, светитељима српког порекла. И данас једна од најзначајнијих грађевина Удина носи назив Палата Београд, по свом некадашњем власнику, грофу Хорацију од Београда на Варму. У централној покрајини Молизе, у 14. веку постојало је 9 чисто српских села. Све до краја 19. века, њихови потомци су успели да задрже свест о свом српском пореклу, да сачувају језик и обичаје и да, још увек за Божић, „налажуˮ Бадњак. Баснословни су дарови српских краљева и краљица у многим местима Италије: иконе непроцењиве вредности са осликаним ликовима српских владара, олтари у тешком сребру и злату, оригинални пергамент цара Душана са његовим златним печатом.
Нажалост, о присуству Срба на Апенинском полуострву наша јавност слабо је упозната. Ова тема све до скоро остала је изван сваког озбиљнијег научног истраживања које, дефинитивно, помера западну границу српског културног круга више стотина километара на запад.
Др Радмила (Мила) Михајловић, историчар, комуниколог, уметник, новинар,
преводилац. Гимназију је завршила у Зрењанину, а факултет у Риму, Конзерваторијум „Санта Ћећилијаˮ – одсек соло певања. Магистрирала је у Београду на Факултету музичких уметности, под менторством Звонимира Крнетића. Докторирала је са највишом оценом на тему „Културно памћење тршћанских Србаˮ на Факултету за културу и медије у Београду, под менторством проф. др Миливоја Павловића.
Одлуком Матичног одбора Министарства просвете Републике Србије, стекла је звање научног сарадника хуманистичких наука, научна грана: историја.
Чланица је УКС, УНС, Историјске секције Српског лекарског друштва.
Ауторка је преко десет научних књига од којих су неке преведене на стране језике.
Свечаним представљањем њене књиге „За српску војску – једна заборављена причаˮ у издању италијанског Генералштаба оружаних снага, држава Италија је званично отворила обележавање 100–годишњице од почетка Првог светског рата.
Добитница је Награде Града Зрењанина (2012. и 2023), Специјалне награде жирија италијанске књижевне награде „Черуљоˮ за 2014, признања УКС „Благодарјеˮ за 2014, Златне значке Културно-просветне заједнице Србије за 2017. за књигу „Културно памћење тршћанских Србаˮ, добитница је повеље „Растко Петровићˮ 2017. године за најбоље прозно дело.
Пошта Србије је 21. јануара 2020. године објавила специјалну серију поштанских марки и вредносница „Италијански морнари за српску војску у Великом ратуˮ са фотографијама преузетим из њене истоимене књиге.
На Сретење, 2022. године, поводом Дана државности Републике Србије, председник Републике Србије одликовао ју је Сретењским орденом за заслуге.
Истакнута је личност Срба у свету. Била је почасни гост јубиларног 50. Српског дана на Нијагаринима водопадима на позив Српске народне одбране у Канади.
