Др Мила Михајловић – Циклус предавања „Културно-историјске везе Србије и Италијеˮ

/in , , , /by

Шесто предавање

„Београд на Варму, дом три српска деспота и четири светитељаˮ

У организацији Културног центра Војводине „Милош Црњанскиˮ, у среду, 12. новембра 2025. године у 18 часова, у Дигиталном омладинском центру (Војводе Путника 1), др Мила Михајловић одржаће шесто предавање „Београд на Варму, дом три српска деспота и четири светитељаˮ из циклуса предавања „Културно-историјске везе Србије и Италијеˮ.

„Београд на Варму, дом три српска деспота и четири светитељаˮ

Београд на Варму је двадесет година био званична резиденција и двор последњег српског миропомазаног, дакле, легитимног деспота, Стефана Бранковића Слепог. Двор деспота Стефана Слепог био је један од центара европске политичке моћи тога доба, у ком је Венеција имала свог сталног амбасадора, коме је Дубровник редовно плаћао годишњи приход, дом у који је деспот донео и богату породичну библиотеку, имао свог личног секретара, а чувала га је српска војна посада од пар хиљада војника. Била је ту и црква Светог Николе у којој ће Деспот 1476. бити сахрањен. У овом граду, на реци Таљаменто,  живела су три српска деспота и четири српска светитеља.

Деспот Стефан Слепи је у Италију стигао на челу прве од укупно седам масовних сеоба Срба током друге половине 15. века започетих падом Смедерева 1459. године, а на позив и по гранцијама о привилегијама моћног Напуљског краља. Пратила га је маса народа и велика војска. Али, српски деспот није располагао само војском и народом, који су у то немирно време имали огромну вредност, већ је имао и две изузетно моћне сестре: султанију Мару, супругу Мурата II и Катарину Цељску, немачку бароницу, принцезу Римског Царства и господарицу Цеља, Словеније и Славоније. По свему што је представљао, Деспот Стефан је био важан војни, политички и дипломатски чинилац свога времена. За близину збаченог српског владара борила се и Венеција, која је у рату са Турском губила, једну за другом, територије на Медитерану, па све учинила да српски деспот, уместо у Напуљу, свој двор смести на њеној територији, у Београду на Варму, где су већ вековима Срби живели.

Београд на Варму је био надалеко познат као један од најлепших и најбогатијих феудалних поседа у Фурланији. Централно место феуда представљао је замак, док је феуд обухватао више села која још увек постоје као топоними: Београд, Света Марица, Горица, Горичица, Градиште, Морава, Гобила, Бразда Мала, Поток. Одмах по формирању, феуд је прерастао у утврђени град Београд, при чему је замак Београд био само центар артикулисаног система утврђених замкова. Имао је изузетан стратешки значај, јер је омогућавао контролу свих прелаза на реци Таљаменто – у то време једне од најзначајнијих саобраћајница које су повезивале унутрашњост Европе са Јадраном и Медитераном.

Др Радмила (Мила) Михајловић, историчар, комуниколог, уметник, новинар,

преводилац. Гимназију је завршила у Зрењанину, а факултет у Риму, Конзерваторијум  „Санта Ћећилијаˮ – одсек соло певања. Магистрирала је у Београду на Факултету музичких уметности, под менторством Звонимира Крнетића. Докторирала је са највишом оценом на тему „Културно памћење тршћанских Србаˮ на  Факултету за културу и медије у Београду, под менторством проф. др Миливоја Павловића.

Одлуком Матичног одбора Министарства просвете Републике Србије, стекла је звање научног сарадника хуманистичких наука, научна грана: историја.

Чланица је УКС, УНС, Историјске секције Српског лекарског друштва.

Ауторка је преко десет научних књига од којих су неке преведене на стране језике.

Свечаним представљањем њене књиге „За српску војску – једна заборављена причаˮ у издању италијанског Генералштаба оружаних снага, држава Италија је званично отворила обележавање 100–годишњице од почетка Првог светског рата.

Добитница је Награде Града Зрењанина (2012. и 2023), Специјалне награде жирија италијанске књижевне награде „Черуљоˮ за 2014, признања УКС „Благодарјеˮ за 2014, Златне значке Културно-просветне заједнице Србије за 2017. за књигу „Културно памћење тршћанских Србаˮ, добитница је повеље „Растко Петровићˮ 2017. године  за најбоље прозно дело.

Пошта Србије је 21. јануара 2020. године објавила специјалну серију поштанских марки и вредносница „Италијански морнари за српску војску у Великом ратуˮ са фотографијама преузетим из њене истоимене књиге.

На Сретење, 2022. године,  поводом Дана државности Републике Србије, председник Републике Србије одликовао ју је Сретењским орденом за заслуге.

Истакнута је личност Срба у свету. Била је почасни гост јубиларног 50. Српског дана на Нијагаринима водопадима на позив Српске народне одбране у Канади.