Завршен други по реду Фестивал уметности и толеранције „Лабинаˮ

Културни центар Војводине „Милош Црњанскиˮ и ове године је био један од суорганизатора другог по реду Фестивала уметности и толеранције „Лабинаˮ, који је управо завршен у истарском градићу Лабину. Била је то прилика да се на овом фестивалу уметности и толеранције поново сусретну уметници из региона, виде и чују најновија уметничка остварења, јер на фестивалу су се окупили еминентни уметници, музичари, књижевници и извођачи из више градова, међу којима су били и представници Новог Сада и Београда.

На свечаном отварању у овом истарском градићу говорила је и Драгана Милошевић, секретарка за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама Покрајинске владе, истичући радост због великог броја уметника из Републике Србије. Нагласила је да ће у данима трајања фестивала својим наступима они приказати наше културно богатство – попут Позоришта младих из Новог Сада, новосадских ликовних уметница, оперских уметника из Српског народног позоришта, као и издаваштво, о којем ће говорити директор Народне библиотеке Србије Владимир Пиштало и директор Културног центра Војводине „Милош Црњанскиˮ Ненад Шапоња:

„Желим да изразим задовољство што смо као партнери фестивала заједно успели у намери да створимо традицију неговања важних вредности, попут толеранције, али у исто време и снажно да промовишемо све уметнике и културне посленике два регионаˮ, изјавила је Драгана Милошевић.

„Посебна ми је радост што смо се препознали у заједничким вредностима које овај фестивал носи – а то је првенствено заједништво, кроз разумевање, прихватање различитости, толеранцију, креативност и сарадњу. Уметност је одувек била најбржи и најближи пут од човека до човека и наш фестивал заправо и јесте једно велико путовање које разлике чини схватљивијим, а даљине ближим”, рекла је на отварању манифестације првакиња драме Српског народног позоришта Соња Дамјановић, уметничка директорка Фестивала „Лабина”.

Пут Лабина су ове године, заједно са делегацијом, кренуле и уметнице које су учествовале на заједничкој изложби новосадских и лабинских сликарки у Градској библиотеци у Лабину, музичар Зоран Булатовић – Бале, ансамбл Позоришта младих и књижевник Владимир Пиштало, који је заједно са Ненадом Шапоњом, у Атријуму Палате Франковић, представио свој познати роман „Тесла, портрет међу маскама”, а управо је на лабинском фестивалу изведена и позоришна представа „Тесла, прилагођавање анђела” позоришта „КаБина”. Такође, одржан је и заједнички концерт „Музиком кроз толеранцију” учитеља Уметничке школе М. Б. Рашана са гостима из Новог Сада.

У суботу су у Жупној цркви Рођења блажене Девице Марије домаћини концерта били новосадски уметници Верица Пејић и Александар Бахун, који су одушевили лабинску публику. Првакиња Опере Српског народног позоришта је одржала концерт оперских арија и соло песама украјинских, мађарских и хрватских композитора.

Као и прошле године, на фестивалу је одржан и Округли сто са темом: „Уметност је моћ толеранције” под покровитељством Renew Europe, у неколико сесија. А како ће свако од учесника Округлог стола дефинисати широк и болан појам, као што је „Уметник у егзилуˮ, водитељ Рајко Грлић препустио је самим учесницима.

Владимир Пиштало, књижевник: „Отишао сам 1992. године у Америку и нисам знао да ли ћу се вратити, јер ме je тамо једна ствар водила у другу и нисам о повратку размишљао дуго времена. Тамо сам докторирао и предавао америчку историју Американцима. Имао сам утисак да седим на једној грани коју сам сечем и онда одсечем ту грану, а она не падне. Био је то осећај неког чуда, нечега што не би требало тако да се дешава, али се дешавало. Знам само да ме је једна ствар водила у другу. Упознао сам тада једног старог доктора, имао је 84 године, кога сам питао: ‘Kадa сте Ви одлучили да останете?’. Одговорио ми је: ‘Никад, сине’! Ми заправо сви причамо о својим биографијама, које су интересантне кад се причају искрено, међутим имати осећај да си странац, нешто је што човек не може избећи. Људи су ти страни. Када си странац, лица су ружна када си сам. Гете је рекао да човек мора победити традицију, да би је наследио. Није то да си ти сад отишао преко велике воде и сада почиње прича о странцима. Тридесет година сам провео у Америци и онда сам у једном тренутку почео да кријем године и, наравно, научио сам америчку историју па сам је предавао. Читао сам систематски америчку литературу. Сви ми знамо мање-више популарну америчку културу, али то није све. Постоји један други ниво. И заиста сам покушавао да нешто разумем. Увек су ми пример они наши јадни људи што оду у Немачку и живе 30 година тамо, а појма немају о средини која их окружује.ˮ

Зоран Булатовић Бале, музичар: „Отишао сам 1993. из родног Новог Сада у Њујорк и тамо сам био до 2005/2006, а после тога отишао сам на југ Италије, где сам провео наредних 13 година, тако да 26 година нисам био код куће. Вратио сам се сада, пре две-три године. Када и зашто – немам појма. Ни да ли ћу ту остати. Све што сам планирао, а нисам планирао да ћу отићи из Њујорка, као нити да остајем тамо, једноставно се догодило, да сам отишао у Италију, и опет се десило да сам дошао у Нови Сад. Колико ће то да траје, немам појма. Али, свака од тих средина је врло специфична и ево довела ме до Лабина.ˮ

Раде Шербеџија, глумац: „Док сам снимао с Рајком Грлићем, седам година надаље био сам, по анкети студија, најпопуларнија личност у Југославији, а и пре тога сам у Гласу концила био најпопуларнији глумац – најпре је био Папа, Мајка Тереза, па ја. Онда је дошла ’91. и време промена, и у сличним анкетама у Гласу концила била је листа најомраженијих особа. На првом месту био је Стипе Шувар, а ја сам био на трећем.ˮ

Рајко Грлић, редитељ: „Деведесте године био сам у Америци и почео је рат. Вратили смо се и схватио сам да сам на свим црним листама и да не могу ништа направити. Отишли смо у Њујорк и од тада живимо дупли живот. У Америци и овде.ˮ

Славенка Дракулић, списатељица: „Први пут сам у Лабину и јако ми је лепо овде. Више пута су ме звали и никад до сада нисам стигла. Новинарка сам и списатељица, и чиста сам Хрватица. По дефиницијама фашиста и Павелића, уназад четири генерације преци ти морају живети на истом месту. А моји су преци живели на истом месту, били су сељаци. Али, презивам се Дракулић. И дуго је на тим форумима у дискусијама било речено ‘она Српкиња’, уз то што сам издајица и вештица, али Српкиња. Дракулић може бити хрватско и српско презиме, а то је презиме мога првог мужа. И како сам почела писати с тим презименом, остало је. Моју ситуацију лепо илуструје једна анегдота: био је неки скуп, нека биста, 1990. или ’91, и ми смо били ту на догађају. После седимо у неком аутобусу, а поред мене седне словенска новинарка, а иза мене седи Иван Аралица. И наш велики, славни и најдражи Туђманов писац, Иван Аралица каже мени: ‘Славенка, па ми знамо ко си ти. Знамо да си ти једна добра Хрватица, знамо ко ти је отац и ко мајка. Зашто ти не вратиш презиме, своје фамилијарно од оца, који је Сушањ. Одавде негде из Каставштине?’ А ја се окренем њему и кажем: ‘Управо због таквих као што сте ви!’ И словенска новинарка напише у Делу огромну репортажу о томе. Дакле, ја сам вештица, а то вероватно знате, и поносна сам на то. И хтела сам рећи, ја никад нисам ни отишла, ем сам Хрватица, ем никуд нисам отишла. И ту нешто није у реду. Срећом, заљубила сам се! Нисам никад и нигде отишла, јер сам мислила, па не желим бити у егзилу, није ова земља ништа више њихова, него што је моја. Него сам се заљубила у свог трећег мужа, и тако је испало, будући је он Швеђанин, живи напола између Шведске и Хрватске. И мислим да јесам, на неки начин, компетентна, а поготово зато јер радим у једном специјалном послу. А то је језик. И ту мислим да су потешкоће пуно веће, ако живиш у иностранству, и живиш овде и ако пишеш на два језика.ˮ

У оквиру другог Фестивала уметности и толеранције „Лабинаˮ, у истарском граду Лабину, покрајински секретар за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама Драгана Милошевић сусрела се са председницом Националног већа Срба у том граду Цвијом Давидовић и том приликом уручила народну ношњу из Срема, као и комплет издања „Прозна дела српских научникаˮ. Секретарка је најавила и да ће за потребе тамошње српске заједнице, која броји око 100 људи, од око 10.000 становника Лабина, у наредном периоду, поред издања које су им уручили приликом посете, обогатити њихов библиотечки фонд бројним значајним насловима. Овом свечаном догађају присуствовали су и директор Културног центра Војводине „Милош Црњанскиˮ Ненад Шапоња, директор Народне библиотеке Србије Владимир Пиштало, као и уметничка директорка фестивала Соња Дамјановић.

Из Новог Сада на Фестивал „Лабина” стигло је Позориште младих с представом „39 степеника” Патрика Барлоуа, рађеној према филму Алфреда Хичкока. Последња је то била тачка, богатог тродневног програма, који се одржавао на више локација и обухватио бројне гране уметности.

Мало лабинско позориште „Circolo”, испоставило се као одличан избор за постављање представе. Глумци су искористили сав архитектонски потенцијал Малог позоришта, те су се, кроз сцене, селили с позорнице на галерију, или међу публику испред позорнице.

У представи су глумили: Иван Ђурић, Александра Пејић, Данило Миловановић и Игор Грекса.

Фестивал „Лабинаˮ је фестивал првенствено извођачких уметности, који спаја идеје и стваралаштво различитих видова културе у једну поруку – поруку Толеранције. Уметност као снага Толеранције. Различити људи, с разних страна, с различитим идејама и естетикама, сви на једном месту – у Лабину. Главни циљ овога пројекта је промоција врхунског европског културног наслеђа који је темељен на многобројним регионалним и локалним културним баштинама. У свему томе нагласак је стављен на прекограничну културну сарадњу. Задатак је профилисање Фестивала „Лабинаˮ у један од фестивалских центара који ће бити препознат по изврсности и мултикултуралности.

ИЗ МЕДИЈА:

5Portal (23. 5. 2023. године)

Labinska komuna (22. 5. 2023. године)

5Portal (22. 5. 2023. године)

Дневник (21. 5. 2023. године)

5Portal (21. 5. 2023. године)

РТВ Војводина, Дневник (21. 5. 2023. године)

5Portal (20. 5. 2023. године)

5Portal (19. 5. 2023. године)

Gloria (19. 5. 2023. године)

ТВ Канал 9 (19. 5. 2023. године)

Танјуг (19. 5. 2023. године)