Изашао је 64. број „Нове мисли”
У најновијем, јесењем издању „Нове мисли” за септембар-октобар читаоце очекују чак два темата: један обимнији, посвећен „деветој уметности” тј. стрипу, и један мини-темат који доноси текстове писаца из хиспаноамеричке књижевности.
Темат о стрипу је, по речима приређивача Ђорђа Писарева, покушао да одговори на питање шта се све то дешавало у овој врсти уметности у првим деценијама 21. века, залазећи како у хронологију развоја љубави према овој врсти уметности, тако и сецирајући актуелно стање, уз напомену да „неколико текстова аутора различитог профила, другачије тематике и поетике, нити ће дати коначан одговор, нити на то претендују, али у њиховом златном пресеку можда се крије бар наговештај истине”. О мајсторима стрипа, њиховим страственим обожаваоцима, издавачима стрипа код нас и у свету, задовољству читања (и цртања) стрипа писало је неколико аутора: Илија Бакић се осврнуо на стрип-издаваштво у Војводини, од давних шездесетих година до данас, а такође је и представио лик и дело најуспешнијег стрип-цртача са ових простора – Зорана Јањетова. Настасја Писарев се у тексту „Између Истока и Запада: Мрачна фантазија Хироми Аракаве” бави јапанским мангама и једним од најпопуларнијих серијала мрачне фантастике „Челични алхемичар”. О релативно новом термину „графички роман”, или „графичка новела”, који још увек изазива опречна мишљења и жустру полемику у свету проучаваоца „девете уметности”, пише Ненад Јовановић. Текст Владимира Сумине о америчким суперхеројским стриповима бави се добро познатим компанијама које већ деценијама држе примат на тржишту стрипа – DC и Марвел, а млади стрип-цртач Вања Урукало у свом есеју „Физика и метафизика стрипа као уметности” разматра тенденције да се стрип инаугурише међу елитне уметности.
Други (мини) темат, посвећен увек изазовној, провокативној и квалитетној хиспаноамеричкој књижевности, Ђорђе Писарев описује као „дајџестирани круг писаца (и прозних страница) који су били шок ’годинама раније’, када смо у једном величанственом трену доживели откровење готово потпуно непознате књижевности (и писаца), а који су за нас, читаоце, значили и колико у своје време откриће нових зачина и нових континената, не баш Пут свиле, али сигурно Пут открића новог читалачког задовољства.” У овом броју „Нове мисли” нашли су се одломак из последњег романа нобеловца Марија Варгаса Љосе „Посвећујем вам своју тишину”, као и фрагмент „Љубав” из новог романа Карлоса Фуентеса, док Јовица Аћин комплетира доживљај својим есејом „Борхес или ум у књижевности”, подсећајући читаоце на Борхесовску поетику, мисао и став да књижевност није само ствар душе, већ и ума, да је књижевност „фантастички жанр пре свега интелигенције, не само маште”.
Међу осталим текстовима истиче се песма „Назиму Хикмету” једног од најзначајнијих и најомиљенијих турских писаца Орхана Кемала, којом је одао почаст великану турске књижевности (песму је превео Авдија Салковић), као и песме савремених француских песника Паскала Ђованетија и Магде Иђарто, у преводу Бориса Лазића. Сегмент прозе доноси кратке приче Рајка Лукача „Лице улице” и причу Алме Коман „(Не)спреман за људе”. Есеј Вање Ковачевић „Лажна и права историја као резултат антиутопије у роману Атлантида Б. Пекића” позива на промишљање истине и лажи у историји, док текст Миле Михајловић „Српска реч на италијанском знамењу” открива неке мање познате детаље из прошлости града Пераста и везе Пераштана са Млетачком републиком.
Што се тиче актуелних догађаја, представљен је овогодишњи, трећи по реду сусрет издавача из света у Новом Саду и Београду – Fellowship, Наташа Гвозденовић је разговарала са Кингом Мезеи, редитељком, глумицом и уметничком директорком Камерног театра у Сенти, а говором Селимира Радуловића „У граду-кутији”, отворена је изложба акварела Бошка Вукојевића. Ту је и редовни сегмент књижевне критике: о књизи Монике Компањикове Пети брод пише Владислава Гордић Петковић, а о књизи Ђорђа Кубурића Слике и прилике своје утиске преноси Ксенија Катанић. На крају овог броја „Нове мисли” Гордана Влаховић читаоце води у путописање кроз „најневероватнији град од свих градова” – Венецију.
