Изашао je нови 60. број „Нове мисли”
Шездесети број „Нове мисли” је у знаку технолошког феномена вештачке интелигенције, који не само да је обележио протеклу годину већ све агресивније улази у све сфере живота. Осим слике на корицама која је генерисана једним оваквим програмом, на уводним странама темата „Уметност у раљама вештачке интелигенције” читаоци могу да провере како звучи једна песма чији је аутор вештачка интелигенција. Следи преглед генезе овог феномена и његових корена у различитим врстама уметности, у текстовима Илије Бакића Трк у загрљај вештачке интелигениције, Настасје Писарев Андроиди малих и великих екрана: Од технокошмара до секс симбола, Владимира Сумине
Компјутерске игре као идеални медијум за истраживање АИ карактера, Небојше Карталије Вештачка интелигенција између надања и страхова. Каква је тренутно ситуација у уметности када је реч о коришћењу вештачке интелигенције, пише Биљана Мицков, а о њеним потенцијалима у издаваштву Жаклина Дувњак Радић. Читаву причу о ВИ заокружује разговор Дејана Петровића са Гораном Скробоњом који „стрепи од краја историје”. Такође о крају историје, и то оном који је образлагао Френсис Фукујама, критички пише, 35 година касније, Владимир Гвозден. Гвозден такође, поводом стогодишњице рођења Александра Тишме, пише текст Бегунац без одредишта који нас враћа духу и телу Тишмине књижевности.
Осврт Драгане Тодоресков на Књижевну награду „Милица Стојадиновић Српкиња”, коју додељује Културни центар Војводине „Милош Црњански”, даје прецизну слику савременог српског песништва у светлу једне значајне књижевне награде, која је права реткост у нашем књижевном животу јер се додељује само песникињама, те представља добру традицију стварања елите српског женског песништва. Мина Петрић наставља своју серију театролошких текстова о вишејезичном позоришту дајући овај пут реч драматурзима Светиславу Јованову, Кокану Младеновићу и глумици Марти Береш да промишљају о свим језицима позоришта, вишку значења и језику симбола.
Отварање хоризонта у тексту Ибрахима Калина, одломку из његове књиге Gök Kubbenin Altında / Под небеским сводом бави се питањима онтолошког и језичког осиромашења, као и емоцијом мисли, која води у следећи одељак посвећен поезији и песмама Еуђенија Монталеа, о којима пише Мила Михајловић. У сегменту прозе и поезије налазе се текстови Прилози примерима Игора Маројевића, По тактовима композиције Биничког Морава је певала узводно Небојше Лапчевића, Хир Бориса Лазића, као и Гомбровичев дух Збигњева Мастернака у преводу Олге Лалић Кровицке и
песме Метина Џенгиза у преводу Авдије Салковића. Након интервјуа Наташе Тасић са Драганом Илићем и Светозаром Нешићем, творцима програма 2К+ који се као антифестивал својим квалитетом издвојио у фестивализованом свету, Дневник Dezirea – пролеће у новембру Наташе Гвозденовић из прве руке преноси њене утиске са позоришног фестивала у Суботици.
У одељку књижевне критике представљене су три прозне књиге и једна песничка: Јелена Марићевић Балаћ пише о роману Песма о три света Владимира Пиштала, који је у међувремену освојио Награду „Др Шпиро Матијевић”, Ксенија Катанић о причама Милана Мицића Чудо у Банату, Лидија Мустеданагић анализира „замршене путање” романа Боривоја Адашевића Из спискова прећутаних ствари, а Драгана Тодоресков прати струју поетске самосвести Снежане Минић, прошлогодишње добитнице Награде „Милица Стојадиновић Српкиња”, у њеној збирци песама Мртва природа са цвећем.
