Књижевна награда „Милица Стојадиновић Српкиња” уручена песникињи Јани Алексић

Данас је, на свечаности у Културном центру Војводине „Милош Црњански”, песникињи Јани Алексић уручена књижевна награда „Милица Стојадиновић Српкиња”. Награду је лауреаткињи уручила Снежана Јанковић, вршилац дужности помоћника секретара у сектору за културно наслеђе.

„Посебну важну димензију награда има последњих петнаестак година, од када постаје награда за поезију женског аутора. Тиме, уз заведене циљеве, остварује још један – оваква промоција женског стваралаштва доприноси родној равноправности и оснаживању жена. И најзад, након циљева, треба поменути и резултат, а он је изузетан – 49 књига песама, објављених у последњих дванаест месеци, нашле су се у конкуренцији за овогодишњу награду. Нећу претерати ако кажем да је велики допринос оваквој продукцији дала манифестација посвећена врдничкој вили, путем афирмације женског поетског стваралаштва. Зато она и има подршку Покрајинске владе, преко Секретаријата за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама и она неће изостати ни у будућности”, рекла је Јанковић.

Присутнима се обратио и Ненад Шапоња, в. д. директора Културног центра Војводине „Милош Црњански”, који је истакао да је ово 49. година Књижевних сусрета „Милици у походе”, а да је 49 књига стигло на конкурс.

„Када прочитате поезију Јане Алексић, када видите њен досадашњи рад и прочитате њене теоријске текстове, ја сам изразито срећан што је управо она овогодишња лауреаткиња”, истакао је Шапоња.    

Својом беседом лауреаткиња је изразила задовољство поводом награде и, између осталог, навела:

„Моје песме занима жена: мајка, сестра, ћерка, тетка, удовица, љубавница, прељубница, распуштеница, усамљеница, послушница, спонзоруша, каријериста; жена која је полетна, занесена, уплашена, кивна, расејана, проклета, заплетена у густој мрежи међуљудских односа. Та жена је горда заточница сопствене патње, али је, поврх свега, стваралац, и када меси питу, и када пресађује цвеће, и када свира бубњеве, и када обрачунава стамбени кредит, и када јој се небески одраз привиђа у капљици росе на дрхтавој надланици. Она се не смирује ни у раду, ни у рату, ни у тузи, ни у молитви. Колико је исторична, та жена је моја савременица. Она је сума архетипских одраза и није је заобишло ниједно стваралачко искушење. Сваког дана је гледам како пада и устаје, умире и изнова се у боловима рађа. Несигурним кораком хода по зачараној кружници извесности, чекајући судбински расплет, молећи Божју милост или напрежући се да изнађе решење по мери властите интуиције. Она неуморно осваја поље слободе за остварење те жене у себи, без обзира на преузете улоге и видове њиховог именовања”.

Жири је радио у саставу: Драгана В. Тодоресков (председница), Фрања Петриновић и Владислава Гордић Петковић.