Манифести и програмски текстови српске авангарде на једном месту

У издању Културног центра Војводине „Милош Црњанскиˮ објављен је први том капиталног пројекта „Манифести српске авангарде 1902–1934”, који је приредио професор др Гојко Тешић. У првом, од укупно два тома, обухваћен је период од 1902. до 1923. године, у којем се, на више од 650 страница, налазе, први пут на једном месту, осим текстова основне грађе, и манифести, програми, прогласи, леци, програмске пароле и други документи авангардиста. Ову хрестоматију чине и уводни текстови о теорији и историји манифеста као књижевне врсте Адријана Мариноа, Александра Флакера, Драгана Б. Бошковића и Бранислава Облучара, као и илустрације: насловне странице листова и часописа, карикатуре, илустрације, фотографије аутора у избору, аутографи рукописа итд. Студија садржи и белешке о изворима и прештампавањима, напомене, коментаре, релевантну литературу уз грађу  хрестоматије и друго.

Целокупна грађа прикупљана је у различитим институцијама широм бивше Југославије, у Загребу у Свеучилишној и националној књижници Републике Хрватске, Националној и универзитетској библиотеци у Љубљани, народној библиотеци Босне и Херцеговине у Сарајеву, Народној и Универзитетској библиотеци у Београду, Матици српској у Новом Саду и другим институцијама.

„Када су манифести у питању, мислим да сам овим истраживањем разбио појам манифеста у оном класичном, канонском смислу да је манифест само стриктно програмски текст који демонстрира битку за неки изам. Тако, поред манифеста у класичном смислу, има и песама које су манифестног карактера, има таквих и књижевно-критичких текстова а има и прозних сегмената који су програмског карактера. Стога и мислим да је ово књига која ће узбудити духове, а свакако је књига која отвара видике, која разбија канонску одредницу шта јесте манифест. Биће узбудљиво јер они који ће желети да оспоре такво виђење манифеста какво излажем у овој хрестоматији, мораће то добро да аргументују. Свакако ће бити и оних којима ће ово дело бити прозор у књижевну историју која је у периоду авангарде била узбудљива у сваком смислу јер су се у том периоду наше књижевности дешавале епохалне ствари”, изјавио је проф. др Гојко Тешић поводом изласка из штампе првог тома његове свеобухватне хрестоматије и додао да се ради о делу његовог вишедеценијског истраживачког рада о авангардистима и да је ову књигу приредио уз велику помоћ др Иве Тешић, научне сараднице Института за књижевност и уметност у Београду.

„Обимну хрестоматију која је била у рукопису, назвао сам  ‘авангарда у четири варијанте’, а волим да је и карактеристично назначим  ‘4=1’, што подразумева словеначку, хрватску и српску, као и авангарду Мађара у Југославији, што је, по мом виђењу, одредница коју свакако треба користити јер то су биле југословенске авангарде. То је било карактеристично и за потоњи период неоавангарде која се током седамдесетих и осамдесетих година дешавала на истом том простору. Ова грађа је била у рукопису готово две, три деценије и сада је објављена у издању Културног центра Војводине ‘Милош Црњански’ и заиста мислим да ништа није случајно јер ова институција носи име по Црњанском који је био један од најзначајнијих представника авангардиста, а обухвата све: рођен је на простору Мађарске, стварао је и у хрватској средини из које је дошао у српску. Занимљиве су то путање и у књижевноисторијском и у биографском смислу. Управо сам у овим истраживањима дошао до података да је Загреб тих ратних година, од 1914. до 1918., био изузетно важан центар за манифестовање онога што припада српској авангарди. Црњански је скоро све најзначајније ране радове објавио у загребачком ‘Савременик-у’, као и у ‘Књижевном југу’ тако да се може говорити и о сегменту загребачке књижевне авангарде, односно о прожимању хрватске и српске, а донекле и словеначке, авангарде”, каже проф. др Тешић.

Други том „Манифеста српске авангарде” биће објављен до краја ове године, а обухватаће период од 1923. до 1934. године.