Награде „МЕДИЈАКУЛТˮ за документарне филмове о Митру Суботићу Суби и Душку Трифуновићу
На овогодишњем 11. конкурсу за награду „Медијакултˮ, жири у саставу Мирослав Стајић (председник), Синишa Бокан и Јожеф Клем, на седници одржаној 22. новембра донео је једногласну одлуку да се награда за ТВ емисију из области културе која се тематски односи на културни простор Војводине додели аутору Владимиру Бајићу за документарни филм „Прича о Субиˮ, у продукцији РТВ.
Добитник специјалне награде за ТВ емисију из области српске културе реализоване у региону и дијаспори за 2024. годину је редитељ Бранко Лазић из Бања Луке, за документарни филм „Живот је маскенбалˮ, у продукцији Радио телевизије Републике Српске.
Свечана додела награда одржаће се у просторијама Културног центра Војводине „Милош Црњанскиˮ (Војводе Путника 2), 9. децембра, са почетком у 12 часова, након чега следи приказ инсерата из споменутих филмова.
„У времену када смо сведоци опште кризе вредности и популаризације медиокритета, документарни филм Владимира Бајића Прича о Суби носи поруку коју никако не бисмо смели занемарити: а то је да таленат поткрепљен неуморним радом и фанатичном жељом за достизањем универзалне вечности, која је сама сврха и суштина музике, може и у релативно инертној средини изнедрити једног од највећих аутора модерне музике и најцењенијег музичког продуцента не само бивше Југославије него и света.
Ова својеврсна есејистичка филмско-документарна студија не само да оживљава несвакидашњу биографију једног изузетног ствараоца, истинског ренесансног уметника новог доба, чији је живот трагично завршен у зениту каријере, већ нам смисленим и добро укомпонованим сећањима његових пријатеља, сарадника и породице, отвара и просторе невероватне Субине свестраности. Јер у фокусу интересовања Митра Суботића јесу и класична, и џез, и електронска и експериментална музика, али откривамо да је он истовремено веома предано проучавао историју музике, филозофије, религије, све до мелодија и ритмова племена из разних делова света. У филму који се великим делом своје тежине ослања на звук, управо звучним средствима сазнајемо, упознајемо и осећамо носталгичне приче протагониста, који нас увлаче у Субин светˮ, истакао је Мирослав Стајић, председник овогодишњег жирија за доделу награда Медијакулт.
На овогодишњи конкурс, према речима Валентине Чизмар, руководиоца пројекта „Медијакултˮ, пристигле су емисије различитих продукцијских кућа међу којима су РТВ, удружење „Шта хоћешˮ, удружење „Видеомедејаˮ, „Талас филмˮ, „Прва ТВˮ, „Матица Бокаˮ, Радио телевизија Републике Српскеˮ, а различитих жанрова од ТВ фељтона, репортажа, кратког ескперименталног филма до дугометражних документарних филмова. Међу њима су Археологија – 140 година српског археолошког друштва (Растко Шејић), Интеграција у три фазе (Александрија Ајдуковић), Видео ресетАрт (Ивана Сремчевић Матијевић), Животни пут (Кристина Оравец), Бити посебан (Бојана Стојановић Росић), Тијанина учионица (Љубица Балаћ), Прича о Суби (Владимир Бајић), Што си тако равна/Господари равнице (Илија Туцић), Мале војвођанске приче – Је л`, чији си ти мали? (Илија Туцић), Главни циљ ми је да насмејем људе (Даниел Чикош), Мој Бранко не лаже (Бранко Лазић), Живот је маскенбал (Бранко Лазић), Магла у рукама (Милана Маљар), Дигнуто сидро (Растко Шејић).
Добитник специјалне награде за ТВ емисију из области српске културе реализоване у региону и дијаспори за 2024. годину је редитељ Бранко Лазић из Бања Луке, за документарни филм „Живот је маскенбалˮ, у продукцији Радио телевизије Републике Српске.
„Филм Живот је маскенбал само на први поглед је прича о песнику Душку Трифуновићу, који је за живота био овенчан најзначајнијим песничким наградама и хваљен од књижевних критичара, али ипак у појединим круговима и помало иронично називан „естрадним песникомˮ. Аутори, редитељ Бранко Лазић и сценариста Саша Берендика, комбинујући класични документаристички приступ са иноватним визуелним решењима, ипак говоре не само о изузетно важној фигури књижевног и укупног јавног живота Сарајева, али и целе бивше заједничке државе, него у позадини приче о уметнику исцртавају се и дешавања пресудних деведесетих година XX века, која су одредила не само судбину Душка Трифуновића него и његових читалаца и свих нас који живимо на просторима екс-Југославије.
Вешто балансирајући носталгично, комично и потресно, аутори ниједног тренутка не угрожава ширу релевантност хронике једног живота која је истовремено и хроника једног времена у ком су „и сјајне песнике певали”. На овај начин је дат и подстицај да се лик и дело Душка Трифуновића додатно значајније валоризује.
Пратећи Трифуновићев пут од Сарајева до Новог Сада, записима којима се промишљено исцртава простор успомена и сећања његових некадашњих колега и сарадника, писаца Ранка Рисојевића, Пере Зубца, Рајка Петрова Нога, Изета Сарајлића, Мухарема Баздуља као и музичара Горана Бреговића, Габора Ленђела, Жељка Бебека и Сеада Мемића – Вајте, постепено схватамо ону безграничну тугу, преточену у креативну енергију, због које је – стигавши као избеглица у Нови Сад – себи пришио етикету „песник – измаглицаˮ.
Уједно, кроз изванредно одабране музичке хитове на Трифуновићеве стихове, у извођењу најпознатијих рок и поп извођача тог времена, не само да можемо сагледати дешавања на музичкој сцени некадашње нам заједничке државе, него се морамо сложити и са тврдњом да је Душко Трифуновић јасно показао да популарна музика не губи са озбиљном поезијом, напротив. И да је са његовим одласком завршена читава једна епоха, за коју нас везује нека вечна тајна везаˮ, истакао је Мирослав Стајић, председник жирија Медијакулт за 2024.
